Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Dok rat u Ukrajini ulazi u svoju treću godinu, a evropske prestonice nastavljaju da šalju novac, oružje i ljude u krvavi sukob, mađarski premijer Viktor Orban upozorava na pitanje koje, kako kaže, duboko pogađa samu srž evropske civilizacije.
- Pitam se, koja je svrha toga što hrišćanski evropski narodi ubijaju jedni druge u stotinama hiljada na frontu rusko-ukrajinskog rata, dok na drugoj strani kontinenta puštamo milione migranata iz potpuno strane nam islamske kulture? Zašto je ovo dobro za Evropu? Može li mi neko objasniti značenje toga? To nije samo sramotno, to je apsolutno nenormalno - poručio je Viktor Orban, prenosi portal Saveza pravoslavnih novinara.
Pravi istorijski izazov nije rat u Ukrajini
Orban smatra da evropski političari gube iz vida ono što je zaista presudno za opstanak kontinenta i njegovih naroda:
- Možda se ukrajinski sukob sada mnogima čini važnim, ali on neće odrediti budućnost naše dece i unučadi. Njihova budućnost će zavisiti od sasvim drugog pitanja, koje postoji na Mediteranu već 1.400 godina – u kom pravcu će se razvijati naša civilizacija, hrišćanskom ili islamskom?
Sudar civilizacija ili istorijska nebriga?
U njegovim rečima odjekuje davno zaboravljena istina o evropskom identitetu: kontinent koji je vekovima gradio svoje temelje na hrišćanstvu sada, kako ističe mađarski premijer, srlja u gubitak i duhovnog i demografskog uporišta.
Dok hrišćanski narodi ratuju međusobno, Evropa otvara svoja vrata ljudima iz kultura koje, prema Orbanovim rečima, nose potpuno drugačiji pogled na svet, porodicu i Boga. Njegovo pitanje odzvanja poput zvona opomene: kuda ide Evropa, i ko će uopšte ostati da je naziva svojim domom?
Studija pod nazivom Globalna verska slika, objavljena u ponedeljak 9. juna, drugo je izdanje ovog demografskog izveštaja o religijama, koje "Pew Research Center" sprovodi od 2010. godine. U razgovoru sa Skotom Hortonom, poznati voditelj izneo je tezu da su Sjedinjene Američke Države, od bombardovanja Nagasakija do sukoba u Siriji i na Balkanu, uvek bile na strani onih koji ubijaju hrišćane, naglašavajući da takvi izbori nisu slučajni, već strateški. Na petu godišnjicu pretvaranja velike pravoslavne svetinje u džamiju, turski predsednik izazvao ogorčenje sveta rečima da je oslobodio spomenik i vratio ga „molitvi Muhameda“. Anđeli u islamu imaju ključnu ulogu - ne samo kao izvršioci Božije volje, već i kao podsetnici na duhovni svet, odgovornost i život posle smrti.
Nicolas Landemard / Le Pictorium / imago stock&people / Profimedia
Pročitajte još...
Islam
20:33 | 06.07.2025
OBJAVLJENI REZULTATI VELIKOG ISTRAŽIVANJA: Ovo je najbrže rastuća religija, TREĆE mesto niko nije očekivao
Duhovna riznica
21:07 | 10.07.2025
“AMERIKA UVEK PRIPOMOGNE UBISTVA HRIŠĆANA – OD BALKANA DO SIRIJE”: Slavni američki novinar Taker Karlson u novom potkastu izneo šokantne tvrdnje
Duhovna riznica
18:45 | 11.07.2025
NOVA PROVOKACIJA ERDOGANA: Turski predsednik poručio hrišćanima: "Aja Sofija nikada više neće biti vaša!"
Islam
16:56 | 18.07.2025
ANĐELI U ISLAMU I NJIHOVA ULOGA: Imaju važna zaduženja, a ovih 20 su posebno bitni
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Bio sveštenik u Laodikiji za vreme cara Dioklecijana.
Poglavar Katoličke crkve ponovio stav o blagoslovima istopolnih parova, osvrnuo se na nemačke inicijative i upozorio da bi dalje zaoštravanje rasprave moglo produbiti podele unutar Crkve.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Arhitektonska posebnost nastala je kao odgovor na političke podele i svedoči o vremenu kada su vernici iz Banata pomagali oslobođenje Srbije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Godišnji izveštaj Opservatorije u Beču pokazuje ubistva, paljenje crkava i pravne progone, a stručnjaci upozoravaju da društvo i zakonodavci moraju reagovati da bi zaštitili verska prava.
Strah od sve većeg broja incidenata usmerenih protiv hrišćana dodatno pojačava zabrinutost zbog kontinuiranog priliva migranata, pretežno iz Severne i Subsaharske Afrike.
Mahmud je uvek znao ko je i šta je, svoje srpsko poreklo od pre 500 godina i imao je želju da se vrati u pravoslavlje.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Od krika na krstu do reči koje podižu iz beznađa: zašto su rani hrišćani sačuvali baš ove trenutke u izvornom obliku.
Iako se priprema od istih osnovnih sastojaka, svaka kuhinja mu daje svoj potpis, čuvajući duh jela koje je preživelo generacije.
Pravoslavno iskustvo podseća da se snaga čoveka ne meri time koliko može da uzvrati, već koliko može da podnese i oprosti.
