Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Na vrhu najveće pravoslavne katedrale na svetu, smeštene u srcu Bukurešta, zasijao je krst težak 7,7 tona. Ovaj impozantni trenutak, pomno planiran i sa velikom pažnjom izveden, predstavlja ne samo vrhunac građevinskih radova na Nacionalnoj katedrali Spasenja naroda, već i duboku duhovnu manifestaciju vere, nade i hrišćanskog savršenstva.
- Kada nesavršeni rad naših ruku postane posvećen u ime Svete Trojice, on zaista stiče dimenzije savršenstva - rekao je otac Nikolae Krinđašu, savetnik patrijarha rumunskog za sektor spomenika i crkvenih objekata Rumunske patrijaršije, izražavajući duboku radost zbog ovog istinskog spajanja duhovnog i materijalnog sveta.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Sa 135 metara visine, ovo je najveći pravoslavni hram na svetu
Krst visine sedam metara i težine sedam tona, podignut je na sam vrh kupole katedrale pomoću specijalnog krana, osveštali su episkop Varlam i arhimandrit Ciprijan Gradinaru, eklezijarha Kapele Katedrale Spasenja Nacije. Ova ceremonija, deo duhovnog čina posvećenja, označila je trenutak kada nije samo podignut krst, već su dosegnute duhovne visine, osvetljene hrišćanskom simbolikom.
Episkop Varlam, zadivljen čudom ove svetinje, istakao je simboliku broja sedam, koji je, u hrišćanskoj tradiciji, broj savršenstva i potpunosti.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Krst su osveštali episkop Varlam i arhimandrit Ciprijan Gradinaru
- Pred našim očima uzdiže se, na nebu naše prestonice, kao znak nade i svetlosti za naš svakodnevni hrišćanski život. Ovaj krst, sa svojih sedam metara visine i sedam tona težine, donosi u naše živote ne samo znak sigurnosti, već i simbol Božje prisutnosti koja nas vodi kroz sve izazove i kušnje - rekao je on, prenose rumunski mediji.
Dok je krst uzdignut iznad grada, sa njegovih ramena deluje svetlost koja obasjava ne samo duše verujućih, već i ceo grad, podsećajući na bezuslovnu žrtvu koju je Hristos nosio na Krstu za spasenje svih ljudi.
- Neka ovaj krst, koji će od sada ukrašavati nebo naše prestonice, bude i štit ove katedrale, nepokolebljiva zaštita i simbol nepobedivosti - dodao je episkop Varlam, pozivajući sve verne da u njemu prepoznaju znak pobede i nade, znak da je Hristos u svakom trenutku s nama.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Krst je tešak 7,7 tona
Ovaj znameniti trenutak deo je dugogodišnjeg procesa izgradnje Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija izgradnja je započeta 2007. godine, a čiji će zvanični čin osvećenja biti obavljen 26. oktobra 2025. godine, kada će hram biti osveštati patrijarh carigradski Vartolomej i patrijarha rumunski Danil.
Za rumunski narod, kao i za sve pravoslavne vernike, ovaj krst nije samo arhitektonski ili građevinski poduhvat. On je simbol postojanosti i nade, svetionik koji vodi duše u svetlu vere. Sa svakim podizanjem, sa svakim novim slojem koji se nadovezuje na ovu grandioznu katedralu, sve više postajemo svesni da nas vera, kao i sam krst, vodi ka večnom spasenju.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Pravoslavna crkva u Moldaviji suočava se s najvećim izazovom u svojoj istoriji – dve mitropolije, sukobljene strane i političke igre dovode u pitanje duhovno jedinstvo naroda.
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U blizini Igala, na mestu gde se snaga vere susreće sa lepotom prirode, episkop budimljansko-nikšićki Metodije osveštao je novi konak i u svojoj nadahnutoj besedi govorio o značaju duhovne borbe, snazi krsta i važnosti zajedništva.
U besedi za utorak 3. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači biblijsku sliku o čoveku koji sigurnost gradi na pogrešnom temelju i zato sopstveni mir pretvara u put ka propasti.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Iz knjige „Ko posti, dušu gosti“ otkrivamo jednostavno posno jelo koje u sebi nosi toplinu manastirske kuhinje i miris domaće, pažljivo pripremljene hrane.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
