Srpska pravoslavna crkva slavi dan sećanja na Svetog mučenika Konona Isavrijskog, svetitelja iz 2. veka koji je zbog svoje vere i istrajnosti strašno stradao.
Konon je bio "poučen u veri Hristovoj i kršten u ime Presvete i Životvorne Trojice od samoga Arhangela Mihaila".
Sve do smrti, nevidljivo ga je pratio ovaj anđeo Božji. Priča o njemu otkriva njegovu duboku duhovnost i privrženost nebeskim vrednostima.
"Bi prosvetljen i ojačan blagodaću Duha Svetoga, te ga srce nije vuklo ni za čim svetskim, nego samo za duhovnim i nebeskim", piše u žitijama.
Kad su ga roditelji oženili mimo njegove volje, on je prvo veče uzeo sveću i stavio pod sud, pa upitao svoju nevestu: šta je bolje, svetlost ili tama? Ona odgovori: svetlost. Tada joj on poče govoriti o veri Hristovoj, i o duhovnom životu kao boljem i lepšem od telesnog.
Tako je uspeo, da i nju, a potom i svoje roditelje privede u veru Hristovu. I živeo je sa ženom kao brat sa sestrom.
Kad su mu umrli i roditelji i žena, povukao se potpuno iz svetskog života i predao molitvi, postu i bogomisliju. Učinio je velika čudesa, kojima mnoge obrati u hrišćanstvo. Između ostaloga, primorao je zle duhove da mu služe.
Pri jednom gonjenju hrišćana bio uhvaćen i mučen, i sav izboden noževima. Njegovom krvlju mazali su se bolesnici i isceljivali.
On je požive posle toga još dve godine. Postradao je u drugom veku.
Sveta Ksenija Petrogradska poznata je kao "brzopomoćnica", odnosna kao svetica koja brzo ispunjava molitve ljudima koji se suočavaju sa teškim trenucima, kao što su bolesti, duhovne patnje, porodični problemi ili druge nevolje.
Porodica ima neprocenjivu vrednost kako za pojedinca, tako i za širu društvenu zajednicu.
Onaj ko se ovako ponaša, svaki poraz čini manjim od stvarnosti.
Ispovest, ne samo da ima religijski značaj, već funkcioniše i kao sredstvo unutrašnjeg izlečenja i duhovnog pomirenja sa samim sobom.
