U snažnoj besedi za 9. četvrtak po Duhovima, Sveri Nikolaj Ohridski i Žički raskrinkava lažne proroke slobode — one koji iza lepih reči kriju poroke, strasti i službu zlu, nazivajući je oslobođenjem.
Sloboda je danas najglasnije izgovarana reč među onima koji je najmanje razumeju. Obećavaju je sa govornica, sa ekrana, s ulica i sa društvenih mreža — a sami su zarobljenici sopstvenih poroka, robovi taštine, pohote i samovolje.
U takvom svetu, beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 9. četvrtak po Duhovima razgoni maglu laži i pokazuje pravu prirodu te lažne slobode, iza koje ne stoji Hristos, već obmana. Njegove reči nisu samo opomena, već i lek — za dušu koja traži istinu u vremenu kada se istina prodaje za utisak.
I obećavaju im slobodu i sami su robovi pokvarenosti; jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje. (II Pet. 2, 19)
Još uvek apostol govori o nečistim, bezobraznim i samovoljnim, opominjući verne da se čuvaju njihovih zavođenja ponositim i lažljivim rečima.
Prvo je rekao o njima da hule na slavu Božju, drugo — da prelašćuju na nečistote telesnih želja, a sada pak govori kako oni obećavaju slobodu, to jest obećavaju nešto što ni sami nemaju, jer, nadvladani skvernim strastima, oni su robovi svojih strasti — pokorni robovi najgroznijih tirana ovoga sveta.
O, braćo moja, kako su nama savremene ove apostolske reči, pisane pre devetnaest stoleća! Pogledajte kako zapenušano svuda oko nas deklamuju o slobodi oni koji ni trunku slobode nemaju!
Poslušajte viku očajnih robova strasti i poroka, kako obmanuti obmanjuju, i oslepljeni propovedaju svetlost! Strasti su tkivo mreže, izatkane od đavola, da njome ljude lovi.
Uhvaćeni u tu mrežu, oni nazivaju druge ljude robovima, a sebe slobodnim — na smeh đavolu, koji ćutke pribira mrežu i privlači je svojoj obali.
O, braćo, čuvajte se onih očajnika koji sebe nazivaju vesnicima slobode, dok danonoćno služe gospodaru svome — đavolu.
Svoju nemaštinu oni nazivaju bogatstvom, a tuđe bogatstvo nazivaju nemaštinom, kao što bezumnik ceo svet naziva bezumnim, a sebe umnim. Tako i oni, najneslobodniji, nazivaju druge neslobodnim.
I službu Bogu i bližnjima, po ljubavi, oni nazivaju robovanjem, dok službu đavolu nazivaju slobodom. To su pakosnici Boga i ljudi, kao što je i sam đavo pakosnik Boga i ljudi.
Kad god čujete da vam neko govori o slobodi, ispitajte najpre dobro — da li on nije rob neke strasti i poroka. Po nečistoti života, po bezobrazluku i samovolji poznaćete sve lažne učitelje slobode. To vas apostol opominje.
O Gospode, jedini darodavče istinite slobode, sačuvaj nas od mreže svih pakosnika Tvojih i naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U današnjoj besedi za petak sedme sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu zbog koje mnogi gube Božju naklonost, a retki zadobijaju Njegovu neograničenu milost.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
U besedi za 8. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako deluju lažni učitelji koji pod plaštom istine šire jeresi i odvode narod od Gospoda.
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Poglavar SPC u svom obraćanju istakao primer mirenja braće nad moštima Svetog Simeona i podsetio da kroz duhovno nasleđe našeg prosvetitelja narod može pronaći put u složenim civilizacijskim i istorijskim iskušenjima.
Predanje kaže da je Sveti Bonifacije na Badnje veče posekao Hrast groma, pod kojim su pagani prinosili ljudske žrtve, što je zauvek promenilo tok jedne stare tradicije.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
U besedi za 30. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da prava veličina dolazi iz predanosti i krotkosti pred Bogom.
U besedi o Josifu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto zavist, kleveta i poniženje nisu kraj priče, već početak puta na kome Bog sam preuzima reč.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Pitanje koje svake zime deli vernike dobija jasan odgovor sveštenika koji, bez popuštanja veri ali i bez straha od radosti, objašnjava gde je prava granica.
