Prvu arhijerejsku liturgiju u nedovršenom hramu Presvete Trojice u Vlasenici, služio je mitropolit Hrizostom, a sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
Druge nedelje Velikog posta, 16. marta 2025. godine, mitropolit dabrobosanski Hrizostom je služio prvu arhijerejsku iiturgiju u novom hramu Presvete Trojice u Vlasenici.
Prekrasni hram je bio mali da primi pod svoje svodove sve one koji su došli da se pomole Bogu i prisustvuju tom istorijskom događaju.
Sasluživali su arhimandrit Luka, protojereji-stavrofori Dušan Spasojević, Ilija Ilić i Ljubomir Prijović, kao i đakoni Miloš Ilić i Dejan Vuković.
– Po prvi put služimo u ovom još nezavršenom hramu, koji nas je svaki put kada smo prolazili kroz Vlasenici pitao: "Zašto ste me zaboravili?". Uistinu, dugo nas je ovaj hram opominjao i čekao da ga završimo i dovedemo do ovog nivoa da danas možemo reći: "Slava Bogu za sve!". Ovaj hram nas je svojom gradnjom sabrao u sebe, ugradio nas je sve koji smo to hteli u sebe i danas imamo radost i zadovoljstvo govoriti o sabornosti ovog hrama. Treba nam još malo da ga dovedemo, ako Bog da, do osvećenja na Malu Gospojinu, 21. septembra ove godine – besedio je mitropolit Hrizostom, koji je podsetio i na značaj Svetog Grigorija Palame, kome je posvećena druga nedelja Velikog posta:
– I kao što je Sveti Atanasije Aleksandrijski ustao protiv opakog učenje Arija, tako je i Sveti Grigorije Palama u 14. veku ustao u borbu protiv novog Arija u ličnosti Varlama Kalabrijskog. Učenje o božanskim energijama je jednako bitno kao i učenje o božanskoj logosnosti Gospoda Isusa Hrista, a danas čusmo kako Gospod božanskom energijom učini čudo u Kapernamu iscelivši oduzetog čoveka, kojem prvo oprosti grehe, a zatim reče: "Ustani, uzmi odar svoj i idi kući svojoj".
U ponedeljak druge sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik podseća na snagu unutrašnje čistote i pažnje koja nas obnavlja na putu spasenja.
Uz pažljivo odabrane sastojke i bez prženja, pripremite hrskave i sočne ćufte koje će obogatiti vašu posnu trpezu. Lako, hranljivo i neodoljivo – recept koji ćete rado ponavljati!
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Stihovi 34:37-38 podsećaju muslimane da je pravi put do Božije milosti kroz iskrenu veru i dobra dela, dok oni koji poriču Njegovu poruku suočavaju se s ozbiljnim posledicama.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Od mladosti svedušno je pošao za Hristom, oslobodivši se dva teška bremena - bremena bogatstva i bremena tela.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Jedan od najvećih svetitelja pravoslavlja podseća da vera nije samo molitva – ona zahteva svakodnevni trud i aktivno delovanje, jer bez njega ni najiskrenija molitva ne donosi plod. U nastavku pročitajte oblomak iz Svetog pisma za 17. sredu po Duhovima.
Postavka skulptura Milorada Miće Stajčića izazvala buru zbog skrnavljenja vere i zloupotrebe reči najvoljenijeg srpskog patrijarha.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
U grčkom selu Xyniada, zakopana ispod starog hrasta, otkrivena je čudotvorna ikona Majke Božije. Njena priča počinje viđenjem deteta, a nastavlja se kroz isceljenja.
Mitropoliti Nikanor i Lukijan služili su liturgiju pred prisustvom princa Nikolaja, dok patrijarh Porfirije poručuje da Bazjaš svedoči o vekovnoj veri i svetosavskim korenima Srba u Rumuniji.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Jerej Srpske pravoslavne crkve ističe da se krsna slava ne obeležava radi običaja, već radi očuvanja vere i kontinuiteta.
Od posta i molitve do čuda i Vaskrsenja, broj 40 u pravoslavlju ima duboku simboliku koja se provlači kroz istoriju spasenja i duhovne prakse Crkve.
Otkrijte kako život i mučeništvo svetih sestara i njihove hrabre majke i danas pomažu vernicima da pronađu unutrašnji mir, snagu i utehu pred Bogom.
Današnja beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog objašnjava dubinu Hristovih reči i vodi čitaoca do srca božanske tajne koja nadilazi ljudsko poimanje.
