Pogledi cele katoličke zajednice, prošle nedelje bili su uprti u Vatikan, gde je biran novi poglavar Rimokatoličke Crkve.
Jedan od kardinala koji je neposredno učestvovao bio je i kardinal Ladislav Nemet, beogradski nadbiskup. Kardinala Nemeta nije iznenadilo što je novi papa izabran brzo, a za Lava XIV kaže da čovek koji prvo sluša pa tek onda govori.
Beogradski nadbiskup kardinal Nemet kaže da su kardinali koji su učestvovali u konklavi i pre njenog početka znali kakvog papu žele. Beogradski nadbiskup kardinal Nemet kaže da su kardinali koji su učestvovali u konklavi i pre njenog početka znali kakvog papu žele.
- Moj utisak i tokom izbora, a i pre, da smo mi kardinali znali šta nam treba i šta želimo. Nije bilo iznenađenje što je izbor tekao brzo, jer smo već u trećem glasanju imali većinu - rekao je kardinal Nemet.
Govoreći o nasleđu papa Franje beogradski nadbiskup kaže da je on imao poseban način biranja kardinala – sa periferije sveta.
- Kada je reč o mom imenovanju možda Srbija nije na periferiji sveta, ali jest kada se govori o katoličkoj zajednici - rekao je kardinal Nemet.
Tanjug/Nemanja Jovanović
Kardinal Ladislav Nemet
Iako je utisak posle izbora kardinala Prevesta za novog papu u javnosti delovalo kao iznenađenje, beogradski nadbiskup kaže da on u katoličkim krugovima nije bio nepoznat.
- Komunikacija je danas ogromna i zavisi od vašeg vremena i strpljenja, svaka biskupija ima i veb stranicu, ipak se mi dobro međusobno znamo. Prevost nije bio nepoznat, možda manje poznat u javnosti od nekih drugih kardinala, ali ne i u crkvenim krugovima - rekao je kardinal Nemet.
Komentarišući to što je po prvi put izabran papa iz SAD beogradski nadbiskup kaže da politike u njegovom izboru nije bilo.
- Ako nekoga mrze u Latinskoj Americi onda su to SAD, slično je i u Africi i drugde po svetu, ali politika ovde nije imala ulogu. Mi smo razmišljali koji bi od nas bio najbolji. Uz to katolička crkva je jedna od prvih crkava osnovanih u SAD i jedna je od bogatijih. Međutim, papa veći deo života nije proveo u SAD, bio je dugo u Latinskoj Americi, ali i u Rimu. Mi smo i tražili kandidata koji ima iskustvo sa bar dva kontinenta - istakao je kardinal Nemet.
Govoreći o odnosu novog pape prema događajima u svetu ali i u našem regionu kardinal Nemet veruje da je stiglo vreme da se smiri rat u Ukrajini i u Gazi.
- Papa je u prvom obraćanju rekao da hoće da se bori za mir. Umorili smo se od zla i treba iskoristiti ovaj trenutak. Trebamo mir, i ako možemo pronađimo ga - poručio je.
Papu Lava ili Leona XIV, kako ga radije oslovljava, kardinal Nemet je sretao i pre konklave u Rimu, ali i u Beogradu.
- Ja sam papu sretao i ranije u Rimu kada je postao odgovoran za sve biskupe u svetu. Boravio je i u Beogradu, tako da mogu reći da se znamo. Mislim da je dobra stvar što papa nije opterećen istorijom, i da će njegova otvorenost za dijalog biti dobra i za nas. Papa je čovek koji sluša i tek kada sasluša sve oko sebe onda govori. Ne koristi previše reči već odmah ide na srž, kako nešto može da se reši.Takav je bio kardinal i nadam se da će i pored pritisaka sačuva mirnoću svog duha i kao papa - naglasio je beogradski nadbiskup.
Tanjug/AP Photo/Alessandra Tarantino
Papa Lav XIV
Kada je reč o slučaju Stepinac kardinal Nemet podseća i da se papa Franja angažovao u iznalaženju rešenja i naglašava da se politika Vatikana ne menja brzo.
- Pitanje kardinala Stepinca ulazi u domen polupolitičkog, ono je pre svega crkveno, ali još više hrvatsko-srpski problem. Mi živimo u senci tog problema - rekao je kardinal Nemet.
Kaže da je imao priliku da sa papom Lavom XIV razgovara i tokom večere posle izbora.
- Na večeri posle izbora sa papom sam razgovarao i iskoristio sam priliku i pitao ga kada će ponovo doći u Srbiju. Obećao je da ćemo razgovarati o tome kada završi sve što je neophodno po preuzimanju dužnosti - rekao je u razgovoru za RTS beogradski nadbiskup kardinal Ladislav Nemet.
Mnogo se spekulisalo da je papa možda ubijen, jer je hteo da dovede u red crkvene finansije, posebno proneveru monsinjora Pola Marcinkusa, tadašnjeg šefa Vatikanske banke, koji se sumnjičio za veze s mafijom. Nijedna službena istraga nije potvrdila te sumnje.
Novoizabrani poglavar Rimokatoličke crkve, papa Lav XIV, boravio je prošle godine u Beogradu gde je učestvovao na Savetu biskupskih konferencija Evrope pod nazivom „Hodočasnici nade. Za sinodalnu i misionarsku Crkvu“.
Neposredno nakon završetka konklave u četvrtak navečer, 8. maja, na kojoj je za novog papu izabran američki kardinal Robert Francis Prevost, koji je uzeo ime Lav XIV, kardinal Vinko Puljić, dao je intervju za Katoličku novinsku agenciju BK BiH.
Za današnju Ameriku, gde se vlada sve više naginje tradicionalnim vrednostima (setimo se posete katoličkog potpredsednika SAD Dž. D. Vensa Vatikanu uoči smrti pape Franje ili svakodnevnih brifinga koje Trampova sekretarka za štampu Kerolajn Livit počinje molitvom), ovo pitanje je ključno. I tu je američka levica već napravila nesrećan gaf.
Jedna kratka pouka ruskog svetitelja govori o trenutku kada razgovor prestaje da bude razgovor i postaje borba za prevlast u kojoj na kraju svi nešto izgube.
Jedni žive u braku i brinu o porodici, dok drugi daju zavete bezbračnosti, poslušanja i nestjažanja, a razlikuju se i po svakodnevnim obavezama i načinu života.
Autori pisma traže da poglavar Carigradske patrijaršije otkaže posetu Rilskom manastiru, navodeći primedbe na ekumenizam, Ukrajinu i međureligijski dijalog.
Alesandro Previti, organizator događaja koje priređuje italijanska LGBTQ grupa "La Tenda di Gionata", rekao je da je osnovni cilj da se svi zajedno mole.
Vatikan je prošlog meseca saopštio da je teško bolesni Tajkvan Hol, rođen prevremeno hitnim carskim rezom i bez ikakvog pulsa, u potpunosti ozdravio nakon što je jedan lekar prizvao ime davno zaboravljenog španskog sveštenika iz 19. veka.
Praznički dani obeleženi su životom pod otvorenim nebom, simbolima zahvalnosti i sećanjem na put kroz pustinju, dok se porodice okupljaju uz molitve, prazničnu trpezu i drevne običaje.
Četvorodnevni boravak Svetog Oca doneće susrete sa stotinama hiljada vernika, mladima, preživelima seksualnog zlostavljanja u Katoličkoj crkvi i evropskim liderima, uz molitve u Notr Damu i Lurdu.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
