U snažnoj besedi za 9. četvrtak po Duhovima, Sveri Nikolaj Ohridski i Žički raskrinkava lažne proroke slobode — one koji iza lepih reči kriju poroke, strasti i službu zlu, nazivajući je oslobođenjem.
Sloboda je danas najglasnije izgovarana reč među onima koji je najmanje razumeju. Obećavaju je sa govornica, sa ekrana, s ulica i sa društvenih mreža — a sami su zarobljenici sopstvenih poroka, robovi taštine, pohote i samovolje.
U takvom svetu, beseda vladike Nikolaja Velimirovića za 9. četvrtak po Duhovima razgoni maglu laži i pokazuje pravu prirodu te lažne slobode, iza koje ne stoji Hristos, već obmana. Njegove reči nisu samo opomena, već i lek — za dušu koja traži istinu u vremenu kada se istina prodaje za utisak.
I obećavaju im slobodu i sami su robovi pokvarenosti; jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje. (II Pet. 2, 19)
Još uvek apostol govori o nečistim, bezobraznim i samovoljnim, opominjući verne da se čuvaju njihovih zavođenja ponositim i lažljivim rečima.
Prvo je rekao o njima da hule na slavu Božju, drugo — da prelašćuju na nečistote telesnih želja, a sada pak govori kako oni obećavaju slobodu, to jest obećavaju nešto što ni sami nemaju, jer, nadvladani skvernim strastima, oni su robovi svojih strasti — pokorni robovi najgroznijih tirana ovoga sveta.
O, braćo moja, kako su nama savremene ove apostolske reči, pisane pre devetnaest stoleća! Pogledajte kako zapenušano svuda oko nas deklamuju o slobodi oni koji ni trunku slobode nemaju!
Poslušajte viku očajnih robova strasti i poroka, kako obmanuti obmanjuju, i oslepljeni propovedaju svetlost! Strasti su tkivo mreže, izatkane od đavola, da njome ljude lovi.
Uhvaćeni u tu mrežu, oni nazivaju druge ljude robovima, a sebe slobodnim — na smeh đavolu, koji ćutke pribira mrežu i privlači je svojoj obali.
O, braćo, čuvajte se onih očajnika koji sebe nazivaju vesnicima slobode, dok danonoćno služe gospodaru svome — đavolu.
Svoju nemaštinu oni nazivaju bogatstvom, a tuđe bogatstvo nazivaju nemaštinom, kao što bezumnik ceo svet naziva bezumnim, a sebe umnim. Tako i oni, najneslobodniji, nazivaju druge neslobodnim.
I službu Bogu i bližnjima, po ljubavi, oni nazivaju robovanjem, dok službu đavolu nazivaju slobodom. To su pakosnici Boga i ljudi, kao što je i sam đavo pakosnik Boga i ljudi.
Kad god čujete da vam neko govori o slobodi, ispitajte najpre dobro — da li on nije rob neke strasti i poroka. Po nečistoti života, po bezobrazluku i samovolji poznaćete sve lažne učitelje slobode. To vas apostol opominje.
O Gospode, jedini darodavče istinite slobode, sačuvaj nas od mreže svih pakosnika Tvojih i naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
U današnjoj besedi za petak sedme sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava tajnu zbog koje mnogi gube Božju naklonost, a retki zadobijaju Njegovu neograničenu milost.
U snažnoj besedi za četvrtak 8. sedmice po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika našeg naroda poručuje: telo je samo privremeni omotač, a duša ono s čime ćemo stati pred Boga. Da li smo spremni za taj susret?
U besedi za 8. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako deluju lažni učitelji koji pod plaštom istine šire jeresi i odvode narod od Gospoda.
Mnogi veruju da milost Gospodnja briše greh, ali beseda Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridskog razotkriva surovu realnost Božije pravde – podsećajući da niko nije iznad Njegove osude.
U besedi za 9. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razobličava ljude koji zrače prividom, a u suštini suše i zavode. Za njih, kaže, nije Bog odredio tamu — sami su je izabrali.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Doktorska disertacija odbranjena u Moskovskoj duhovnoj akademiji donosi istorijsku, kanonsku i bogoslovsku analizu odnosa prvenstva i sabornosti.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu 12. sedmice po Duhovima vodi nas mnogo dalje od priče o drevnom idolopoklonstvu i suočava sa pitanjem čemu danas poklanjamo svoje srce.
U besedi za petak 12. sedmice po Duhovima, Vladika Nikolaj poredi ratove hrišćanskih i neznabožačkih naroda, a zatim mnogo dublje govori o sukobu koji čovek vodi sa sopstvenim strastima i o miru koji počinje u duši.
Tumačeći proročanske reči Isaije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o prolaznosti telesnog izgleda, ali još više upozorava na ono što se događa sa dušom kada je čovek zapostavi zarad raskoši, gordosti i telesnih uživanja.
U besedi za sredu 12. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ni filosofija, ni umetnost, ni kultura, niti bilo koje zemaljsko dostignuće ne mogu dosegnuti visinu Crkve Hristove.
Pouka optinskog starca o fariseju i mitaru pokazuje zašto je svest o sopstvenoj grešnosti dragocenija od uverenja da smo bolji od drugih i zbog čega bez nade u Božiju milost nema pravog puta ka spasenju.
Jereju Grčke pravoslavne crkve pozlilo je tokom Svetog pričešća, a jedna od prisutnih vernica pružala mu je KPR do dolaska hitne.
Doktorska disertacija odbranjena u Moskovskoj duhovnoj akademiji donosi istorijsku, kanonsku i bogoslovsku analizu odnosa prvenstva i sabornosti.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Najveća zabluda savremenog sveta jeste sigurnost u "novo sutra".
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Hrskave kore, orasi, kuvana pšenica i slatki sirup daju ovoj poslastici sasvim drugačiji karakter, a recept čuva zanimljiv trag tradicionalne kuhinje.
Predlog izmena omogućava verskim zajednicama da osnivaju ustanove od vrtića do visokog obrazovanja, a posebnu pažnju privlači projekat Srpskog pravoslavnog univerziteta Sveti Sava.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
