KAD BI GOSPOD DOŠAO DANAS – SA KIM BI SE ZAISTA DRUŽIO? Odgovor arhimandrita Andreja će mnoge iznenaditi

Svi se guraju da dodirnu ikonu, ali ko je spreman da dopusti Gospodu da dodirne njegovo srce? Ispravljamo tuđe grehe, a svoje zatrpavamo pobožnim frazama. Tražimo čuda u ikonama, a preskačemo čudo promene sopstvenog srca. Ako je Bog milost – zašto mi postajemo sudije?

Ako bi Gospod ponovo došao, družio bi se sa skitnicama, a ne sa arhimandritima. Jer smo uvereni da smo sveti što smo u crkvi, što poštujemo pravila, a pokajanja nigde, ne vidimo sebe i šta dajemo. Da li dajemo ljubav, trpljenje, ili kontrolu ljudi oko sebe, stalne pokušaje da ispravimo njihove greške...

Shutterstock/tostphoto

 

Čujemo za komšiju da je učinio nešto, nedelo ili zločin ili krađu, cokćemo ustima... Bože, šta je uradio, a mi bezgrešni, to se nama nikad ne može desiti, mi smo iznad...

Svi smo u crkvi sa osmehom, osmehom i pobožnim izgledom... Izlog! Pretvaranje! Lažni osmesi, a iznutra ključa kazan.

Čim uđemo u kuću, osmeh nestaje, kreće naša borba da "spasemo" decu, muža. Kreće gunđanje: „Obuci džemper, hladno je, vidiš da sam se prehladila..“ „Ali meni je toplo“… kontrola, kontrola. Postimo, ispovedamo se, pričešćujemo, a posle, kad se vratimo kući, zagorčavamo život svojoj porodici stalnim zamerkama, kontrolom tuđih života...

Trebalo bi da pazimo šta radimo van naših molitvi i razgovora sa Bogom. Isuviše smo sigurni. A možda ipak grešimo. Možda onaj što puši je bolji, možda mu je srce čistije. Isuviše smo sigurni, da poštujući pravila, srećemo Gospoda.

Imao sam besedu u hramu. Bila je čudotvorna ikona Presvete Bogorodice. Svi su se gurali! Jedna žena stajala je iza jednog stuba i čekala. Celivala je poslednja. Primetio sam je. Na izlazu mi je rekla: „Nije trebalo da priđem, meni je prišla Bogorodica i ušla mi je u srce, razgovarale smo, dala mi je savet, utešila me.“

Printscreen / YouTube / Duhovnik biblioteka

 

To da tražite. Ne gledajte decu šta rade, šta greše, tražite svoje greške, a za bližnje se samo molite. Nikakve primedbe.

Ti postiš, jedeš pasulj, muž ti je došao sa posla, umoran, i jede krmenadlu, a ti njega jedeš, umornom i iscrpljenom jedeš mu dušu svojim pridikama. To je tvoja duhovnost. Umesto da mu dodaš senf, biber, da ga uslužiš. Došla si i kažeš mi da ti je sve živce uništio. To je tvoja duhovnost. A njen muž mi posle kaže da nije znao šta jede, od pritiska, od gunđanja njenog, nikakav ukus, ma kakva krmenadla, samo je mislio kad će prestati.

Ili ti je sin imao udes sa motorom. I ti mu prigovaraš: „Zato što si jeo meso u sredu, zato si imao udes u četvrtak.“ Zar je Bog kazna?

Takođe, odluke moraju biti naše. Mi moramo biti odgovorni. A nekad mi dolaze i kažu „Oženio sam se, jer mi je tako rekao moj duhovnik.“ Pa zašto to meni govoriš? „Ne mogu više da izdržim u braku, bila je greška, a moj duhovnik je umro.“ Pa šta ja sad da radim? Pitaš da bi mogao da odgovornost skineš sa sebe, i da okriviš drugoga, ako brak ne ide. Ja mogu da se molim da Gospod ukloni oblak koji ti zaklanja vidik, da te prosvetli, da možeš pravilno da vidiš. Samo to, a odluka je tvoja. Ni ja nekad ne znam da odlučim. Grešim, to učimo dok smo živi.

Sretnem mladića, vozi lep auto. „Oče radim, lepo zarađujem, kupio sam auto.“ „A da li si se oženio?“ „Ne, mrzi me da izlazim, gledam TV i serije... Pomolite se Oče, da nađem devojku i da se oženim.“

Schutterstock

 

„Da li naručuješ brzu hranu, dok gledaš serije?“ „Da, Oče.“ „Pa mogu da se pomolim samo, da deliveri boj bude devojka tvog života.“

Piše mi muž: „Oče, grešim stalno, molite se za mene“. A njegova supruga mi piše četiri strane i završava: „Oče, ostatak kad se vidimo...“ Nigde pokajanja. Priznaj, pogrešio sam. Tolike godine ideš na liturgije, ispovedaš se i isti si. Nikakve promene. Gledaj u sebe, promeni se. Da vide svi, da si odlaskom u crkvu, postao novi čovek, bolji, da kad umreš, kažu: „Divan čovek, svetog života, za primer, da puste suzu jer si ih napustio.“

Dok se narod tiskao, gurao oko Gospoda, kao i vi sad, samo je jedna žena ozdravila, samo je jedna žena dodirnula njegove skute i On je osetio da Njegova energija izlazi. Samo je jedna izlečena od hiljade i hiljade. Da li će danas bar jedan od vas otići promenjen, da li će jedan od vas promeniti život i postati nov čovek?

Samo vaša promena može uticati na vašu decu, vašeg supruga - vi, kao novo biće, koje nosi ljubav i radost, koje menja sebe i drugima ostavlja slobodu i prostor.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara