Tokom liturgije u manastiru Gavrilovo, duhovnom centru brčanskog kraja, mitropolit zvorničko-tuzlanski istakao je važnost manastira kao prostora Božijeg prisustva i snage molitve.
U manastiru Gavrilovo, smeštenom u Popovom Polju kod Brčkog, na Blagovesti je služena sveta Liturgija koju je predvodio mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije. Ovaj manastir, posvećen Saboru Svetog arhangela Gavrila, još u fazi izgradnje, postao je značajno duhovno središte za ceo ovaj region. Iako je u toku njegova izgradnja, prisutni su već mogli da osete mir i snagu Božje prisutnosti koju donosi ovo sveto mesto.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Manastir Gavrilovo
Mitropolit Fotije dočekan je sa velikim poštovanjem od strane igumanije Efimije, nastojateljice manastira, kao i protojereja-stavrofora Miodraga Tošića, arhijerejskog namjesnika brčanskim, sveštenika, đakona i vernog naroda. Svi su se okupili u molitvi, okupljeni u ovoj svetoj liturgiji koja je na Blagovesti donela duhovnu snagu i mir.
Foto: preuzeto sa spc.rs
U svojoj besedi, mitropolit je govorio o važnosti svetih mesta, podsećajući sve prisutne da su manastiri mesta posebnog prisustva Božjeg. Svi hramovi, istakao je, još od vremena Starog zaveta, imaju duboko ukorenjenu simboliku koja nas podseća na Božju prisutnost i blagodat. Naglasio je da je Kovčeg zaveta, čuvan u Jerusalimskom hramu, bio izvor snage i blagodatnog prisustva Božjeg među narodom, te je taj simbol nastavio da živi u hramovima Novog zaveta, naročito kroz žrtvenik, na kojem se upravo kroz svete liturgije uspinje blagodat koja prožima srce vernika.
Foto: preuzeto sa spc.rs
- Sveta mesta su posebna. Manastiri su mesta posebnog prisustva Božjeg. To je od ranih vekova, čak i od Starog zaveta - podsetio je vladika Fotije. Osvrnuo se i na značaj manastira Gavrilovo kao duhovnog središta brčanskog kraja, naglasivši da će ovaj manastir biti mesto duhovnog rasta, gde će vernici moći da podele svoje brige i misli, i gde će, u razgovoru sa duhovnicima, pronaći utehu i pouku.
- To je smisao manastira – da jedan prostor obogati prisustvom Božjim, prisustvom svetih anđela Božjih - poručio je mitropolit, podstičući verne da otvore duhovno oko srca, kako bi mogli da sagledaju svet na dublji, duhovni način, jer je to prava snaga molitve i prisutnosti Božje u svetim mestima.
Prvu arhijerejsku liturgiju u nedovršenom hramu Presvete Trojice u Vlasenici, služio je mitropolit Hrizostom, a sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
U prostoru u kojem je poslednje dane svog ovozemaljskog života provodio i molio se jedan od najvećih pravoslavnih svetitelja, prvi put je služena liturgija pređeosvećenih darova. Sabranim vernicima, ispunjenim dubokim emocijama, ovo bogosluženje bilo je snažno duhovno iskustvo.
Na sunčanoj Palma de Majorki, omiljenoj destinaciji mnogih Srba, okupljaju se i oni koji traže više od odmora - pravoslavni vernici sa svih strana sveta nalaze duhovni mir u parohiji Svetog arhangela Mihaila.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
