Hram Spasa naroda u centru Bukurešta iz dana u dan dostiže nove visine, privlačeći milione vernika i turista, dok umetnici završavaju unutrašnje mozaike i pripremaju impozantno zvono.
Monumentalna građevina u srcu Bukurešta, Hram Spasa naroda, izuzetno je skupa i velika, a radovi na njenoj izgradnji konačno se privode kraju. Završetak radova planiran je do 2025, iako već sada ova svetinja dominira horizontom rumunske prestonice i funkcioniše za određene svetkovine i događaje. Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara.
Iako je posvećen Vaznesenju Isusa Hrista i Svetom Andreju, a osveštan još 2018. godine, unutar hrama radovi na unutrašnjoj dekoraciji, kao što su raskošni mozaici, još uvek traju. Kada bude završen, očekuje se da će postati važno okupljalište ne samo za pravoslavne vernike, već i za mnoge turiste.
Ideja o izgradnji ovakvog hrama, koji bi proslavio uspon pravoslavnog hrišćanstva, datira još iz vremena pobede Rusa i Rumuna nad Osmanlijama 1878. godine. Rumuni ovaj sukob nazivaju svojim ratom za nezavisnost.
Shutterstock
Izgradnja Hrama spasa naroda započeta je 2010. godine
Međutim, tokom 20. veka, svetski ratovi, komunistička diktatura i poteškoće u izboru lokacije značajno su odlagali početak gradnje. Konačno, 2010. godine, izgradnja je započeta na neiskorišćenom zemljištu u okviru kompleksa nekadašnje Palate Parlamenta, poznate po svom komunističkom diktatoru Nikolaju Čaušesku.
Do sada je u projekat uloženo oko 250 miliona evra, pri čemu je većina sredstava obezbeđena iz javnih fondova, a oko četvrtine iz donacija. Kritičari često upoređuju izgradnju hrama sa „megalomanijom“ Čaušeskuove ere i nazivaju ga „faraonskim projektom“.
Ipak, mnogi veruju da će duhovne i kulturne vrednosti hrama opravdati troškove. Mihai Gabriel Perju, student teologije, rekao je za Radio Slobodna Evropa da će hram imati dalekosežan uticaj, kako na vernike, tako i na one koji nisu verujući.
- Obični ljudi imaju u sebi radoznalost prema svetim stvarima . rekao je Perju.
- Kada vide ovu zgradu, pomisliće: "Moram da saznam više o hrišćanskoj veri". To će biti kao kada se kamen baci u jezero. Talasi će se širiti i uticati daleko od Rumunije.
Hram će moći da primi hor od 1.000 pevača i čak 6.000 vernika u svojoj glavnoj sali. Veliki tim umetnika trenutno radi na izradi mozaika koji će krasiti unutrašnjost hrama.
Shutterstock
Sa svojih 135 metara visine, kada bude potpuno dovršen, postaće najveći pravoslavni hram na svetu, dok centralna kupola dostiže 127 metara
Zvono, koje je dizajnirano za hram, težak je čak 25 tona, a osmislio ga je tim predvođen italijanskim umetnikom Flaviom Zambotom. On je za rumunske medije izjavio da je svako zvono koje proizvede „kao dete“ za njega, ali da je zvono za Hram spasa naroda „posebno zbog svoje snage i daljune na kojoj se zvuk čuje“ Zvuk ovog zvona moći će da se čuje na udaljenosti od 20 kilometara.
Hram Spasa naroda nije samo impresivno arhitektonsko dostignuće, već i simbol postojanosti vere kroz turbulentna istorijska vremena. Sa svojim monumentalnim zvonom i prelepim mozaicima, ova svetinja postaje ne samo duhovno utočište, već i kulturni orijentir Rumunije.
Uskoro, kada svi radovi budu završeni, hram će zauvek stajati kao svedočanstvo vere, umetnosti i ljudske posvećenosti — i možda, kako veruje Mihai Gabriel Perju, pokrenuti talase duhovne radoznalosti koji će se širiti daleko izvan granica Rumunije.
Od uspešnog sportiste i porodičnog čoveka koji je prevazišao teške životne izazove, do monaha koji bogosluži i poje na aramejskom, a kroz duhovnu muziku nadahnjuje i donosi utehu vernicima širom sveta.
Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
U 23. subotu po Duhovima, vladika Nikolaj vodi čitaoce kroz večni Božji plan, pokazujući kako kroz Hrista i ličnu slobodnu volju svaki čovek može živeti u pravdi, ljubavi i svetosti – još pre nego što je svet stvoren.
Ajeti 50:15-16, izdvojeni za 15. novembar, podsećaju na neprekidnu Božiju pažnju i moć stvaranja, izazivajući razmišljanje o odgovornosti, sudbini i unutrašnjem životu svakog čoveka.
Od modelinga i Jutjuba do neočekivane hirotonije, brzog raščinjenja i hapšenja koje je otvorilo „Pandorinu kutiju“ - šta krije telefon oca Partenija i kako bi njegovi podaci mogli da razotkriju čitavu kriminalnu strukturu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Mošti Svetog Dimitra Novog, tradicionalno su litijski prnete prestonicom Rumunije. Molitvenom sabranju prisustvovao je veliki broj pravoslavnih vernika iz svih krajeva.
Na veličanstvenom sabranju osveštane ikone Sabornog hrama Spasenja naroda u Bukureštu, koji po veličini i lepoti nadmašuje sve dosadašnje pravoslavne svetinje i postaje novo duhovno središte Evrope.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Prema jednoj legendi, srpski velmoža, koji je bežao od Turaka, svoju imovinu, koja je bila bogata ostavio je svojim kumovina koji su kasnije sagradili manastir Kumanicu.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Vernici im se obraćaju u trenucima bolesti, straha i nevolja — njihovo besplatno služenje i zagovor kod Hrista donose zdravlje, utehu i snagu za životne borbe.
Tribina o AI tehnologiji u Crkvi izazvala je oštre reakcije monaha svetinje kraj Golupca, koji tvrde da su kritike zlonamerne i da dodatno remete crkveno jedinstvo.
