PRETUKLI GA I OPLJAČKALI, DRUGIMA JEZIVO PRETE: Hrišćani na meti u evropskim državama - prava brojka napada se zataškava?

U Francuskoj je zabeležen zabrinjavajući porast napada na hrišćanske bogomolje, sveštenike i vernike, što je izazvalo veliku zabrinutost među vernicima  i organizacijama za ljudska prava. Ove incidente mnogi nazivaju otvorenim antihrišćanstvom. Napadi uključuju fizičko nasilje, pretnje, psovke, ometanje bogosluženja, krađe, paljevine i skrnavljenje svetinja.

Jedan od najupečatljivijih incidenata dogodio se 10. maja 2025. godine, kada je katolički sveštenik Loran Milan iz crkve Notr Dam de Bon Repo u mestu Monfav, blizu Avinjona, nakon večernje mise doživeo napad grupe od oko desetoro mladih radikalno nastrojenih ljudi.

Kako prenosi francuski list La Provence, mladići od 15 do 20 godina, neki sa kapuljačama na glavama, najpre su zatražili da uđu u crkvu pod izgovorom da žele da je razgledaju ili čak da pređu u hrišćanstvo. Međutim, kada su ušli, počeli su da uzvikuju „Alah akbar!“ i da izgovaraju uvrede na račun hrišćanske vere, preteći svešteniku da će se sledeći put vratiti da zapale crkvu.

Sveštenik je odmah obavestio policiju, koja je sledećeg dana poslala pripadnike snaga bezbednosti da obezbede nedeljnu misu. Samo tri dana ranije, druga grupa nasilnika ometala je crkveni skup, lupajući na prozore i vičući. Sveštenik Loran naglasio je da uvrede nisu bile lične, već usmerene protiv vere i Crkve.

Ovaj incident samo je deo šireg talasa napada na hrišćanske objekte širom Francuske. U noći između 4. i 5. maja u mestu Sen-Egulf na jugu zemlje opljačkana je crkva. Kako prenosi The Catholic Herald, počinioci su nasilno otvorili tabernakul i iz njega izvadili Svete Darove - za hrišćane jedno od najsvetijih mesta u crkvi.

U istom periodu, crkva svetog Lorenca u predgrađu Pariza i crkva svetog Žana Marija Vijaneja u Renu takođe su bile meta vandala. U Normandiji je napadnuta još jedna župna crkva, dok je u Parizu čovek s nožem pokušao da upadne u crkvu svetog Ambrozija neposredno pred početak mise. Policija je, srećom, brzo reagovala i sprečila tragediju.

U martu su dvojica napadača otela 96-godišnjeg sveštenika iz mesta Kambre, vezala ga za stolicu, pretukla i opljačkala, pri čemu su mu ukrali crkvene predmete i privatne stvari. Počinioci još nisu pronađeni.

Na Veliki petak, 18. aprila, u dva grada zabeleženi su fizički napadi na sveštenike. U Lizjeu, Normandija, nepoznati muškarac je dva puta tokom dana dolazio u crkvu i hvatao sveštenika za mantiju, preteći mu. U Taraskonu, Provansa, sveštenik je zadobio udarac u lice nakon što je opomenuo jednog čoveka da se u crkvi ponaša pristojno.

Tanjug/ AP Pascal Bastien

 

 

Zanimljivo je da su o većini ovih incidenata izveštavali samo lokalni i konzervativni mediji, dok su veliki nacionalni mediji ostali uglavnom tihi, kako navodi portal The European Conservative.

Francuski ministar unutrašnjih poslova, Bruno Retajo, koji je zadužen i za odnose sa religijskim zajednicama, do sada nije dao nijednu javnu izjavu povodom ovih događaja.

Arhiepiskop Avinjona, monsinjor Fransoa Fonlup, komentarisao je slučaj u Monfavu rečima da je uzrok napada "siromaštvo u tom kraju" i pozvao na uzdržanost u medijskom izveštavanju, kako se „ne bi izazivale napetosti“. Ipak, mnogi vernici i analitičari s pravom ističu da nasilje nad crkvama i vernicima ne može biti opravdano bilo kakvim društvenim okolnostima.

Za razliku od ovih slučajeva, predsednik Emanuel Makron je snažno reagovao kada je u aprilu u blizini džamije kod Nima jedan mladi Bosanac iz mržnje prema islamu ubio muslimanskog vernika, snimajući zločin kamerom i izgovarajući uvrede na račun islama. Tada je Makron izjavio da „u Francuskoj nema mesta za rasizam i versku mržnju“ i naglasio da „sloboda veroispovesti mora ostati neupitna“.

Tanjug/ AP Anupam Nath

 

Strah od sve većeg broja incidenata usmerenih protiv hrišćana dodatno pojačava zabrinutost zbog kontinuiranog priliva migranata, pretežno iz Severne i Subsaharske Afrike. Tokom predsedničkog mandata Emanuela Makrona i legalna i ilegalna imigracija dosegle su rekordne brojke.

Prema podacima iz 2024. godine, 31% zločina iz mržnje u Francuskoj bilo je usmereno protiv hrišćana, 62% protiv Jevreja, a 7% protiv muslimana. Samo broj podmetnutih požara u crkvama porastao je sa 38 u 2023. na 50 u 2024. godini, što predstavlja povećanje od 30%.

Posebno šokantan slučaj zabeležen je u martu 2024. godine, kada su vandali u selu Klermon d’Eksidej na jugozapadu Francuske tokom jedne noći oskrnavili 58 grobova, crkvena vrata i spomenik žrtvama Prvog svetskog rata. Sprejom su na francuskom i arapskom jeziku ispisivali islamističke parole kao što su: „Pokorite se Alahu!“, „Ramazan Mubarak!“ i „Francuska već pripada Alahu“.

Podsećamo i na ranije slučajeve: 2012. godine u Tuluzu su ubijeni troje jevrejske dece i njihov učitelj; 2016. islamski ekstremisti su ubili 86-godišnjeg sveštenika Žaka Amela; a 2020. godine migrant iz Tunisa ubio je troje ljudi ispred crkve u Nici.

Prema izveštaju objavljenom u novembru 2024. godine, u 35 evropskih zemalja tokom 2023. zabeleženo je 2.444 zločina iz mržnje protiv hrišćana. Većina tih dela bila je usmerena na crkve (62%), sveta mesta (24%), dok su 10% bili podmetnuti požari, 8% pretnje, a 7% fizičko nasilje.

Organizacija OIDAC (Observatory on Intolerance and Discrimination against Christians in Europe), sa sedištem u Beču, navodi nekoliko upečatljivih primera: napad mačetom na sveštenike u španskom Alhesirasu (jedan crkveni radnik je ubijen), pokušaj ubistva bivšeg muslimana koji je prešao u hrišćanstvo u Velikoj Britaniji, kao i incident kada je automobil uleteo u litiju za praznik Tela Hristovog u Poljskoj.

Francuska je, nažalost, prva na listi evropskih zemalja po broju zločina protiv hrišćana – oko 1000 u 2023. godini. Slede Velika Britanija sa više od 700 incidenata i Nemačka, u kojoj je broj takvih napada porastao sa 135 u 2022. na 277 u 2023. godini – što predstavlja povećanje od čak 105%.

BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara