Ovaj znameniti trenutak označava završetak još jednog ključnog koraka u izgradnji Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija posvećenost dolazi kao svetionik vere za sve rumunske vernike.
Na vrhu najveće pravoslavne katedrale na svetu, smeštene u srcu Bukurešta, zasijao je krst težak 7,7 tona. Ovaj impozantni trenutak, pomno planiran i sa velikom pažnjom izveden, predstavlja ne samo vrhunac građevinskih radova na Nacionalnoj katedrali Spasenja naroda, već i duboku duhovnu manifestaciju vere, nade i hrišćanskog savršenstva.
- Kada nesavršeni rad naših ruku postane posvećen u ime Svete Trojice, on zaista stiče dimenzije savršenstva - rekao je otac Nikolae Krinđašu, savetnik patrijarha rumunskog za sektor spomenika i crkvenih objekata Rumunske patrijaršije, izražavajući duboku radost zbog ovog istinskog spajanja duhovnog i materijalnog sveta.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Sa 135 metara visine, ovo je najveći pravoslavni hram na svetu
Krst visine sedam metara i težine sedam tona, podignut je na sam vrh kupole katedrale pomoću specijalnog krana, osveštali su episkop Varlam i arhimandrit Ciprijan Gradinaru, eklezijarha Kapele Katedrale Spasenja Nacije. Ova ceremonija, deo duhovnog čina posvećenja, označila je trenutak kada nije samo podignut krst, već su dosegnute duhovne visine, osvetljene hrišćanskom simbolikom.
Episkop Varlam, zadivljen čudom ove svetinje, istakao je simboliku broja sedam, koji je, u hrišćanskoj tradiciji, broj savršenstva i potpunosti.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Krst su osveštali episkop Varlam i arhimandrit Ciprijan Gradinaru
- Pred našim očima uzdiže se, na nebu naše prestonice, kao znak nade i svetlosti za naš svakodnevni hrišćanski život. Ovaj krst, sa svojih sedam metara visine i sedam tona težine, donosi u naše živote ne samo znak sigurnosti, već i simbol Božje prisutnosti koja nas vodi kroz sve izazove i kušnje - rekao je on, prenose rumunski mediji.
Dok je krst uzdignut iznad grada, sa njegovih ramena deluje svetlost koja obasjava ne samo duše verujućih, već i ceo grad, podsećajući na bezuslovnu žrtvu koju je Hristos nosio na Krstu za spasenje svih ljudi.
- Neka ovaj krst, koji će od sada ukrašavati nebo naše prestonice, bude i štit ove katedrale, nepokolebljiva zaštita i simbol nepobedivosti - dodao je episkop Varlam, pozivajući sve verne da u njemu prepoznaju znak pobede i nade, znak da je Hristos u svakom trenutku s nama.
Tanjug/AP Photo/Vadim Ghirda
Krst je tešak 7,7 tona
Ovaj znameniti trenutak deo je dugogodišnjeg procesa izgradnje Nacionalne katedrale Spasenja naroda, čija izgradnja je započeta 2007. godine, a čiji će zvanični čin osvećenja biti obavljen 26. oktobra 2025. godine, kada će hram biti osveštati patrijarh carigradski Vartolomej i patrijarha rumunski Danil.
Za rumunski narod, kao i za sve pravoslavne vernike, ovaj krst nije samo arhitektonski ili građevinski poduhvat. On je simbol postojanosti i nade, svetionik koji vodi duše u svetlu vere. Sa svakim podizanjem, sa svakim novim slojem koji se nadovezuje na ovu grandioznu katedralu, sve više postajemo svesni da nas vera, kao i sam krst, vodi ka večnom spasenju.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Pravoslavna crkva u Moldaviji suočava se s najvećim izazovom u svojoj istoriji – dve mitropolije, sukobljene strane i političke igre dovode u pitanje duhovno jedinstvo naroda.
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
U besedi povodom velikog praznika govorio je o tome šta povezuje generacije, zašto različitost ne sme da bude prepreka zajedništvu i zbog čega vera mora da se potvrđuje svakodnevnim životom.
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Kratka, ali snažna pouka svetitelja govori o nečemu što je mnogo dublje od običnog spokojstva i otkriva zbog čega unutrašnja tišina ima posebno mesto u hrišćanskom životu.
Jedni na groblje odlaze baš tog dana i naručuju parastos, dok drugi smatraju da za tim nema potrebe. Sveštenik objašnjava šta je u ovakvoj situaciji najvažnije.
Tri jufke, sočan nadev od mlevenog mesa i luka i posebna završnica u kojoj se krajevi testa preklapaju preko nadeva daju mu izgled i ukus koji se pamte.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
