U snažnoj besedi za 9. četvrtak po Duhovima, Sveri Nikolaj Ohridski i Žički raskrinkava lažne proroke slobode — one koji iza lepih reči kriju poroke, strasti i službu zlu, nazivajući je oslobođenjem.
Sloboda je danas najglasnije izgovarana reč među onima koji je najmanje razumeju. Obećavaju je sa govornica, sa ekrana, s ulica i sa društvenih mreža — a sami su zarobljenici sopstvenih poroka, robovi taštine, pohote i samovolje.
U takvom svetu, beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 9. četvrtak po Duhovima razgoni maglu laži i pokazuje pravu prirodu te lažne slobode, iza koje ne stoji Hristos, već obmana. Njegove reči nisu samo opomena, već i lek — za dušu koja traži istinu u vremenu kada se istina prodaje za utisak.
I obećavaju im slobodu i sami su robovi pokvarenosti; jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje. (II Pet. 2, 19)
Još uvek apostol govori o nečistim, bezobraznim i samovoljnim, opominjući verne da se čuvaju njihovih zavođenja ponositim i lažljivim rečima.
Prvo je rekao o njima da hule na slavu Božju, drugo — da prelašćuju na nečistote telesnih želja, a sada pak govori kako oni obećavaju slobodu, to jest obećavaju nešto što ni sami nemaju, jer, nadvladani skvernim strastima, oni su robovi svojih strasti — pokorni robovi najgroznijih tirana ovoga sveta.
O, braćo moja, kako su nama savremene ove apostolske reči, pisane pre devetnaest stoleća! Pogledajte kako zapenušano svuda oko nas deklamuju o slobodi oni koji ni trunku slobode nemaju!
Poslušajte viku očajnih robova strasti i poroka, kako obmanuti obmanjuju, i oslepljeni propovedaju svetlost! Strasti su tkivo mreže, izatkane od đavola, da njome ljude lovi.
Uhvaćeni u tu mrežu, oni nazivaju druge ljude robovima, a sebe slobodnim — na smeh đavolu, koji ćutke pribira mrežu i privlači je svojoj obali.
O, braćo, čuvajte se onih očajnika koji sebe nazivaju vesnicima slobode, dok danonoćno služe gospodaru svome — đavolu.
Svoju nemaštinu oni nazivaju bogatstvom, a tuđe bogatstvo nazivaju nemaštinom, kao što bezumnik ceo svet naziva bezumnim, a sebe umnim. Tako i oni, najneslobodniji, nazivaju druge neslobodnim.
I službu Bogu i bližnjima, po ljubavi, oni nazivaju robovanjem, dok službu đavolu nazivaju slobodom. To su pakosnici Boga i ljudi, kao što je i sam đavo pakosnik Boga i ljudi.
Kad god čujete da vam neko govori o slobodi, ispitajte najpre dobro — da li on nije rob neke strasti i poroka. Po nečistoti života, po bezobrazluku i samovolji poznaćete sve lažne učitelje slobode. To vas apostol opominje.
O Gospode, jedini darodavče istinite slobode, sačuvaj nas od mreže svih pakosnika Tvojih i naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U današnjoj besedi za petak sedme sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu zbog koje mnogi gube Božju naklonost, a retki zadobijaju Njegovu neograničenu milost.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
U besedi za 8. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako deluju lažni učitelji koji pod plaštom istine šire jeresi i odvode narod od Gospoda.
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Sećamo se dolaska Arhanđela Gavrila, koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti Isusa Hrista.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Doktorka kaže da je na osnovu priče monahinje Teodore napisala i tekst "Zidanje kamena radosti".
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za nedelju 6. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božija veličina prevazilazi svu ljudsku moć i razumevanje.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 6. sedmice Velikog posta otkriva tajnu hrabrosti pred gonjenjem i smrću, pokazujući da Prvi i Poslednji vlada i nad prolaznim svetom i večnim životom.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Mitropolit limasolski objašnjava kako se kroz veru i molitvu možemo suočiti sa strahom, pobediti unutrašnji kukavičluk i pronaći mir jači od smrti.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Doktorka kaže da je na osnovu priče monahinje Teodore napisala i tekst "Zidanje kamena radosti".
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Ove godine 7. april donosi retko poklapanje koje menja ustaljeni tok bogosluženja - službe se prepliću, čitaju se tekstovi oba dana, a vernici će primetiti i drugačija pravila u postu.
Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani.
Ovaj recept bez mleka, jaja i ulja pokazuje da jednostavnost ne znači odricanje - naučite kako pripremiti mekane kore i bogat fil koji će uneti toplinu u svaki postni trenutak.
