Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Monumentalna građevina u srcu Bukurešta, Hram Spasa naroda, izuzetno je skupa i velika, a radovi na njenoj izgradnji konačno se privode kraju. Završetak radova planiran je do 2025, iako već sada ova svetinja dominira horizontom rumunske prestonice i funkcioniše za određene svetkovine i događaje. Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara.
Iako je posvećen Vaznesenju Isusa Hrista i Svetom Andreju, a osveštan još 2018. godine, unutar hrama radovi na unutrašnjoj dekoraciji, kao što su raskošni mozaici, još uvek traju. Kada bude završen, očekuje se da će postati važno okupljalište ne samo za pravoslavne vernike, već i za mnoge turiste.
Ideja o izgradnji ovakvog hrama, koji bi proslavio uspon pravoslavnog hrišćanstva, datira još iz vremena pobede Rusa i Rumuna nad Osmanlijama 1878. godine. Rumuni ovaj sukob nazivaju svojim ratom za nezavisnost.
Shutterstock
Izgradnja Hrama spasa naroda započeta je 2010. godine
Međutim, tokom 20. veka, svetski ratovi, komunistička diktatura i poteškoće u izboru lokacije značajno su odlagali početak gradnje. Konačno, 2010. godine, izgradnja je započeta na neiskorišćenom zemljištu u okviru kompleksa nekadašnje Palate Parlamenta, poznate po svom komunističkom diktatoru Nikolaju Čaušesku.
Do sada je u projekat uloženo oko 250 miliona evra, pri čemu je većina sredstava obezbeđena iz javnih fondova, a oko četvrtine iz donacija. Kritičari često upoređuju izgradnju hrama sa „megalomanijom“ Čaušeskuove ere i nazivaju ga „faraonskim projektom“.
Ipak, mnogi veruju da će duhovne i kulturne vrednosti hrama opravdati troškove. Mihai Gabriel Perju, student teologije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će hram imati dalekosežan uticaj, kako na vernike, tako i na one koji nisu verujući.
- Obični ljudi imaju u sebi radoznalost prema svetim stvarima . rekao je Perju.
- Kada vide ovu zgradu, pomisliće: "Moram da saznam više o hrišćanskoj veri". To će biti kao kada se kamen baci u jezero. Talasi će se širiti i uticati daleko od Rumunije.
Hram će moći da primi hor od 1.000 pevača i čak 6.000 vernika u svojoj glavnoj sali. Veliki tim umetnika trenutno radi na izradi mozaika koji će krasiti unutrašnjost hrama.
Shutterstock
Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara
Zvono, koje je dizajnirano za hram, težak je čak 25 tona, a osmislio ga je tim predvođen italijanskim umetnikom Flaviom Zambotom. On je za rumunske medije izjavio da je svako zvono koje proizvede „kao dete“ za njega, ali da je zvono za Hram spasa naroda „posebno zbog svoje snage i daljune na kojoj se zvuk čuje“ Zvuk ovog zvona moći će da se čuje na udaljenosti od 20 kilometara.
Hram Spasa naroda nije samo impresivno arhitektonsko dostignuće, već i simbol postojanosti vere kroz turbulentna istorijska vremena. Sa svojim monumentalnim zvonom i prelepim mozaicima, ova svetinja postaje ne samo duhovno utočište, već i kulturni orijentir Rumunije.
Uskoro, kada svi radovi budu završeni, hram će zauvek stajati kao svedočanstvo vere, umetnosti i ljudske posvećenosti — i možda, kako veruje Mihai Gabriel Perju, pokrenuti talase duhovne radoznalosti koji će se širiti daleko izvan granica Rumunije.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Iako mnogi veruju da crveni konac štiti od zlih sila, ruski naučnik tvrdi da nas duboka duhovna dimenzija ovog okultnog simbola može odvesti na pogrešan put.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Mošti Svetog Dimitra Novog, tradicionalno su litijski prnete prestonicom Rumunije. Molitvenom sabranju prisustvovao je veliki broj pravoslavnih vernika iz svih krajeva.
Pravoslavna crkva u Moldaviji suočava se s najvećim izazovom u svojoj istoriji – dve mitropolije, sukobljene strane i političke igre dovode u pitanje duhovno jedinstvo naroda.
Na godišnjem zasedanju Evroazijskog društva za kardiovaskularnu i torakalnu hirurgiju u Jašiju, poglavar Rumunske pravoslavne crkve okupljenim lekarima govorio je o isceljujućoj snazi ljubavi i saosećanja, ističući povezanost medicinske nauke sa hrišćanskom duhovnošću.
Ukrajinska pravoslavna crkva oštro se usprotivila planu Rumunske pravoslavne crkve da proširi uticaj u Ukrajini bez dogovora s Kijevom, upozoravajući da to narušava kanonski poredak i teritorijalni integritet zemlje.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Nekada simbol topline bakine kuhinje, danas duhovna gozba i u dane posta – sa suvim voćem, orasima i medom, sutlijaš ostaje poslastica koja spaja prošlost i sadašnjost, podsećajući nas na lepotu jednostavnih darova.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
