Mahmud je uvek znao ko je i šta je, svoje srpsko poreklo od pre 500 godina i imao je želju da se vrati u pravoslavlje.
Uzrečica "prodao veru za večeru" još uvek pogrdno označava onog koji je prevrtljiv. Odreći se vere na našim prostorima nikad nije bilo nešto na šta se gleda blagonaklono.
Na našim prostorima, oni koji prelaze na pravoslavlje, mahom se samo vraćaju na njega. Jedan od njih je i Mahmud Bušatlija, ekonomista i konsultant za strana ulaganja koji je nakon 500 godina odlučio da se vrati pravoslavlju i postane Stanko Crnojević.
Mahmud Bušatlija pravoslavlju se vratio 2014. godina i kako je tada govorio nije prolazio ni kroz jedan ritual kojim se odriče islama, već se samo krstio. Tom prilikom pormenio je i ime i to samo u crkvenim knjigama, dok je u dokumentima ostao Mahmud Bušatlija.
- Ja nisam ni bio musliman. Sticajem okolnosti se to desilo sa mojom porodicom na šta ja nisam mogao da utičem ni na koji način. Iz jedne porodice koja se pre 500 godina islamizirali, svih tih 500 godina mi smo se držali činjenice da je naše nacionalno biće srpsko. Rastao sam u tom jednom ambijentu. Rođen sam odmah posle Drugog svetskog rata, pa to sve nije ni bilo važno - počeo je sa pričom Mahmud Bušatlija, odnosno Stanko Crnojević.
U svojoj ispovesti Bušatlija je rekao da se uvek osećao kao Srbin, kao i čitava njegova porodica.
- Kad sam dovoljno sazreo, onda sam imao potrebu da se priključim nečemu što je naš koren. A to je pravoslavlje. Srbin sam otpočetka, i tako sam se uvek izjašnjavao. Kada sam imao 18 godina i kada sam mogao sam da se deklarišem, ja sam kao i čitava porodica, svi smo se deklarisali kao Srbi.
Podsetimo, Bušatlija potiče od osmanskog paše koji je veoma bio istaknut u Osmanskom carstvu i koji se veoma istakao u pohodu na Crnu Goru, ali i koji nikada nije krio da je potomak Stanka Crnojevića. Nakon pet vekova Mahmud je odlučio da se vrati veri svoje porodice, pravoslavlju.
- Vi ste imali porodice koje su znale svoje srpsko poreklo i to nije bilo strašno priznati. Kroz istoriju imate samo nekoliko porodica koje su se u pravom smislu te reči poturčile. Međutim, one su čak i neke rituale zadržavali. Mi smo znali koja je naša krsna slava. U komunizmu smo poštovali sve, ali nismo praktikovali mnogo. Za 500 godina našeg muslimanskog opredeljnja mi nismo ostavili nijedu džamiju iako smo bili paše. Izgleda da mi nismo bili neki pošteni muslimani, ali smo bili u establišmentu. Ivan Crnojević je bio svestan toga da se ljudi iz Zete ne mogu odbraniti od Turaka, on zna da to nije moguće i u trenucima kada Turci dolaze bilo je normalo da gleda da neko od porodice ostane u vlasti - ispričao je Bušatlija pre par godina.
Kada je bio ugrožen manastir Studenica, 1687. godine, u Crnu reku prenete su mošti Stefana Prvovenčanog i manastirske dragocenosti i tu su boravile devet godina. Nedoumica mnogih muslimanki je da li smeju da koriste parfem izrazitog mirisa, a o tome verski znaoci kažu sledeće. Ovaj čin, koji je brzo postao viralan na društvenim mrežama, mnogima je bio podsetnik na zajedništvo i solidarnost koje su nekada bile karakteristične za ovo podneblje. Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
Wikipedia/Istoriska arhiva Negotin
Crkve i manastiri
17:53 | 06.03.2025
MUSLIMANI I DRUGI TRAŽE SPAS U PRAVOSLAVNOJ SVETINJI: Crkvene knjige beleže čuda o isceljenjima (FOTO)
Islam
15:52 | 10.03.2025
DA LI JE UPOTREBA PARFEMA DOZVOLJENA U ISLAMU: Postoji pravilo kada i na koj način se uklanjaju mirisi tela kod žena
Duhovna riznica
19:16 | 18.03.2025
JEDINI SRBIN U MUSLIMANSKOM SELU UMRO, A GEST KOMŠIJA PREPLAVIO MREŽE: Ljudi se organizovali, a zbog sahrane preminulog ova akcija odjeknula (VIDEO)
Duhovna riznica
18:58 | 22.03.2025
DA LI SE U OVOJ DŽAMIJI NALAZI GLAVA SVETOG JOVANA KRSTITELJA: Kamenje je počelo da krvari, a naučnici još nisu istražili misteriju
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Dragutin Lalatović i Marinko Jovanović zakoračili su putem poslušnosti, molitve i unutrašnjeg preobražaja u jednoj od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Mađarski premijer ističe da će budućnost dece u Evropi odrediti pitanje koje je staro 1.400 godina i pita zašto evropski narodi dopuštaju masovno doseljavanje iz islamskog sveta dok hrišćani ginu na ratištima Ukrajine.
Prema rečima patrijarha, izjave protiv islama su provokacija, čak i kada se iznose pod izgovorom brige za Ruse i rusku kulturu.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
Otkrijte kako simbolika aspide upozorava na greh, iskušenja i snagu vere, ali i kako je u govoru postala metafora za žensku lukavost i oštrinu.
U besedi za četvrtak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako krotost, blagočešće i vera opstaju usred tame i nasilja, i poziva vernike da postanu učesnici pobede Hrista nad svim silama zla.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Dok jedni izvori tvrde da je povod bila koreografija sa likom Svetog Simeona, drugi ukazuju na niz disciplinskih prekršaja, a različita tumačenja dodatno podgrevaju sumnje u kriterijume evropske kuće fudbala.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Sve što treba da znate o pashalnom sederu, simboličnoj hrani i starim tradicijama.
