Dok policija istražuje ko je zapalio Reformatsku crkvu i ispisao jezive pretnje Mađarima, Viktor Orban šalje oštru poruku Kijevu, a vernici se pitaju da li će mir ikada zavladati ranjenim Zakarpatjem.
Crkva, mesto molitve i utehe, još jednom je postala poprište mržnje. Protestantska reformatska crkva u selu Palad-Komarovci, u ukrajinskom Zakarpatju, zapaljena je 16. jula oko 22 časa, a zidovi su oskrnavljeni jezivim natpisom: "Mađare na noževe".
Ovaj vandalski čin duboko je uzdrmao mađarsku zajednicu, ali i izazvao političku reakciju. Premijer Mađarske Viktor Orban oglasio se na Fejsbuku, podelivši fotografiju oskrnavljene crkve i poruku koja odzvanja poput upozorenja:
– Prisilna regrutacija, ubistva, paljenje crkava, podstrekivanje, zastrašivanje. Sve se to dešava s našim Mađarima u Zakarpatju. Nećemo to tako ostaviti, računajte na nas! – poručio je Orban.
Mađarska manjina u Ukrajini broji oko 150.000 ljudi, od čega većina živi upravo u Zakarpatju, području koje je do 1920. pripadalo Mađarskoj. Većina njih govori mađarski kao maternji jezik, zadržavajući snažan nacionalni i kulturni identitet kroz obrazovne ustanove, medije, verske zajednice i institucije koje finansira Mađarska. U poslednjim godinama, odnosi između Budimpešte i Kijeva povremeno su bili napeti zbog pitanja jezika i prava ove manjine, a ovakvi incidenti dodatno produbljuju nepoverenje.
Crkva je zapaljena na ulaznim vratima, dok je fasada osvanula s natpisom koji, kako je saopštila zakarpatska policija, ima „provokativnu prirodu usmerenu na podsticanje nacionalne i verske mržnje“. Organi reda brzo su reagovali i otvorili istragu zbog podstrekivanja mržnje i uništavanja imovine, a postupak se vodi u saradnji sa Službom bezbednosti Ukrajine.
Iako motivi počinilaca ostaju nepoznati, ovakvi događaji otkrivaju tamnu stranu ljudskog srca, kada vatra mržnje zaseni svetlost vere. Crkva, kako uči hrišćanstvo, jeste kuća Božija, utočište slabih i snažnih, grešnih i pravednih, naroda svih jezika i nacija. Upravo zato njeno skrnavljenje, bez obzira na to gde se dogodilo, pogađa svakog vernika.
Za sada ostaje nada da će istina o ovom zločinu biti otkrivena, a počinioci privedeni pravdi. I dok policija traga za onima koji su noću posejali strah, u srcima vernika tinja molitva da mržnja ne postane zakon, već da ljubav i mir pobede i na ovim ranjenim prostorima.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Pravoslavni sveštenik objašnjava zašto način na koji trpimo odlučuje hoće li naše muke biti iskupljenje ili nova greška.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Ova svetinja povezuje Jerusalim, Svetu Goru i prvog arhiepiskopa srpskog i govori o blizini Boga na način koji se ne zaboravlja.
Sastojci za ovu poslasticu mere se u šoljama i kašikama, priprema je laka, a svaki zalogaj donosi toplinu i miris doma.
