Dok policija istražuje ko je zapalio Reformatsku crkvu i ispisao jezive pretnje Mađarima, Viktor Orban šalje oštru poruku Kijevu, a vernici se pitaju da li će mir ikada zavladati ranjenim Zakarpatjem.
Crkva, mesto molitve i utehe, još jednom je postala poprište mržnje. Protestantska reformatska crkva u selu Palad-Komarovci, u ukrajinskom Zakarpatju, zapaljena je 16. jula oko 22 časa, a zidovi su oskrnavljeni jezivim natpisom: "Mađare na noževe".
Ovaj vandalski čin duboko je uzdrmao mađarsku zajednicu, ali i izazvao političku reakciju. Premijer Mađarske Viktor Orban oglasio se na Fejsbuku, podelivši fotografiju oskrnavljene crkve i poruku koja odzvanja poput upozorenja:
– Prisilna regrutacija, ubistva, paljenje crkava, podstrekivanje, zastrašivanje. Sve se to dešava s našim Mađarima u Zakarpatju. Nećemo to tako ostaviti, računajte na nas! – poručio je Orban.
Mađarska manjina u Ukrajini broji oko 150.000 ljudi, od čega većina živi upravo u Zakarpatju, području koje je do 1920. pripadalo Mađarskoj. Većina njih govori mađarski kao maternji jezik, zadržavajući snažan nacionalni i kulturni identitet kroz obrazovne ustanove, medije, verske zajednice i institucije koje finansira Mađarska. U poslednjim godinama, odnosi između Budimpešte i Kijeva povremeno su bili napeti zbog pitanja jezika i prava ove manjine, a ovakvi incidenti dodatno produbljuju nepoverenje.
Crkva je zapaljena na ulaznim vratima, dok je fasada osvanula s natpisom koji, kako je saopštila zakarpatska policija, ima „provokativnu prirodu usmerenu na podsticanje nacionalne i verske mržnje“. Organi reda brzo su reagovali i otvorili istragu zbog podstrekivanja mržnje i uništavanja imovine, a postupak se vodi u saradnji sa Službom bezbednosti Ukrajine.
Iako motivi počinilaca ostaju nepoznati, ovakvi događaji otkrivaju tamnu stranu ljudskog srca, kada vatra mržnje zaseni svetlost vere. Crkva, kako uči hrišćanstvo, jeste kuća Božija, utočište slabih i snažnih, grešnih i pravednih, naroda svih jezika i nacija. Upravo zato njeno skrnavljenje, bez obzira na to gde se dogodilo, pogađa svakog vernika.
Za sada ostaje nada da će istina o ovom zločinu biti otkrivena, a počinioci privedeni pravdi. I dok policija traga za onima koji su noću posejali strah, u srcima vernika tinja molitva da mržnja ne postane zakon, već da ljubav i mir pobede i na ovim ranjenim prostorima.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Vethopeščernika po starom i Svetog Atanasija Velikog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Atanasija Velikog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Podvižnik iz palestinske pustinje koji je kroz post, molitvu i tišinu izgradio put koji i danas nadahnjuje vernike da preispitaju sopstvene izbore.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Njegova jednostavna, ali oštra poruka razotkriva zašto nas svakodnevica lomi i kako da se izborimo, a da ne izgubimo lice ni dušu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
