Prvu arhijerejsku liturgiju u nedovršenom hramu Presvete Trojice u Vlasenici, služio je mitropolit Hrizostom, a sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
Druge nedelje Velikog posta, 16. marta 2025. godine, mitropolit dabrobosanski Hrizostom je služio prvu arhijerejsku iiturgiju u novom hramu Presvete Trojice u Vlasenici.
Prekrasni hram je bio mali da primi pod svoje svodove sve one koji su došli da se pomole Bogu i prisustvuju tom istorijskom događaju.
Sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
– Po prvi put služimo u ovom još nezavršenom hramu, koji nas je svaki put kada smo prolazili kroz Vlasenici pitao: "Zašto ste me zaboravili?". Uistinu, dugo nas je ovaj hram opominjao i čekao da ga završimo i dovedemo do ovog nivoa da danas možemo reći: "Slava Bogu za sve!". Ovaj hram nas je svojom gradnjom sabrao u sebe, ugradio nas je sve koji smo to hteli u sebe i danas imamo radost i zadovoljstvo govoriti o sabornosti ovog hrama. Treba nam još malo da ga dovedemo, ako Bog da, do osvećenja na Malu Gospojinu, 21. septembra ove godine – besedio je mitropolit Hrizostom, koji je podsetio i na značaj Svetog Grigorija Palame, kome je posvećena druga nedelja Velikog posta:
– I kao što je Sveti Atanasije Aleksandrijski ustao protiv opakog učenje Arija, tako je i Sveti Grigorije Palama u 14. veku ustao u borbu protiv novog Arija u ličnosti Varlama Kalabrijskog. Učenje o božanskim energijama je jednako bitno kao i učenje o božanskoj logosnosti Gospoda Isusa Hrista, a danas čusmo kako Gospod božanskom energijom učini čudo u Kapernamu iscelivši oduzetog čoveka, kojem prvo oprosti grehe, a zatim reče: "Ustani, uzmi odar svoj i idi kući svojoj".
U ponedeljak druge sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik podseća na snagu unutrašnje čistote i pažnje koja nas obnavlja na putu spasenja.
Uz pažljivo odabrane sastojke i bez prženja, pripremite hrskave i sočne ćufte koje će obogatiti vašu posnu trpezu. Lako, hranljivo i neodoljivo – recept koji ćete rado ponavljati!
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Eparhija u saopštenju poziva vernike na razboritost i poštovanje crkvenog poretka, dok pojedinačni istupi ne odražavaju stav Crkve u celini i mogu narušiti jedinstvo među vernicima.
