Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Monumentalna građevina u srcu Bukurešta, Hram Spasa naroda, izuzetno je skupa i velika, a radovi na njenoj izgradnji konačno se privode kraju. Završetak radova planiran je do 2025, iako već sada ova svetinja dominira horizontom rumunske prestonice i funkcioniše za određene svetkovine i događaje. Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara.
Iako je posvećen Vaznesenju Isusa Hrista i Svetom Andreju, a osveštan još 2018. godine, unutar hrama radovi na unutrašnjoj dekoraciji, kao što su raskošni mozaici, još uvek traju. Kada bude završen, očekuje se da će postati važno okupljalište ne samo za pravoslavne vernike, već i za mnoge turiste.
Ideja o izgradnji ovakvog hrama, koji bi proslavio uspon pravoslavnog hrišćanstva, datira još iz vremena pobede Rusa i Rumuna nad Osmanlijama 1878. godine. Rumuni ovaj sukob nazivaju svojim ratom za nezavisnost.
Shutterstock
Izgradnja Hrama spasa naroda započeta je 2010. godine
Međutim, tokom 20. veka, svetski ratovi, komunistička diktatura i poteškoće u izboru lokacije značajno su odlagali početak gradnje. Konačno, 2010. godine, izgradnja je započeta na neiskorišćenom zemljištu u okviru kompleksa nekadašnje Palate Parlamenta, poznate po svom komunističkom diktatoru Nikolaju Čaušesku.
Do sada je u projekat uloženo oko 250 miliona evra, pri čemu je većina sredstava obezbeđena iz javnih fondova, a oko četvrtine iz donacija. Kritičari često upoređuju izgradnju hrama sa „megalomanijom“ Čaušeskuove ere i nazivaju ga „faraonskim projektom“.
Ipak, mnogi veruju da će duhovne i kulturne vrednosti hrama opravdati troškove. Mihai Gabriel Perju, student teologije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će hram imati dalekosežan uticaj, kako na vernike, tako i na one koji nisu verujući.
- Obični ljudi imaju u sebi radoznalost prema svetim stvarima . rekao je Perju.
- Kada vide ovu zgradu, pomisliće: "Moram da saznam više o hrišćanskoj veri". To će biti kao kada se kamen baci u jezero. Talasi će se širiti i uticati daleko od Rumunije.
Hram će moći da primi hor od 1.000 pevača i čak 6.000 vernika u svojoj glavnoj sali. Veliki tim umetnika trenutno radi na izradi mozaika koji će krasiti unutrašnjost hrama.
Shutterstock
Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara
Zvono, koje je dizajnirano za hram, težak je čak 25 tona, a osmislio ga je tim predvođen italijanskim umetnikom Flaviom Zambotom. On je za rumunske medije izjavio da je svako zvono koje proizvede „kao dete“ za njega, ali da je zvono za Hram spasa naroda „posebno zbog svoje snage i daljune na kojoj se zvuk čuje“ Zvuk ovog zvona moći će da se čuje na udaljenosti od 20 kilometara.
Hram Spasa naroda nije samo impresivno arhitektonsko dostignuće, već i simbol postojanosti vere kroz turbulentna istorijska vremena. Sa svojim monumentalnim zvonom i prelepim mozaicima, ova svetinja postaje ne samo duhovno utočište, već i kulturni orijentir Rumunije.
Uskoro, kada svi radovi budu završeni, hram će zauvek stajati kao svedočanstvo vere, umetnosti i ljudske posvećenosti — i možda, kako veruje Mihai Gabriel Perju, pokrenuti talase duhovne radoznalosti koji će se širiti daleko izvan granica Rumunije.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Inicijativa za zajedničko praznovanje Vaskrsa između pravoslavnih i rimokatolika 2025. godine izazvala je raspravu o očuvanju pravoslavne tradicije. Episkop bihaćko-petrovački prvi od srpskih arhijereja javno istupio, izražavajući zabrinutost zbog mogućih posledica ovakvog koraka.
Povodom 90. godišnjice tragičnog ubistva kralja Aleksandra, Srpska pravoslavna crkva i vernici molitveno su se prisetili velikog vladara koji je život položio u borbi za jedinstvo naroda i očuvanje pravoslavne vere.
Ne bojte se za decu koja su od malena othranjena u poštovanju. I da malčice izmaknu s puta, zbog svog uzrasta, zbog iskušenja, vratiće se na pravi put, govorio je starac Pajsije.
Monah i glavni ekonom Manastira Visoki Dečani kroz svoju priču otkriva duboku vezu s Kosovom i Metohijom I priča kako su njegovo monašenje i životni put ispunjeni duhovnim traženjem i ljubavlju prema svetinji.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Među zelenim brdima Bukovine, nalazi se svetinja koja vekovima očarava verne svojim jedinstvenim freskama koje ne prikazuju samo biblijske scene, već i istorijske događaje.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Kada je Sveti Sava Nemanjić došao do kivota da se pokloni moštima onoga ko mu je bio duhovni uzor, igumanski štap Svetog Save Osvećenog je pao. I to se za tri dana desilo tri puta. To monasima nije bilo ništa čudno dok ikona Majke Božije Mlekopitateljice nije sišla sa trona i krenula mu u susret.
Uz blagoslov mitropolita žičkog završava se oslikavanje veličanstvene svetinje, poznate po čudu – zvonu koje zvoni bez dodira ljudske ruke. Majstori predano oslikavaju zidove svetinje, dok svaki novi potez kista donosi delić Carstva Nebeskog na zemlju.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Skriven od sveta i ušuškan na vrhu nepristupačne krečnjačke stene, ovaj manastir vekovima predstavlja duhovno utočište monasima, simbolizujući pobedu tišine i vere nad prolaznošću sveta.
Tokom proslave u zadužbini Nemanjića, mitropolit žički Justin služio je svetu arhijerejsku liturgiju. Ovaj svečani trenutak u sebi nosi poruku o duhovnoj povezanosti i značaju zajedništva među ljudima, ističući važnost vere u svakodnevnom životu.
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
