Neverovatnu priču je na papir zabeležio arhimandrit Nićifor Dučić.
Da se na Manastir Ostrog oduvek gledalo kao na veliko svetilište, u koje su hrlili i pripadnici drugih vera, kao i danas, svedoče zapisi arhimandrita Nićifora Dučića:
- Sve hita da se pokloni ostacima Svetog Vasilija i da se pomoli Bogu i njegovom ugodniku, tražeći svojim mukama olakšice.
A među poklonicima ima i muslimana... Gledao sam o Trojičin dan 1864. godine, među poklonicima i jednog Ljubovića (begovska familija) s familijom iz Nevesinja, koji je bio da se pokloni Svetom Vasiliju.
A vidio sam tada i Ferizovića iz Nikšića, koji svake godine o Trojičinu ili donose ili pošalje prilog Ostrogu, kao zavet što je tu našao leka.
Svetac i ponos Crne Gore
Rina
Na hiljade vernika iz svih delova Crne Gore, ali i iz Srbije i Republike Srpske stiglo je do manastira Ostrog kod Nikšića kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija - koji se proslavlja 12. maja.
Mnogi od njih odlučili su se da put do svetinje u steni pređu peške i tu noć su prespavali upravo ispred manastira.
Poznat i van granice Srbije
Julia Raketic/Shutterstock
Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve.
Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, duže od tri stotine godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.
Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča da je sa vrha Gornjeg manastira davno ispala beba iz kolevke. Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom, koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara. Beba je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine.
Oni koji ne veruju u ovu priču ipak se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
BONUS VIDEO: Patrijarh Porfirije uzneo molitvu i blagosiljao Beograd na Spasovdanskoj litiji
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog Jovana Zlatousta po starom i Svetog mučenika Nikifora po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetu Apoloniju, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Vernici misle da će, ako ostave papuče, brojanice, majice, kape, prstenje i slične predmete na putu prema Ostrogu - Sveti Vasilije pomoći onome kome predmet pripada.
Stroge zabrane isplovljavanja blokiraju ulazak u glavne luke, dok mala alternativa u Jerisosu prima tek nekoliko desetina ljudi, ostavljajući hodočasnike iz sveta i Grčke razočarane i bez rešenja.
U besedi za ponedeljak mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako glas Božjeg Sina ne samo da pokorava prirodu, već umiruje i nemire u ljudskim srcima.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Protojerej-stavrofor Nedeljko Milanović, koji je kao mladi jerej trpeo pritiske komunističkog režima, najveći deo svoje službe proveo je u rasejanju, da bi se pred kraj života vratio u Srbiju i tu završio svoj zemaljski put.
