Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
Jeromonah Roman, ostroški sabrat, ispričao je zašto se vernici okreću Svetom Vasiliju Ostroškom, otkrivajući blagodeti, koje slede nakon pomoći velikog svetitelja - čije mošti počivaju nadomak Nikšića u Manastiru Ostrog.
Nije nepoznato to da pomoć svetitelja traže mnogi vernici, drugih religija, a Svetom Vasiliju Ostroškom se mole na svim kontinentima.
Razni su zapisi u crkvenim knjigama Manastira Ostrog, koji beleže brojna izlečenja i čuda, koja se pripisuju delovanju sveca pred čijim moštima se unesrećeni mole.
- Pomoć Svetog Vasilija se traži u pokajanju i u promeni života. U vraćanju sebe i svoga bića u božanski i molitveni poredak, koji se jedino kroz pokajanje - istinsko pokajanje, koje podrazumeva potpunu promenu načina života. Ali i ispovesti dovodi u ono stanje zapravo u kome smo mi i stvoreni i za što smo namenjeni.
Otac Roman objašnjava da pomoć svetitelja nikada ne izostaje, ali da vernik treba da bude svestan da plamen vere koji prima od prepodobnog nije nešto što treba uzimati zdravo za gotovo.
- Sveti Vasilije će pomoći, svakako će nas blagosloviti, daće nam iskru Božije sile, Božije blagodati, ali biće sigurno nesrećan i žalostan ako mi tu iskru, taj plamen, onda kad se vratimo svojim ognjištima, svojim domovima ne razgorimo i ne rasplamsavamo tako što ćemo živeti pobožno, molitveno u vrlina poštujući Božije tajne u svojim hramovima, sa svojim sveštenicima, sa svojim bližnjima, opraštajući prvo sebi, pa onda svima onima koji su nas ožalostili, ali i tražeći oproštaj od onih koje smo mi uvredili, sablaznili ili rastužili.
Za kraj dodaje da je želja sveca da nas uvede u Carstvo nebesko, gde nema nesreća.
- Sveti Vasilije nas sve blagosilja i voli i želi da i mi dođemo u poznanje istine, u carstvo Božije, gde je neprestana radost i neprestana ljubav i milost Božija.
Ukoliko niste u mogućnosti da posetite ovu svetinju nadomak Srbije, ovom velikom svetitelju možete se pomoliti Molitvom Svetom Vasiliju Ostroškom, koju možete pročitati u posebnom tekstu.
Iako je gradska slava Nikšića formalno ukinuta, lokalno rukovodstvo i sveštenstvo poručuju da će 12. maj i ove godine biti obeležen litijom, svečanostima i rezanjem slavskog kolača.
Zanatlija iz okoline Nikšića, koji je odbacivao postojanje Boga, suočen s paralizom bez leka, doživeo je susret sa svetiteljem koji mu je zauvek promenio život — a potom je svom sinu dao ime Vasilije.
Nekoliko hiljada ljudi je u subotu ispred Sabornog hrama Hristovog Vakrsenja u Podgorici krenulo peške do Ostroga.
Na Trgu slobode mitropolit Joanikije je pozdravljajući sve okupljene uputio sledeće reči.
Sa liturgijskog sabranja na Sretenje u Podgorici upućena je jasna poruka o odgovornosti, pokajanju i delima koja ostaju zapisana, ne pred ljudima, već pred Bogom, kao priprema za post koji traži više od forme i navike.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
U trenucima tuge i nepravde, reči svetogorskog starca otkrivaju kako molitva za druge preobražava i dušu i život
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Arhitektura manastirske crkve odražava njen specifičan položaj, stvarajući utisak isposničkog prebivališta.
Uz liturgiju u Gornjem Ostrogu i snažne reči o pokajanju, smirenju i istinskoj veri, vernicima je sa hramovne slave upućen poziv na unutrašnju promenu koja, kako je poručeno, počinje u tišini srca, a potvrđuje se delima.
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sretenje Gospodnje po starom i Svetog apostola Onisima po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Klaudija la Columbierea, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Porodice se okupljaju, običaji oživljavaju, a svaka trpeza skriva poruku o dobroti, zajedništvu i malim delima koja menjaju svakodnevicu.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
