Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Dok rat u Ukrajini ulazi u svoju treću godinu, a evropske prestonice nastavljaju da šalju novac, oružje i ljude u krvavi sukob, mađarski premijer Viktor Orban upozorava na pitanje koje, kako kaže, duboko pogađa samu srž evropske civilizacije.
- Pitam se, koja je svrha toga što hrišćanski evropski narodi ubijaju jedni druge u stotinama hiljada na frontu rusko-ukrajinskog rata, dok na drugoj strani kontinenta puštamo milione migranata iz potpuno strane nam islamske kulture? Zašto je ovo dobro za Evropu? Može li mi neko objasniti značenje toga? To nije samo sramotno, to je apsolutno nenormalno - poručio je Viktor Orban, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara.
Pravi istorijski izazov nije rat u Ukrajini
Orban smatra da evropski političari gube iz vida ono što je zaista presudno za opstanak kontinenta i njegovih naroda:
- Možda se ukrajinski sukob sada mnogima čini važnim, ali on neće odrediti budućnost naše dece i unučadi. Njihova budućnost će zavisiti od sasvim drugog pitanja, koje postoji na Mediteranu već 1.400 godina – u kom pravcu će se razvijati naša civilizacija, hrišćanskom ili islamskom?
Sudar civilizacija ili istorijska nebriga?
U njegovim rečima odjekuje davno zaboravljena istina o evropskom identitetu: kontinent koji je vekovima gradio svoje temelje na hrišćanstvu sada, kako ističe mađarski premijer, srlja u gubitak i duhovnog i demografskog uporišta.
Dok hrišćanski narodi ratuju međusobno, Evropa otvara svoja vrata ljudima iz kultura koje, prema Orbanovim rečima, nose potpuno drugačiji pogled na svet, porodicu i Boga. Njegovo pitanje odzvanja poput zvona opomene: kuda ide Evropa, i ko će uopšte ostati da je naziva svojim domom?
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine. U razgovoru sa Skotom Hortonom, poznati voditelj izneo je tezu da su Sjedinjene Američke Države, od bombardovanja Nagasakija do sukoba u Siriji i na Balkanu, uvek bile na strani onih koji ubijaju hrišćane, naglašavajući da takvi izbori nisu slučajni, već strateški. Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“. Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Nicolas Landemard / Le Pictorium / imago stock&people / Profimedia
Pročitajte još...
Islam
20:33 | 06.07.2025
OBJAVLJENI REZULTATI VELIKOG ISTRAŽIVANJA: Ovo je najbrže rastuća religija, TREĆE mesto niko nije očekivao
Duhovna riznica
21:07 | 10.07.2025
“AMERIKA UVEK PRIPOMOGNE UBISTVA HRIŠĆANA – OD BALKANA DO SIRIJE”: Slavni američki novinar Taker Karlson u novom potkastu izneo šokantne tvrdnje
Duhovna riznica
18:45 | 11.07.2025
NOVA PROVOKACIJA ERDOGANA: Turski predsednik poručio hrišćanima: "Aja Sofija nikada više neće biti vaša!"
Islam
16:56 | 18.07.2025
ANĐELI U ISLAMU I NJIHOVA ULOGA: Imaju važna zaduženja, a ovih 20 su posebno bitni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Pravoslavni vernici slave Svetog mučenika Julijana i Svetu mučenicu Vasilisu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru počasti idu Svetom Maksimu Grku. Katolici se sećaju Svete mučenice Agnije, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Godišnji izveštaj Opservatorije u Beču pokazuje ubistva, paljenje crkava i pravne progone, a stručnjaci upozoravaju da društvo i zakonodavci moraju reagovati da bi zaštitili verska prava.
Strah od sve većeg broja incidenata usmerenih protiv hrišćana dodatno pojačava zabrinutost zbog kontinuiranog priliva migranata, pretežno iz Severne i Subsaharske Afrike.
Mahmud je uvek znao ko je i šta je, svoje srpsko poreklo od pre 500 godina i imao je želju da se vrati u pravoslavlje.
Nova pravna odredba, koja uskoro stupa na snagu, izazvala je masovne pobune hrišćanske zajednice u Arunačal Pradešu, dok kritičari upozoravaju na ozbiljne posledice po verska i ljudska prava.
Razdražljivost u savremenom svetu postaje gotovo prihvaćeno stanje, a gnev se često opravdava umorom, brigama, bolešću ili spoljašnjim okolnostima.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
U snažnoj opomeni Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se gordost maskira u vrlinu i vodi pravo tamo gde se čovek nije nadao.
Obnovitelj i iguman brojnih srpskih manastira objašnjava kako mala svakodnevna dela mogu osloboditi čoveka od nevidljivih sila koje ga drže u haosu.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Spor u parohiji Sabornog hrama Svetog Save u Klivlendu prerastao je u višemesečni sukob zbog smene sveštenika i pitanja finansijske odgovornosti u Eparhiji istočnoameričkoj.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
Sačuvano je njegovo žitije, koje govori o brojnim delima isceljenja, pa i vaskrsenja iz mrtvih.
