Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Hristos nije zasijao tamo gde je lako verovati, već upravo u zemlji senke smrtne, gde ljudi najmanje očekuju spasenje.
Prorok Isaija je pre više od dve hiljade godina izrekao reči koje odzvanjaju i danas – o Svetlosti koja dolazi u tamu i razgoni senku smrti. Vladika Nikolaj Velimirović, u svojoj besedi za 12. sredu po Duhovima, podseća da je ta Svetlost Hristos, Onaj koji je zasijao tamo gde je tama bila najgušća i koji i danas obasjava puteve onih što Ga traže. Njegove reči nisu samo podsećanje na davna proročanstva, već i poziv da i u sopstvenim tamama prepoznamo svetlost Božjeg prisustva.
Narod koji hodi u tami vidjeće vidjelo veliko, i onima koji sjede u zemlji smrtne sjeni zasvijetliće vidjelo. (Isa. 9, 2)
Tamo gde je najtamnije, proriče prorok, pojaviće se svetlonosni Mesija. Zemlja Zavulonova i zemlja Neftalimova smatrale su se najtamnijim zemljama – gde su neznabošci bili izmešani s Jevrejima, a jaram spoljašnjeg i unutrašnjeg ropstva najteži. Tama neznabožačka i tama farisejska pokrivale su ljude senkom smrti.
Svetlost nebeska zasijala je prvo u Vitlejemu – Hristos Gospod tu se rodio. Tu Svetlost sagledali su izdaleka istočni zvezdari, a izbliza pastiri Vitlejemski. Ipak, tu Svetlost proterao je Irod krvavim mačem, te se ona udaljila u Misir.
Nakon toga, Svetlost se zasijala u punom blesku u zemlji tame i senke smrtne – u zemlji Zavulonovoj i Neftalimovoj. U toj zemlji živeli su ribari kraj jezera, koje je Gospod izabrao za učenike Svoje. Tu se nalazila i Gora Blaženstva, sa koje je Gospod objavio prvu veliku propoved o blaženima. Tu je i Kana Galilejska, gde je Gospod učinio prvo Svoje čudo. Tu poče On delo spasenja ljudskog, moćnom rečju i moćnim delima. Ljudi videše veliku Svetlost i udiviše se.
Mnogi su se i sablaznili o Gospoda, mnogi Mu se narugaše, ali Ga ti tamni ljudi ne ubiše. Postojala je jedna tamnija tačka u zemlji Jevrejskoj, koja je podigla ruku na Tvorca i ubila Ga – Jerusalim. Od svih tamnih mesta, Jerusalim je bio najcrnji, možda baš zato što se sam nazivao svetlošću.
O Gospode, Svetlosti naša velika, prevelika, obasjaj nas Svojom svetlošću u ovom kratkom veku i primi nas po smrti u Tvoju slavnu i besmrtnu Svetlost. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u duhovnoj besedi za 10. nedelju po Duhovima upozorava na posledice odvajanja od Boga i poziva na obnovu srca i vere.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi otkriva čudesnu snagu Crkve koja nadmašuje svaku filozofiju, umetnost i kulturu, pozivajući svakoga da se približi večnom domu Božjem.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 11. sredu po Duhovima objašnjava razliku između starog i novog zakona i način na koji Božja reč obogaćuje svakog čoveka.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
U današnjoj besedi otkrivamo kako je starozavetni prorok doživeo Božju slavu i kako to iskustvo govori i nama danas.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
U besedi za utorak 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o bezbrojnim preobraženim dušama, skrivenim podvizima i svetosti koja je ostala nepoznata svetu, ali nije ostala sakrivena pred Bogom.
Pozivajući se na reči apostola Pavla, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za ponedeljak druge sedmice po Duhovima govori šta čoveku daje snaga da izdrži do kraja, čak i kada olakšanje ne dolazi.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju prve sedmice po Duhovima pokazuje kako jedan dan pokajanja može preokrenuti ljudski život kroz suočavanje sa sobom, savešću i posledicama izbora.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Svakodnevni vodič kroz Apostolski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
