Unuka narodnog heroja, rođena u pravoslavnoj porodici, suočila se sa duhovnom prazninom koja ju je navela na drastičnu promenu vere. Odluka da napusti Srbiju i započne novi život u Jordanu oblikovala je njen dalji put.
Jelena Lović, unuka narodnog heroja Jezdimira Lovića, donela je pre dve decenije drastičnu odluku da iz pravoslavlja pređe na islam, što je značajno promenilo njen životni put. Nakon što je njena porodica, koja je poznata i poštovana u Sjenici, reagovala burno na njen izbor, Jelena je odlučila da napusti Srbiju i preseli se u Jordan, gde je započela novi život i osnovala porodicu.
Rođena i odrasla u tradicionalnoj pravoslavnoj porodici. Jelena je završila osnovnu i srednju školu u Sjenici, gde se i danas nalazi gimnazija koja nosi ime njenog dede. Njena unutrašnja borba počela je u mladosti, kada je osetila prazninu u duši, dok su njeni muslimanski prijatelji delovali srećnije i ispunjenije.
U jednom intervjuu za medije u Jordanu, Jelena je objasnila zašto se odlučila na ovako drastičan korak, koji joj je iz temelja promenio životni put.
- Rođena sa i živela u normalnoj hrišćanskoj porodici kao i druge devojčice u to vreme. Moja porodica je poznata i poštovana u Sjenici, pa sam i ja to poštovanje uživala. U gradu gde sam rođena i živela, 80 odsto stanovništva je bilo muslimanske veroispovesti, tako da sam imala dosta prijatelja muslimana, išli smo u osnovnu i srednju školu zajedno, posle i na studije i putevi su nam se potom razisli - počela je priču Jelena i objasnila da je upravo tokom fakulteta došlo do njenog preobraćanja.
Po njenoj prići bila je veoma nesrećna.
- Sretali bismo se za vikende, kad smo dolazili kući iz mesta gde smo studirali, onda bismo sedeli zajedno i pričali, Onda sam jednog dana sela i pričala sa jednom prijateljicom i pitala je: "Šta se dešava u tvom srcu i tvojim mislila, šta te menja, šta te zaista menja. Imaš iste poteškoće i probleme kao ja, a opet si srećna. I to zaista srećna".
Kaže da je primetila da njena drugarica imala "krila", koja su njoj nedostajala. Imale su iste probleme, sa istim poteškoćama su se borile, ali su se drugačije sa njima nosile.
- Noge su mi teške, ne mogu da hodam i to samo zbog jednog problema, rekla sam joj tada. A ti nemaš šta da jedeš i opet si srećna. Kako možeš reći da će ti Bog dati i i da budeš srećna, kako će se to dogoditi. I tokom diskusije ona me pitala da li želim da budem takva, kao oni (muslimani p.a).
Kaže da joj je drugarica preporučila molitvu.
- Rekla mi je da se molim, rekla sam OK, kako da se molim, ja sam hrišćanka. Rekla mi je: "Možeš, samo probaj, lako je to uraditi".
Upravo ove reči Jeleni su promenile ceo život.
- Zbog te sreće sam prihvatila islam. Čeznula sam tad za njom. Ostala sam na fakultetu posle toga, još dve i po godine, i to je bio najlepši period mog života. Imala sam džemat, sestre u islamu koje su me podržavale, pomagale smo se, zajedno radile... - kaže Jelena.
Tada nastaju problemi u porodici.
- Jedinu podršku u porodici imala sam od brata. Roditelji su saznali, negodovali, pravili mi probleme u društvu, Morala sam da ih napustim, i to mi je najteža odluka u životu. Ali, ovo je bio moj put i morala sam da nastavim. Sve sam napustila i ostavila poruku roditeljima da i njih napuštam.
- U to vreme moja najbolja drugarica bila je udata za Arapina u Jordanu i pozvali su da dođem i provedem neko vreme kod njih. Znala sam da sam sama i čim sam ušla u avion počela sam da plačem, jer napuštam zemlju u koj sam se rodila, roditelje... U to vreme Alah je dao da pored mene sedne jedan čovek na kojem se video islam, jedini od svih koji su putovali ka Damasku. Pitao me da li sam muslimanka, rekla sam da jesam, pitao je da li sam jedina, rekla sam ne znam, sigurno nas je više... Pitao me je zašto plačem, rekla sam da sam prešla na islam, da sve ostavljam, da ne znam gde idem ali da je Alah sa mnom - završila je Jelena svoju priču.
U jedinstvenom susretu sa delima ovog velikana književnosti otkrivamo skrivene tajne duhovne borbe koje nam otvaraju put ka prevazilaženju mraka i zla kroz snagu smirene ljubavi. Inicijativa za zajedničko praznovanje najvažnijeg hrišćanskog praznika između pravoslavnih i rimokatolika otvorio je raspravu o očuvanju vekovne tradicije. Dok Carigradska patrijaršija vidi priliku za približavanje, ostale pomesne pravoslavne crkve upozoravaju na moguće narušavanje duhovnog identiteta. Ova crkvena odredba naglašava značaj moralne discipline i odgovornosti među episkopima, prezviterima, đakonima i monasima, uz podsećanje na očuvanje duhovnog integriteta u svakodnevnom životu. Ponašanje sveštenika u javnosti odražava ugled crkve i postavlja primer vernicima. Poznati po tajnim ritualima i zabranjenim praksama, uključujući slobodu žena i jedinstvene obrede, Bektaši predstavljaju mističnu snagu u Albaniji, a nekada su upravljali profitabilnim rudnicima soli tokom osmanskog perioda.
Printskrin
Duhovna riznica
00:03 | 27.08.2024
MOĆ DUHOVNE PROZE: Putokaz Dostojevskog za pobedu nad zlom
Duhovna riznica
10:30 | 17.09.2024
PREDLOG CARIGRADSKOG PATRIJARHA O ZAJEDNIČKOM VASKRSU S KATOLICIMA IZAZVAO PODELE: Burne reakcije u pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
00:59 | 22.09.2024
SVEŠTENICI NE SMEJU DA JEDU I PIJU U RESTORANIMA: Pravilo 54 Kanona svetih apostola predviđa strogu kaznu za klirike koji ga prekrše
Islam
23:08 | 23.09.2024
KO SU BEKTAŠI KOJI U ALBANIJI DOBIJAJU AUTONOMNU DRŽAVU PO UZORU NA VATIKAN: Sve tajne mističnog islamskog verskog bratstva
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Od pastirice iz Lorene do zapovednice vojske i svetiteljke Rimokatoličke crkve, njen život ostaje jedno od najdramatičnijih svedočanstava spoja duhovnog uverenja i istorijskih preokreta u Evropi 15. veka
U hrišćanstvu često se govori da nijedna ljudska sudbina nije bez smisla i da Gospod svakome daje ono što je potrebno za spasenje.
Nakon prvog dana najvećeg islamskog praznika sledi mirniji dan ispunjen posetama, porodičnim okupljanjima i sećanjem na bližnje, u kojem se bajramska poruka živi kroz svakodnevne odnose.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
