Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Monumentalna građevina u srcu Bukurešta, Hram Spasa naroda, izuzetno je skupa i velika, a radovi na njenoj izgradnji konačno se privode kraju. Završetak radova planiran je do 2025, iako već sada ova svetinja dominira horizontom rumunske prestonice i funkcioniše za određene svetkovine i događaje. Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara.
Iako je posvećen Vaznesenju Isusa Hrista i Svetom Andreju, a osveštan još 2018. godine, unutar hrama radovi na unutrašnjoj dekoraciji, kao što su raskošni mozaici, još uvek traju. Kada bude završen, očekuje se da će postati važno okupljalište ne samo za pravoslavne vernike, već i za mnoge turiste.
Ideja o izgradnji ovakvog hrama, koji bi proslavio uspon pravoslavnog hrišćanstva, datira još iz vremena pobede Rusa i Rumuna nad Osmanlijama 1878. godine. Rumuni ovaj sukob nazivaju svojim ratom za nezavisnost.
Shutterstock
Izgradnja Hrama spasa naroda započeta je 2010. godine
Međutim, tokom 20. veka, svetski ratovi, komunistička diktatura i poteškoće u izboru lokacije značajno su odlagali početak gradnje. Konačno, 2010. godine, izgradnja je započeta na neiskorišćenom zemljištu u okviru kompleksa nekadašnje Palate Parlamenta, poznate po svom komunističkom diktatoru Nikolaju Čaušesku.
Do sada je u projekat uloženo oko 250 miliona evra, pri čemu je većina sredstava obezbeđena iz javnih fondova, a oko četvrtine iz donacija. Kritičari često upoređuju izgradnju hrama sa „megalomanijom“ Čaušeskuove ere i nazivaju ga „faraonskim projektom“.
Ipak, mnogi veruju da će duhovne i kulturne vrednosti hrama opravdati troškove. Mihai Gabriel Perju, student teologije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će hram imati dalekosežan uticaj, kako na vernike, tako i na one koji nisu verujući.
- Obični ljudi imaju u sebi radoznalost prema svetim stvarima . rekao je Perju.
- Kada vide ovu zgradu, pomisliće: "Moram da saznam više o hrišćanskoj veri". To će biti kao kada se kamen baci u jezero. Talasi će se širiti i uticati daleko od Rumunije.
Hram će moći da primi hor od 1.000 pevača i čak 6.000 vernika u svojoj glavnoj sali. Veliki tim umetnika trenutno radi na izradi mozaika koji će krasiti unutrašnjost hrama.
Shutterstock
Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara
Zvono, koje je dizajnirano za hram, težak je čak 25 tona, a osmislio ga je tim predvođen italijanskim umetnikom Flaviom Zambotom. On je za rumunske medije izjavio da je svako zvono koje proizvede „kao dete“ za njega, ali da je zvono za Hram spasa naroda „posebno zbog svoje snage i daljune na kojoj se zvuk čuje“ Zvuk ovog zvona moći će da se čuje na udaljenosti od 20 kilometara.
Hram Spasa naroda nije samo impresivno arhitektonsko dostignuće, već i simbol postojanosti vere kroz turbulentna istorijska vremena. Sa svojim monumentalnim zvonom i prelepim mozaicima, ova svetinja postaje ne samo duhovno utočište, već i kulturni orijentir Rumunije.
Uskoro, kada svi radovi budu završeni, hram će zauvek stajati kao svedočanstvo vere, umetnosti i ljudske posvećenosti — i možda, kako veruje Mihai Gabriel Perju, pokrenuti talase duhovne radoznalosti koji će se širiti daleko izvan granica Rumunije.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Mošti Svetog Dimitra Novog, tradicionalno su litijski prnete prestonicom Rumunije. Molitvenom sabranju prisustvovao je veliki broj pravoslavnih vernika iz svih krajeva.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Od slovenske reči „ljubav“ u srcu rumunskog jezika, do ćiriličnih tragova u manastirima Vlaške — fascinantna priča o vekovima duhovne, jezičke i kulturne bliskosti koje današnje elite često previđaju ili brišu.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
