U jedinstvenom susretu sa delima ovog velikana književnosti otkrivamo skrivene tajne duhovne borbe koje nam otvaraju put ka prevazilaženju mraka i zla kroz snagu smirene ljubavi.
U dubini duše Fjodora Mihajloviča Dostojevskog krije se razumevanje koje nadilazi reči, proniknuto u tajne ljudskog postojanja, uvek usmereno ka svetlu istine i dobra. Kroz svoju prozu, ali i kroz misli koje je prenosio u svojim delima, ovaj veliki ruski pisac nas podseća na suštinsku borbu sa zlom, borbu koja ne poznaje silu, već smirenu ljubav.
Dostojevski je često postavljao pitanje koje odzvanja kroz vekove: „Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?“ Njegov odgovor je uvek bio nepokolebljiv: „Pobediću smirenom ljubavlju.“ Ova odluka, koja se može činiti kao delikatna niti svetla u tami, zapravo je najmoćniji način borbe protiv zla. On veruje da takva ljubav može pokoriti ceo svet, jer je njena sila neizmerna i nema joj ravne na zemlji.
U svetu koji često deluje kao poprište sukoba, gde je lako pasti u iskušenje da se zlo uzvrati zlom, veliki književnik nas podseća na snagu ljubavi koja ne sudi, već oprašta, koja ne napada, već grli. Ta ljubav nije pasivna, već delatna, jer se ogleda u svakodnevnom činu pažnje i saosećanja.
Ovaj ruski genije i mislilac nas upozorava na odgovornost koju nosimo ne samo prema ljudima, već i prema svemu što nas okružuje. „Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu,“ piše on, podsećajući nas da u svakom listu, svakom zrnu sunca, pa čak i u naizgled nevažnom trenutku, možemo prepoznati Božansku prisutnost. Ljubav prema svakom stvorenju otvara vrata ka razumevanju Božje tajne u stvarima, vodeći nas ka ljubavi koja obuhvata sav svet, prožimajući sve postojanje.
Veliki mislilac se posebno osvrće na naš odnos prema životinjama, ističući njihovu bezgrešnost i tiho radovanje koje im je Bog darovao. „Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost,“ kaže on, pozivajući nas da ne narušavamo tu radost, već da je negujemo i poštujemo. U njihovoj nevinosti, vidi čistotu koja nadmašuje ljudsko veličanstvo, koje često ostavlja iza sebe samo tragove greha.
Deca, ta anđeoska bića, za Dostojevskog predstavljaju izvor čiste inspiracije. Njihova bezgrešnost i nevina radost podsećaju nas na istinske vrednosti života. „Teško onome ko uvredi dete…“ upozorava nas, podsećajući da je ljubav prema deci put ka sopstvenom duhovnom očišćenju.
U ovom velikom ruskom misliocu, kao duboko verujućem pravoslavcu, vera nije bila samo filozofska misao ili ideja, već životna stvarnost i put ka spasenju. On je verovao da se kroz pravoslavlje otkriva najdublja istina o čoveku i svetu, gde je Hristos centar svega. Ova vera je bila temelj iz kojeg je crpeo snagu za suočavanje sa najdubljim pitanjima ljudske prirode i postojanja, posebno kada je reč o borbi protiv zla.
U Dostojevskom nalazimo ne samo velikog pisca, već i proroka ljubavi koja ne poznaje granice. Njegova reč, duboka i prosvetljujuća, nastavlja da odjekuje i danas, pozivajući nas da se borimo protiv zla ne silom, već smirenom ljubavlju koja menja svet. Jer, u toj ljubavi leži istinska snaga koja može pokoriti zlo i doneti svetlost u najmračniji kutak naše duše.
Wikipedia
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Recept iz Velikog posnog kuvara autorke Nade Marković otkriva kako se od najjednostavnijih sastojaka može napraviti brzo, ukusno i iznenađujuće fino jelo koje će obogatiti svaku trpezu u vreme posta.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 11. sredu po Duhovima objašnjava razliku između starog i novog zakona i način na koji Božja reč obogaćuje svakog čoveka.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Kao mladić upoznao se sa verom Hristovom, ostavi neznaboštvo i krstio se.
Na liturgiji u Svetouspenskom manastiru, koju su služili episkopi Konstantin, Nikon i Heruvim, vernici i ugledni predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj doživeli su duhovno osnaženje, jačajući veru, jezik i kulturu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Starac Ilija je bez ikakve najave posetio naše svetinje, a to je sasvim slučajno saznala vernica Janja.
Svetac i bogoslovski velikan Justin Popović u svojim besedama i delima osvetljavao je proročke vizije čuvenog ruskog pisca, s posebnim osvrtom na raspad zapadne civilizacije.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 11. sredu po Duhovima objašnjava razliku između starog i novog zakona i način na koji Božja reč obogaćuje svakog čoveka.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Monahinje su ga povele do groba starca Pajsija, i dok je u očajanju tri puta uzviknuo: "Sveti!“, dogodilo se nešto neverovatno.
Nema ništa teže nego živeti u kući u kojoj nema mira.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Danas je taj običaj "komercijalizovan" pa roditelji za bar/bat micvu moraju da daju veliku količinu novca.
Otac Vasilije jasno ukazuje na zamku demona i na taj način jasno ukazuje kako da je prepoznamo, ako se i sami nađemo u njoj.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
Od jevanđelskog opisa Hristovog lica koje zasija „kao sunce“ do savremenih svedočanstava o isceljenjima i svetlosti u hramovima – praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, poziva vernike na lični preobražaj.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
