U jedinstvenom susretu sa delima ovog velikana književnosti otkrivamo skrivene tajne duhovne borbe koje nam otvaraju put ka prevazilaženju mraka i zla kroz snagu smirene ljubavi.
U dubini duše Fjodora Mihajloviča Dostojevskog krije se razumevanje koje nadilazi reči, proniknuto u tajne ljudskog postojanja, uvek usmereno ka svetlu istine i dobra. Kroz svoju prozu, ali i kroz misli koje je prenosio u svojim delima, ovaj veliki ruski pisac nas podseća na suštinsku borbu sa zlom, borbu koja ne poznaje silu, već smirenu ljubav.
Dostojevski je često postavljao pitanje koje odzvanja kroz vekove: „Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?“ Njegov odgovor je uvek bio nepokolebljiv: „Pobediću smirenom ljubavlju.“ Ova odluka, koja se može činiti kao delikatna niti svetla u tami, zapravo je najmoćniji način borbe protiv zla. On veruje da takva ljubav može pokoriti ceo svet, jer je njena sila neizmerna i nema joj ravne na zemlji.
U svetu koji često deluje kao poprište sukoba, gde je lako pasti u iskušenje da se zlo uzvrati zlom, veliki književnik nas podseća na snagu ljubavi koja ne sudi, već oprašta, koja ne napada, već grli. Ta ljubav nije pasivna, već delatna, jer se ogleda u svakodnevnom činu pažnje i saosećanja.
Ovaj ruski genije i mislilac nas upozorava na odgovornost koju nosimo ne samo prema ljudima, već i prema svemu što nas okružuje. „Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu,“ piše on, podsećajući nas da u svakom listu, svakom zrnu sunca, pa čak i u naizgled nevažnom trenutku, možemo prepoznati Božansku prisutnost. Ljubav prema svakom stvorenju otvara vrata ka razumevanju Božje tajne u stvarima, vodeći nas ka ljubavi koja obuhvata sav svet, prožimajući sve postojanje.
Veliki mislilac se posebno osvrće na naš odnos prema životinjama, ističući njihovu bezgrešnost i tiho radovanje koje im je Bog darovao. „Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost,“ kaže on, pozivajući nas da ne narušavamo tu radost, već da je negujemo i poštujemo. U njihovoj nevinosti, vidi čistotu koja nadmašuje ljudsko veličanstvo, koje često ostavlja iza sebe samo tragove greha.
Deca, ta anđeoska bića, za Dostojevskog predstavljaju izvor čiste inspiracije. Njihova bezgrešnost i nevina radost podsećaju nas na istinske vrednosti života. „Teško onome ko uvredi dete…“ upozorava nas, podsećajući da je ljubav prema deci put ka sopstvenom duhovnom očišćenju.
U ovom velikom ruskom misliocu, kao duboko verujućem pravoslavcu, vera nije bila samo filozofska misao ili ideja, već životna stvarnost i put ka spasenju. On je verovao da se kroz pravoslavlje otkriva najdublja istina o čoveku i svetu, gde je Hristos centar svega. Ova vera je bila temelj iz kojeg je crpeo snagu za suočavanje sa najdubljim pitanjima ljudske prirode i postojanja, posebno kada je reč o borbi protiv zla.
U Dostojevskom nalazimo ne samo velikog pisca, već i proroka ljubavi koja ne poznaje granice. Njegova reč, duboka i prosvetljujuća, nastavlja da odjekuje i danas, pozivajući nas da se borimo protiv zla ne silom, već smirenom ljubavlju koja menja svet. Jer, u toj ljubavi leži istinska snaga koja može pokoriti zlo i doneti svetlost u najmračniji kutak naše duše.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
Svetac i bogoslovski velikan Justin Popović u svojim besedama i delima osvetljavao je proročke vizije čuvenog ruskog pisca, s posebnim osvrtom na raspad zapadne civilizacije.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Sveti oci su često govorili da nevolje imaju posebnu ulogu u duhovnom životu.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
