U jedinstvenom susretu sa delima ovog velikana književnosti otkrivamo skrivene tajne duhovne borbe koje nam otvaraju put ka prevazilaženju mraka i zla kroz snagu smirene ljubavi.
U dubini duše Fjodora Mihajloviča Dostojevskog krije se razumevanje koje nadilazi reči, proniknuto u tajne ljudskog postojanja, uvek usmereno ka svetlu istine i dobra. Kroz svoju prozu, ali i kroz misli koje je prenosio u svojim delima, ovaj veliki ruski pisac nas podseća na suštinsku borbu sa zlom, borbu koja ne poznaje silu, već smirenu ljubav.
Dostojevski je često postavljao pitanje koje odzvanja kroz vekove: „Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?“ Njegov odgovor je uvek bio nepokolebljiv: „Pobediću smirenom ljubavlju.“ Ova odluka, koja se može činiti kao delikatna niti svetla u tami, zapravo je najmoćniji način borbe protiv zla. On veruje da takva ljubav može pokoriti ceo svet, jer je njena sila neizmerna i nema joj ravne na zemlji.
U svetu koji često deluje kao poprište sukoba, gde je lako pasti u iskušenje da se zlo uzvrati zlom, veliki književnik nas podseća na snagu ljubavi koja ne sudi, već oprašta, koja ne napada, već grli. Ta ljubav nije pasivna, već delatna, jer se ogleda u svakodnevnom činu pažnje i saosećanja.
Ovaj ruski genije i mislilac nas upozorava na odgovornost koju nosimo ne samo prema ljudima, već i prema svemu što nas okružuje. „Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu,“ piše on, podsećajući nas da u svakom listu, svakom zrnu sunca, pa čak i u naizgled nevažnom trenutku, možemo prepoznati Božansku prisutnost. Ljubav prema svakom stvorenju otvara vrata ka razumevanju Božje tajne u stvarima, vodeći nas ka ljubavi koja obuhvata sav svet, prožimajući sve postojanje.
Veliki mislilac se posebno osvrće na naš odnos prema životinjama, ističući njihovu bezgrešnost i tiho radovanje koje im je Bog darovao. „Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost,“ kaže on, pozivajući nas da ne narušavamo tu radost, već da je negujemo i poštujemo. U njihovoj nevinosti, vidi čistotu koja nadmašuje ljudsko veličanstvo, koje često ostavlja iza sebe samo tragove greha.
Deca, ta anđeoska bića, za Dostojevskog predstavljaju izvor čiste inspiracije. Njihova bezgrešnost i nevina radost podsećaju nas na istinske vrednosti života. „Teško onome ko uvredi dete…“ upozorava nas, podsećajući da je ljubav prema deci put ka sopstvenom duhovnom očišćenju.
U ovom velikom ruskom misliocu, kao duboko verujućem pravoslavcu, vera nije bila samo filozofska misao ili ideja, već životna stvarnost i put ka spasenju. On je verovao da se kroz pravoslavlje otkriva najdublja istina o čoveku i svetu, gde je Hristos centar svega. Ova vera je bila temelj iz kojeg je crpeo snagu za suočavanje sa najdubljim pitanjima ljudske prirode i postojanja, posebno kada je reč o borbi protiv zla.
U Dostojevskom nalazimo ne samo velikog pisca, već i proroka ljubavi koja ne poznaje granice. Njegova reč, duboka i prosvetljujuća, nastavlja da odjekuje i danas, pozivajući nas da se borimo protiv zla ne silom, već smirenom ljubavlju koja menja svet. Jer, u toj ljubavi leži istinska snaga koja može pokoriti zlo i doneti svetlost u najmračniji kutak naše duše.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Objavljivanjem radne biografije na platformama za zapošljavanje, katolički sveštenik skrenuo je pažnju na pad priloga i finansijsku borbu svoje parohijske zajednice, o kojoj se već godinama gotovo i ne govori.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Bratski ton i blagoslovi u čestitki odražavaju vekovno pravoslavno jedinstvo dva naroda.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
Svetac i bogoslovski velikan Justin Popović u svojim besedama i delima osvetljavao je proročke vizije čuvenog ruskog pisca, s posebnim osvrtom na raspad zapadne civilizacije.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Duhovni oci podsećaju da molitva traži trud, sabranost i istrajnost, jer tek kad je srce uključeno, molitva postaje istinska veza sa Bogom.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Kroz biblijske priče o Marti i Mariji otkrijte kako Hronos i Kairos oblikuju naš život, zašto stalno jurimo i propuštamo ono što nosi smisao, i kako svaka sekunda može postati dodir večnosti.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jednostavan stari, provereni recept za penaste kore, bogat aromatični fil i nežnu glazuru koji vraćaju porodične uspomene.
U besedi za 24. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako su ljudi pre Isusovog dolaska živeli u mreži iskušenja i sablazni.
Stihovi sure Ar-Rahman 55:1–13 povezuju Božiju blizinu, ljudsko poreklo i kosmički poredak, podsećajući da najvažnije često primetimo tek kada se um utiša.
