Neverovatnu priču je na papir zabeležio arhimandrit Nićifor Dučić.
Da se na Manastir Ostrog oduvek gledalo kao na veliko svetilište, u koje su hrlili i pripadnici drugih vera, kao i danas, svedoče zapisi arhimandrita Nićifora Dučića:
- Sve hita da se pokloni ostacima Svetog Vasilija i da se pomoli Bogu i njegovom ugodniku, tražeći svojim mukama olakšice.
A među poklonicima ima i muslimana... Gledao sam o Trojičin dan 1864. godine, među poklonicima i jednog Ljubovića (begovska familija) s familijom iz Nevesinja, koji je bio da se pokloni Svetom Vasiliju.
A vidio sam tada i Ferizovića iz Nikšića, koji svake godine o Trojičinu ili donose ili pošalje prilog Ostrogu, kao zavet što je tu našao leka.
Svetac i ponos Crne Gore
Rina
Na hiljade vernika iz svih delova Crne Gore, ali i iz Srbije i Republike Srpske stiglo je do manastira Ostrog kod Nikšića kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija - koji se proslavlja 12. maja.
Mnogi od njih odlučili su se da put do svetinje u steni pređu peške i tu noć su prespavali upravo ispred manastira.
Poznat i van granice Srbije
Julia Raketic/Shutterstock
Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve.
Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, duže od tri stotine godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.
Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča da je sa vrha Gornjeg manastira davno ispala beba iz kolevke. Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom, koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara. Beba je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine.
Oni koji ne veruju u ovu priču ipak se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
BONUS VIDEO: Patrijarh Porfirije uzneo molitvu i blagosiljao Beograd na Spasovdanskoj litiji
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Vernici misle da će, ako ostave papuče, brojanice, majice, kape, prstenje i slične predmete na putu prema Ostrogu - Sveti Vasilije pomoći onome kome predmet pripada.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
Ljubav prema novcu ne ostaje samo na materijalnom planu, već postepeno menja čovekovu narav, briše zahvalnost i otvara prostor za duhovno otvrdnuće koje vodi u neočekivane krajnosti.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
