Neverovatnu priču je na papir zabeležio arhimandrit Nićifor Dučić.
Da se na Manastir Ostrog oduvek gledalo kao na veliko svetilište, u koje su hrlili i pripadnici drugih vera, kao i danas, svedoče zapisi arhimandrita Nićifora Dučića:
- Sve hita da se pokloni ostacima Svetog Vasilija i da se pomoli Bogu i njegovom ugodniku, tražeći svojim mukama olakšice.
A među poklonicima ima i muslimana... Gledao sam o Trojičin dan 1864. godine, među poklonicima i jednog Ljubovića (begovska familija) s familijom iz Nevesinja, koji je bio da se pokloni Svetom Vasiliju.
A vidio sam tada i Ferizovića iz Nikšića, koji svake godine o Trojičinu ili donose ili pošalje prilog Ostrogu, kao zavet što je tu našao leka.
Svetac i ponos Crne Gore
Rina
Na hiljade vernika iz svih delova Crne Gore, ali i iz Srbije i Republike Srpske stiglo je do manastira Ostrog kod Nikšića kako bi se poklonili moštima Svetog Vasilija - koji se proslavlja 12. maja.
Mnogi od njih odlučili su se da put do svetinje u steni pređu peške i tu noć su prespavali upravo ispred manastira.
Poznat i van granice Srbije
Julia Raketic/Shutterstock
Sveti Vasilije Ostroški je veliki čudotvorac čija su čudotvorna dela poznata i izvan granica Srpske Pravoslavne Crkve.
Njegovo sveto telo u celosti počiva u ostroškoj isposnici, nepodložno zakonu truljenja, duže od tri stotine godina. Crkvica u kojoj leže mošti Ostroškog Sveca ispunjena je prijatnim mirisom, koji zadivljuje svakog poklonika.
Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča da je sa vrha Gornjeg manastira davno ispala beba iz kolevke. Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom, koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara. Beba je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine.
Oni koji ne veruju u ovu priču ipak se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.
BONUS VIDEO: Patrijarh Porfirije uzneo molitvu i blagosiljao Beograd na Spasovdanskoj litiji
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Planirana solarna elektrana u okolini manastirskog kompleksa izazvala je zabrinutost zbog mogućeg narušavanja prirodnog ambijenta i duhovnog značaja prostora koji vekovima privlači hodočasnike.
Iako se projekat ne nalazi na manastirskom zemljištu, planirani kompleks otvorio je pitanje očuvanja ambijenta, pogleda i duhovnog doživljaja puta ka mestu gde počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog.
Vernici misle da će, ako ostave papuče, brojanice, majice, kape, prstenje i slične predmete na putu prema Ostrogu - Sveti Vasilije pomoći onome kome predmet pripada.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
: U besedi za nedelju 17. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava šta takvo jedinstvo zaista znači i kako se čovek po blagodati Božjoj približava Gospodu kroz ljubav, poslušnost, dobrotu i žrtvu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
