ProfimediaBektaši se okupljaju na vrhu planine Tomor da odaju počast Abasu ibn Aliju, kojeg posebno poštuju
Poznati po tajnim ritualima i zabranjenim praksama, uključujući slobodu žena i jedinstvene obrede, Bektaši predstavljaju mističnu snagu u Albaniji, a nekada su upravljali profitabilnim rudnicima soli tokom osmanskog perioda.
Islamsko versko bratstvo Bektaša (Bektaši) derviša pripada sufijskom islamu i predstavlja važno poglavlje u istoriji islama na Bliskom Istoku, Maloj Aziji i Balkanu tokom osmanskog perioda. To je mešavina muslimanske vere, pravoslavnog monaštva i masonskog mističnog učenja. Vernici, odnosno pripadnici ove sekte, su monogamni, jedu svinjetinu i piju alkohol.
Bektaši u islamu su ono što su templari za hrišćanstvo, to jest, jeretički, mistični red sa vertikalnom strukturom, hijerarhijom, posebnim arhitektonskim hramovima i ekonomskom snagom. Vekovima su Bektaši upravljali profitabilnim rudnicima soli Osmanskog carstva. So iz tih rudnika nazivala se Hadži Bektas.
Profimedia
Bektaši nemaju javne verske obrede, svi njihovi rituali obavijeni su tajnošću
Bektaši, zajedno sa Mevlevijama i Naksbandijama, smatraju se najpoznatijim pravcima sufizma u doba Osmanskog carstva. Dok su Mevlevije i Naksbandije imale više uticaja na gradske zanatlije, trgovce i plemiće, Bektaši su imali veći odjek među siromašnim slojevima seoskih zajednica koje su činili seljaci i stočari.
Ideje Bektaša bile su povezane sa liberalnom mišlju francuskih filozofa iz 18. veka. Imali su kontakte sa jednom od mreža koja je promovisala ideje slobodnih zidara. Mnogi aktivni političari iz Istanbula bili su povezani sa masonima tokom 19. veka, u periodu kada su francuske i britanske lože osnovane u gradu. Članstvo u tim ložama poraslo je krajem 19. veka, a iz njih se pojavila grupa protivnika sultana Abdul Hamida II (1876–1909), poznata kao "Mladoturci."
Wikipedia
Osnivačem ovog islamskog verskog bratstva smatra se Hadži Bektas Veli
Osnivačem Bektaša smatra se Hadži Bektas Veli, putujući derviš iz 13. veka. Malo je poznato o njegovom životu, a neki istraživači čak tvrde da on nije stvarna ličnost. Njegova vizija bratstva suprotstavljala se ortodoksnom muslimanskom učenju, koje je zagovaralo kruti, puritanski religijski zakon kojem su svi morali slepo da se pokoravaju. Bratstvo koje je zamislio Hadži Bektas temeljilo se na antihijerarhijskom poimanju religije, gde je čovek bio u središtu.
Kada je engleski klasicista Frederik G. Haslak posetio Tursku 1913. godine, bio je uveren da je Turska sunitka. Na njegovo iznenađenje, otkrio je ne samo da je postojalo mnogo ljudi povezanih sa takozvanim jeretičkim sektama, već i da su neki imami iz službene religije takođe bili šeici (vođe) u derviškim tekijama!
Bektaši su se ukorenili i razvijali među narodnim slojevima Osmanskog carstva. U središtu njihove ideologije nalazi se islam, ali duboko u toj ideologiji kriju se svi tokovi osmanske istorije, običaji i tradicije koje su proizašle iz života raznih naroda koji su se mešali tokom pomeranja granica u 13. veku. Iz te mešavine razvila se narodna religija sa ciljem neposrednog kontakta čoveka sa spoznajom Boga.
Profimedia
Albanski verski vođa i svetski vođa Bektašijskog reda, Edmond Brahimaj, drži govor tokom Njuroz ceremonije u Svetskom bektaši centru u Tirani
Bektaši nemaju javne verske obrede. Zapravo, celokupni ritual reda Bektaša obavijen je tajnošću, što je izazvalo veliku znatiželju među istraživačima. Ako se tome dodaju i njihova uverenja o slobodi žena i ukidanju fanatizma među verskim vođama, ne čudi što su Bektaši zvanično ukinuti u granicama turske države.
Prema izvorima, članovi reda su podeljeni u šest glavnih kategorija: Ašik (povezani članovi koji nisu inicirani) i Muhib (inicirani Ašik koji imaju pravo da učestvuju u određenim ritualima Bektaša). Zatim dolaze derviši, koji daju zavet, stiču veštine u praktikovanju puta i imaju dozvolu da nose ritualnu odeću i simbole Bektaša. Sledi Baba, vođa lokalne tekije i zajednica. Oni nadziru derviše, Ahimbe i Ašike.
Na višim nivoima hijerarhije nalaze se derviši Mudzarad, koji daju zavet celibata, inicirani su u tajne rituale, žive samo u tekijama, briju brkove i bradu, te nose srebrnu minđušu u desnom uhu kao znak svoje pozicije. Na vrhu hijerarhije su Halifa, vođe regionalnih tekija, koje postavlja vođa sedišta Dede-Baba.
Profimedia
Predsednik turskog parlamenta Mustafa Sentop sastao se 2020. sa svetskim liderom Bektašijskog reda Edmondom Brahimajem (desno) tokom njegove posete Arabati Baba Tekeu u Tetovu
Godine 1789. na presto je došao Selim III, potomak Mehmeda II. Uvidevši opasnost koju konzervativni red janjičara predstavlja za njegovu vlast, smatrao je da opstanak Osmanskog carstva zavisi od njihove represije, kao i od suzbijanja Bektaša. Kaže se da se Selim zakleo da će pogubiti 70.000 Bektaša, i kada nije mogao da nađe toliko da pogubi, naredio je da se broje odsečene glave dok se ne dostigne taj broj!
Bektašijski odredi su delovali na prostoru današnje Albanije, Severne Makedonije, Srbije, Crne Gore, Hercegovine, Bosne i Grčke. Ideologija Bektaša prešla je u Albaniju sa ostrva Krf, preko derviša Sarija Saltika krajem 15. veka. On je osnovao sedam tekija, uključujući jednu u planinama iznad Kruje, gde legenda kaže da je ubio zmaja. Sekta se proširila širom zemlje, osim u katoličkim područjima na severu.
Albanska arhiepiskopija tvrdi da je broj pravoslavnih hrišćana u zemlji značajno potcenjen zbog metodoloških propusta i nedostatka intervjuisanja velikog broja vernika. Prema njihovim podacima, broj pravoslavaca je mnogo veći nego što je prikazano u zvaničnim rezultatima.
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
