Razmatrajući stih iz Knjige proroka Isaije, Sveti Teofan Zatvornik podseća da prava snaga posta ne leži samo u uzdržanju, već u praštanju, milosrđu i istinskoj pravdi prema bližnjem.
Četvrtak šeste sedmice Velikog posta donosi duboko podsećanje na smisao hrišćanskog podviga. Sveti Teofan Zatvornik, u svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", oslanjajući se na reči proroka Isaije, upozorava da traženje Boga ne može biti istinsko ako Ga pokušavamo dosegnuti samo kroz post, a zaboravljamo da pomognemo bližnjem, oprostimo uvredu i pružimo ruku potrebitom. On nas uči da se post tada pretvara u most ka Bogu – ali samo ako ga prate dela ljubavi.
“Uzvikni, govori Gospod svetom proroku Iliji, i ne poštedi, izobličavajući bezakonja mojih ljudi. A šta su uradili ljudi? Traže me i žele da mi se približe. Zar je to greh? Zar nisu oni to i dužni činiti? Da, jesu dužni.
Međutim, oni to ne čine kao što treba. Očekuju da u tome uspeju jedino sa postom, ne brinući o delima pravde i ljubavi. „I post mi je prijatan,- govori Gospod,- ali samo tada kad, smirujući svoje telo, opraštaju uvrede, ostavljaju dugove, hrane gladne, beskućnike uvode u dom, odevaju nage. Kada sve to bude pratilo post, moći će da me traže i da mi se približe“: Tada će sinuti videlo tvoje kao zora… i slava Božija će te obujmiti; tada ćeš prizvati i Gospod će te čuti; vikaćeš i reći će: Evo me… I Gospod će te voditi vazda (Is.58,111).”
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ za četvrtak četvrte sedmice Velikog posta veliki duhovnik podseća na opasnosti popustljivosti prema telu i način na koji nas ona može udaljiti od dobra.
Grešnik misli da ga niko ne vidi, ali Božje oko sve zna – pokajanje je jedini put spasenja, poručuje svetitelj u svojim duhovnim poukama za utorak pete sedmice Velikog posta.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ u četvrtak pete sedmice Velikoga posta, svetac ukazuje na to da se ljudi olako odnose prema svojim mislima, ne shvatajući da ih upravo tu vreba najveća opasnost.
U nedelju pete sedmice Velikog posta, svetac nas podseća da Gospoda ne nalazimo samo u tišini hrama, već i u licima ljudi kojima je potrebna naša pomoć. Njegove reči o grešnici koja je umela da voli – i ćuti – odzvanjaju i danas.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
Isusa je tom prilikom narod dočekao kao cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća i noseći u rukama palmove grančice.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
U četvrtku treće sedmice Velikog posta Sveti Teofan Zatvornik upozorava da je jezik, ako mu se da na volju, najširi otvor kroz koji odlazi duhovna toplina
Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za utorak druge sedmice Velikog posta piše o nepopravljivosti sagrešenja, unutrašnjoj borbi savesti i neizmernoj Božijoj milosti koja čeka na iskreno kajanje.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini Sveti Teofan Zatvornik, pišući o Siropusnoj nedelji, otkriva jednostavan, ali moćan put do spasenja – sve zavisi od tebe. Dan oproštenja nije običan dan, već prilika da svet postane nalik raju.
Veliki duhovnik Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, u četvrtak siropusne sedmice, piše o ljudima koji se gordo izdvajaju iz zajednice, govore nadmeno i slede svoje strasti – i kakva ih sudbina čeka.
Zbog toga mu i izađe narod u sretanje, jer ču da je on učinio ovo znamenje.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima "gubitak vremena."
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
