Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Monumentalna građevina u srcu Bukurešta, Hram Spasa naroda, izuzetno je skupa i velika, a radovi na njenoj izgradnji konačno se privode kraju. Završetak radova planiran je do 2025, iako već sada ova svetinja dominira horizontom rumunske prestonice i funkcioniše za određene svetkovine i događaje. Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara.
Iako je posvećen Vaznesenju Isusa Hrista i Svetom Andreju, a osveštan još 2018. godine, unutar hrama radovi na unutrašnjoj dekoraciji, kao što su raskošni mozaici, još uvek traju. Kada bude završen, očekuje se da će postati važno okupljalište ne samo za pravoslavne vernike, već i za mnoge turiste.
Ideja o izgradnji ovakvog hrama, koji bi proslavio uspon pravoslavnog hrišćanstva, datira još iz vremena pobede Rusa i Rumuna nad Osmanlijama 1878. godine. Rumuni ovaj sukob nazivaju svojim ratom za nezavisnost.
Shutterstock
Izgradnja Hrama spasa naroda započeta je 2010. godine
Međutim, tokom 20. veka, svetski ratovi, komunistička diktatura i poteškoće u izboru lokacije značajno su odlagali početak gradnje. Konačno, 2010. godine, izgradnja je započeta na neiskorišćenom zemljištu u okviru kompleksa nekadašnje Palate Parlamenta, poznate po svom komunističkom diktatoru Nikolaju Čaušesku.
Do sada je u projekat uloženo oko 250 miliona evra, pri čemu je većina sredstava obezbeđena iz javnih fondova, a oko četvrtine iz donacija. Kritičari često upoređuju izgradnju hrama sa „megalomanijom“ Čaušeskuove ere i nazivaju ga „faraonskim projektom“.
Ipak, mnogi veruju da će duhovne i kulturne vrednosti hrama opravdati troškove. Mihai Gabriel Perju, student teologije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će hram imati dalekosežan uticaj, kako na vernike, tako i na one koji nisu verujući.
- Obični ljudi imaju u sebi radoznalost prema svetim stvarima . rekao je Perju.
- Kada vide ovu zgradu, pomisliće: "Moram da saznam više o hrišćanskoj veri". To će biti kao kada se kamen baci u jezero. Talasi će se širiti i uticati daleko od Rumunije.
Hram će moći da primi hor od 1.000 pevača i čak 6.000 vernika u svojoj glavnoj sali. Veliki tim umetnika trenutno radi na izradi mozaika koji će krasiti unutrašnjost hrama.
Shutterstock
Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara
Zvono, koje je dizajnirano za hram, težak je čak 25 tona, a osmislio ga je tim predvođen italijanskim umetnikom Flaviom Zambotom. On je za rumunske medije izjavio da je svako zvono koje proizvede „kao dete“ za njega, ali da je zvono za Hram spasa naroda „posebno zbog svoje snage i daljune na kojoj se zvuk čuje“ Zvuk ovog zvona moći će da se čuje na udaljenosti od 20 kilometara.
Hram Spasa naroda nije samo impresivno arhitektonsko dostignuće, već i simbol postojanosti vere kroz turbulentna istorijska vremena. Sa svojim monumentalnim zvonom i prelepim mozaicima, ova svetinja postaje ne samo duhovno utočište, već i kulturni orijentir Rumunije.
Uskoro, kada svi radovi budu završeni, hram će zauvek stajati kao svedočanstvo vere, umetnosti i ljudske posvećenosti — i možda, kako veruje Mihai Gabriel Perju, pokrenuti talase duhovne radoznalosti koji će se širiti daleko izvan granica Rumunije.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Mošti Svetog Dimitra Novog, tradicionalno su litijski prnete prestonicom Rumunije. Molitvenom sabranju prisustvovao je veliki broj pravoslavnih vernika iz svih krajeva.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Na veličanstvenom sabranju osveštane ikone Sabornog hrama Spasenja naroda u Bukureštu, koji po veličini i lepoti nadmašuje sve dosadašnje pravoslavne svetinje i postaje novo duhovno središte Evrope.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
