Dok policija istražuje ko je zapalio Reformatsku crkvu i ispisao jezive pretnje Mađarima, Viktor Orban šalje oštru poruku Kijevu, a vernici se pitaju da li će mir ikada zavladati ranjenim Zakarpatjem.
Crkva, mesto molitve i utehe, još jednom je postala poprište mržnje. Protestantska reformatska crkva u selu Palad-Komarovci, u ukrajinskom Zakarpatju, zapaljena je 16. jula oko 22 časa, a zidovi su oskrnavljeni jezivim natpisom: "Mađare na noževe".
Ovaj vandalski čin duboko je uzdrmao mađarsku zajednicu, ali i izazvao političku reakciju. Premijer Mađarske Viktor Orban oglasio se na Fejsbuku, podelivši fotografiju oskrnavljene crkve i poruku koja odzvanja poput upozorenja:
– Prisilna regrutacija, ubistva, paljenje crkava, podstrekivanje, zastrašivanje. Sve se to dešava s našim Mađarima u Zakarpatju. Nećemo to tako ostaviti, računajte na nas! – poručio je Orban.
Mađarska manjina u Ukrajini broji oko 150.000 ljudi, od čega većina živi upravo u Zakarpatju, području koje je do 1920. pripadalo Mađarskoj. Većina njih govori mađarski kao maternji jezik, zadržavajući snažan nacionalni i kulturni identitet kroz obrazovne ustanove, medije, verske zajednice i institucije koje finansira Mađarska. U poslednjim godinama, odnosi između Budimpešte i Kijeva povremeno su bili napeti zbog pitanja jezika i prava ove manjine, a ovakvi incidenti dodatno produbljuju nepoverenje.
Crkva je zapaljena na ulaznim vratima, dok je fasada osvanula s natpisom koji, kako je saopštila zakarpatska policija, ima „provokativnu prirodu usmerenu na podsticanje nacionalne i verske mržnje“. Organi reda brzo su reagovali i otvorili istragu zbog podstrekivanja mržnje i uništavanja imovine, a postupak se vodi u saradnji sa Službom bezbednosti Ukrajine.
Iako motivi počinilaca ostaju nepoznati, ovakvi događaji otkrivaju tamnu stranu ljudskog srca, kada vatra mržnje zaseni svetlost vere. Crkva, kako uči hrišćanstvo, jeste kuća Božija, utočište slabih i snažnih, grešnih i pravednih, naroda svih jezika i nacija. Upravo zato njeno skrnavljenje, bez obzira na to gde se dogodilo, pogađa svakog vernika.
Za sada ostaje nada da će istina o ovom zločinu biti otkrivena, a počinioci privedeni pravdi. I dok policija traga za onima koji su noću posejali strah, u srcima vernika tinja molitva da mržnja ne postane zakon, već da ljubav i mir pobede i na ovim ranjenim prostorima.
U Ukrajini od 2018. godine postoji i delimično priznata Pravoslavna crkva Ukrajine, čiju autokefalnost priznaju Vaseljenska patrijaršija Carigrada, Aleksandrijska patrijaršija, Kiparska crkva i Grčka crkva.
Eparhija raško-prizrenska podnela novu krivičnu prijavu protiv Nikole Džufke, Albanca koji godinama nasilno upada u pravoslavne hramove i pokušava da ih prisvoji za svoju organizaciju, dok SPC upozorava da kosovske institucije godinama ćute na njegove napade.
Militanti nekanonske crkve upali u Saborni hram u Černivcima u Ukrajini, ostavljajući za sobom bestidne tragove i teško povređene vernike.
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Tokom višednevne posete predviđene su svete liturgije, osvećenja hramova i susreti sa vernicima u Melburnu, Kanberi i Sidneju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pastor Mark Berns poručuje da uništavanje hramova nije samo politički čin, već i udar na samog Boga u ljudima, te poziva hrišćane širom sveta da se ujedine protiv zla koje razara Ukrajinu.
Ukrajinske vlasti nasilno ušle u hram, uklonile mošti svetitelja i izazvale međunarodne reakcije. Zahtev upućen UN-u – hoće li svetska zajednica zaštititi ovo pravoslavno nasleđe?
U besedi za sredu 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da dobro delo ne treba koristiti za sopstvenu slavu, već ga sa ljubavlju prepustiti drugima da prepoznaju njegovu vrednost.
Jedna pouka ruskog svetitelja posebno se odnosi na trenutke kada tuđa nepravda probudi bes, želju za osvetom ili potrebu da uzvratimo, ali odgovor koji nudi ide u sasvim drugom smeru.
Amin nije uzrečica niti zamena za običan lajk na Fejsbuku ili Instagramu, naglasio je otac Bane.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
