Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jelena Lović, unuka narodnog heroja Jezdimira Lovića, donela je pre dve decenije drastičnu odluku da iz pravoslavlja pređe na islam, što je značajno promenilo njen životni put. Nakon što je njena porodica, koja je poznata i poštovana u Sjenici, reagovala burno na njen izbor, Jelena je odlučila da napusti Srbiju i preseli se u Jordan, gde je započela novi život i osnovala porodicu.
Rođena i odrasla u tradicionalnoj pravoslavnoj porodici. Jelena je završila osnovnu i srednju školu u Sjenici, gde se i danas nalazi gimnazija koja nosi ime njenog dede. Njena unutrašnja borba počela je u mladosti, kada je osetila prazninu u duši, dok su njeni muslimanski prijatelji delovali srećnije i ispunjenije.
U jednom intervjuu za medije u Jordanu, Jelena je objasnila zašto se odlučila na ovako drastičan korak, koji joj je iz temelja promenio životni put.
- Rođena sa i živela u normalnoj hrišćanskoj porodici kao i druge devojčice u to vreme. Moja porodica je poznata i poštovana u Sjenici, pa sam i ja to poštovanje uživala. U gradu gde sam rođena i živela, 80 odsto stanovništva je bilo muslimanske veroispovesti, tako da sam imala dosta prijatelja muslimana, išli smo u osnovnu i srednju školu zajedno, posle i na studije i putevi su nam se potom razisli - počela je priču Jelena i objasnila da je upravo tokom fakulteta došlo do njenog preobraćanja.
Po njenoj prići bila je veoma nesrećna.
- Sretali bismo se za vikende, kad smo dolazili kući iz mesta gde smo studirali, onda bismo sedeli zajedno i pričali, Onda sam jednog dana sela i pričala sa jednom prijateljicom i pitala je: "Šta se dešava u tvom srcu i tvojim mislila, šta te menja, šta te zaista menja. Imaš iste poteškoće i probleme kao ja, a opet si srećna. I to zaista srećna".
Kaže da je primetila da njena drugarica imala "krila", koja su njoj nedostajala. Imale su iste probleme, sa istim poteškoćama su se borile, ali su se drugačije sa njima nosile.
- Noge su mi teške, ne mogu da hodam i to samo zbog jednog problema, rekla sam joj tada. A ti nemaš šta da jedeš i opet si srećna. Kako možeš reći da će ti Bog dati i i da budeš srećna, kako će se to dogoditi. I tokom diskusije ona me pitala da li želim da budem takva, kao oni (muslimani p.a).
Kaže da joj je drugarica preporučila molitvu.
- Rekla mi je da se molim, rekla sam OK, kako da se molim, ja sam hrišćanka. Rekla mi je: "Možeš, samo probaj, lako je to uraditi".
Upravo ove reči Jeleni su promenile ceo život.
- Zbog te sreće sam prihvatila islam. Čeznula sam tad za njom. Ostala sam na fakultetu posle toga, još dve i po godine, i to je bio najlepši period mog života. Imala sam džemat, sestre u islamu koje su me podržavale, pomagale smo se, zajedno radile... - kaže Jelena.
Tada nastaju problemi u porodici.
- Jedinu podršku u porodici imala sam od brata. Roditelji su saznali, negodovali, pravili mi probleme u društvu, Morala sam da ih napustim, i to mi je najteža odluka u životu. Ali, ovo je bio moj put i morala sam da nastavim. Sve sam napustila i ostavila poruku roditeljima da i njih napuštam.
- U to vreme moja najbolja drugarica bila je udata za Arapina u Jordanu i pozvali su da dođem i provedem neko vreme kod njih. Znala sam da sam sama i čim sam ušla u avion počela sam da plačem, jer napuštam zemlju u koj sam se rodila, roditelje... U to vreme Alah je dao da pored mene sedne jedan čovek na kojem se video islam, jedini od svih koji su putovali ka Damasku. Pitao me da li sam muslimanka, rekla sam da jesam, pitao je da li sam jedina, rekla sam ne znam, sigurno nas je više... Pitao me je zašto plačem, rekla sam da sam prešla na islam, da sve ostavljam, da ne znam gde idem ali da je Alah sa mnom - završila je Jelena svoju priču.
U jedinstvenom susretu sa delima ovog velikana književnosti otkrivamo skrivene tajne duhovne borbe koje nam otvaraju put ka prevazilaženju mraka i zla kroz snagu smirene ljubavi. Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta. Ova crkvena odredba naglašava značaj moralne discipline i odgovornosti među episkopima, prezviterima, đakonima i monasima, uz podsećanje na očuvanje duhovnog integriteta u svakodnevnom životu. Ponašanje sveštenika u javnosti odražava ugled crkve i postavlja primer vernicima. Poznati po tajnim ritualima i zabranjenim praksama, uključujući slobodu žena i jedinstvene obrede, Bektaši predstavljaju mističnu snagu u Albaniji, a nekada su upravljali profitabilnim rudnicima soli tokom osmanskog perioda.
Printskrin
Duhovna riznica
00:03 | 27.08.2024
MOĆ DUHOVNE PROZE: Putokaz Dostojevskog za pobedu nad zlom
Duhovna riznica
10:30 | 17.09.2024
PREDLOG CARIGRADSKOG PATRIJARHA O ZAJEDNIČKOM VASKRSU S KATOLICIMA IZAZVAO PODELE: Burne reakcije u pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
00:59 | 22.09.2024
SVEŠTENICI NE SMEJU DA JEDU I PIJU U RESTORANIMA: Pravilo 54 Kanona svetih apostola predviđa strogu kaznu za klirike koji ga prekrše
Islam
23:08 | 23.09.2024
KO SU BEKTAŠI KOJI U ALBANIJI DOBIJAJU AUTONOMNU DRŽAVU PO UZORU NA VATIKAN: Sve tajne mističnog islamskog verskog bratstva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
Dok mediji najavljuju ludačku proslavu Nove godine, sveštenik iz Malog Palančišta poziva vernike na molitvu, post i pokajanje pred Rođenje Hrista, ističući opasnosti idolopoklonstva i praznoslovlja.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Od ljubičastog kupusa do bebi spanaća: recept koji traje manje od 2 minuta pripreme i idealan je za praznični ili posni obrok.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Predsednik Rusije u novogodišnjoj čestitki ističe važnost vere, tradicije i uloge Crkve u očuvanju jedinstva društva.
U katoličkoj tradiciji 31. decembar nosi više od odbrojavanja sekundi do Nove godine - nosi priču o Svetom Silvestru koji je oblikovao veru, odnos Crkve i vlasti i sudbinu Rimskog carstva
Za 31. decembar, izabrani stihovi iz sure El Ikhlas u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta“ podsećaju na Božju jedinstvenost i savršenstvo.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
U ajetima 99:1-8 krije se univerzalna poruka: nijedno delo, koliko god sitno, ne prolazi neprimećeno, a Sudnji dan donosi konačnu meru za svaku ljudsku odluku.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
U besedi za 30. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o jednostavnoj, ali moćnoj odluci koja je u trenutku bola i tuge oblikovala carevu lozu i otvorila put do proroka i najvećeg među carevima.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Sevastijana po starom kalendaru, a Svetu Melaniju Mlađu po novom. Katolici proslavljaju Svetog papu Silvestera I, dok Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama prema svojim verskim običajima.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
