Prvu arhijerejsku liturgiju u nedovršenom hramu Presvete Trojice u Vlasenici, služio je mitropolit Hrizostom, a sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
Druge nedelje Velikog posta, 16. marta 2025. godine, mitropolit dabrobosanski Hrizostom je služio prvu arhijerejsku iiturgiju u novom hramu Presvete Trojice u Vlasenici.
Prekrasni hram je bio mali da primi pod svoje svodove sve one koji su došli da se pomole Bogu i prisustvuju tom istorijskom događaju.
Sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
– Po prvi put služimo u ovom još nezavršenom hramu, koji nas je svaki put kada smo prolazili kroz Vlasenici pitao: "Zašto ste me zaboravili?". Uistinu, dugo nas je ovaj hram opominjao i čekao da ga završimo i dovedemo do ovog nivoa da danas možemo reći: "Slava Bogu za sve!". Ovaj hram nas je svojom gradnjom sabrao u sebe, ugradio nas je sve koji smo to hteli u sebe i danas imamo radost i zadovoljstvo govoriti o sabornosti ovog hrama. Treba nam još malo da ga dovedemo, ako Bog da, do osvećenja na Malu Gospojinu, 21. septembra ove godine – besedio je mitropolit Hrizostom, koji je podsetio i na značaj Svetog Grigorija Palame, kome je posvećena druga nedelja Velikog posta:
– I kao što je Sveti Atanasije Aleksandrijski ustao protiv opakog učenje Arija, tako je i Sveti Grigorije Palama u 14. veku ustao u borbu protiv novog Arija u ličnosti Varlama Kalabrijskog. Učenje o božanskim energijama je jednako bitno kao i učenje o božanskoj logosnosti Gospoda Isusa Hrista, a danas čusmo kako Gospod božanskom energijom učini čudo u Kapernamu iscelivši oduzetog čoveka, kojem prvo oprosti grehe, a zatim reče: "Ustani, uzmi odar svoj i idi kući svojoj".
U ponedeljak druge sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik podseća na snagu unutrašnje čistote i pažnje koja nas obnavlja na putu spasenja.
Uz pažljivo odabrane sastojke i bez prženja, pripremite hrskave i sočne ćufte koje će obogatiti vašu posnu trpezu. Lako, hranljivo i neodoljivo – recept koji ćete rado ponavljati!
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Na Zadušnice bi trebalo otići u hram, zapaliti sveću za pokoj duša, predati imena upokojenih za pomen i doneti žito na osvećenje.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Dirljiva priča o malom Hristiforu, o tišini koja je ušla u porodični dom, o odlasku u šidsku Lazaricu i o molitvi posle koje se dečakov glas vratio.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
