Albanska arhiepiskopija tvrdi da je broj pravoslavnih hrišćana u zemlji značajno potcenjen zbog metodoloških propusta i nedostatka intervjuisanja velikog broja vernika. Prema njihovim podacima, broj pravoslavaca je mnogo veći nego što je prikazano u zvaničnim rezultatima.
Albanska pravoslavna crkva objavila je saopštenje u kojem izražava ozbiljne sumnje u tačnost rezultata popisa stanovništva iz 2023. godine, posebno u pogledu broja pravoslavnih hrišćana u Albaniji. Crkva tvrdi da podaci ne odražavaju realnost i iznela je niz argumenata koji podržavaju ovu tvrdnju.
- Ovo se desilo iz više razloga, od kojih ćemo pomenuti neke. Popisivači u velikom broju slučajeva nisu pitali ispitanike o verskoj pripadnosti. Imamo dokumentovane dokaze da veliki broj vernika nije intervjuisan jer ih nije posetio nijedan popisivač - navodi se u saopštenju.
Nick Paleologos/AFP/Profimedia
Poglavar Albanske pravoslavne crkve, arhiepiskop Anastasios
Crkva se poziva na svoje matične knjige krštenih, koje, kako kažu, jasno pokazuju da je broj pravoslavnih višestruko veći nego što je zabeleženo u popisu:
- Imamo dokumentovane dokaze da veliki broj vernika nije intervjuisan jer ih nije posetio nijedan popisivač. Prema našim matičnim knjigama krštenih jasno se vidi da je broj pravoslavnih višestruko veći nego što se vidi u popisu. Prema statistici iz 1927. godine muslimani su činili 67,5%, pravoslavni 22,3% i katolici 10% stanovništva. Iako je pitanje o verskom uverenju bilo fakultativno, veliki broj neopredeljenih vernika od 332.155, ateista 85.311, onih koji ne žele da odgovore 244.331 i onih koji nisu bili dostupni 134.451, ukupno 796.248, dakle, trećina stanovništva, svedoči o netačnosti ovog popisa.
Ova situacija zahteva ozbiljno razmatranje i korekciju podataka kako bi se osiguralo tačno prikazivanje verske strukture stanovništva u Albaniji. Ovo saopštenje otvara važno pitanje o transparentnosti i tačnosti popisnih procedura, te predstavlja poziv na dublju analizu i potencijalne revizije kako bi se osiguralo poštovanje prava svih verskih zajednica u Albaniji.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Kroz jednostavne boje brojeva i slova, Srpska pravoslavna crkva prenosi duboku duhovnu poruku i vodi vernike kroz svetkovine i praznike, otkrivajući značaj svakog dana u bogoslužbenom ciklusu.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Nakon upokojenja poglavara Pravoslavne crkve Albanije, pokrenuta je rasprava o njegovom nasledniku. Grčki mediji prenose da je mitropolit Korčanski Jovan glavni kandidat, ali izbor novog poglavara donosi velike izazove – od crkvenih do geopolitičkih.
Opelo arhijereja koji je posvetio život obnovi pravoslavlja u Albaniji, u Sabornom hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Tirani služio je patrijarh carigradski Vartolomej.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Od krompira, brašna i malo tofua dobija se toplo jelo koje se lako priprema, poštuje pravila uzdržanja i donosi prijatan ukus čak i kada je izbor namirnica sveden na minimum.
