Obeležavajući praznik posvećen proroku iz Morisija, koji je prvi najavio rođenje Mesije u Vitlejemu, podsećamo se njegovog značaja u hrišćanstvu i čuda kada su u Rumuniji otkrivene njegove mošti, koje svedoče o veličini njegove misije.
Srpska pravoslavna crkva i njeni verni sinovi i kćeri 27. avgusta, na pretprazništvo Uspenja Presvete Bogorodice, proslavljaju praznik posvećen Svetom proroku Miheju. Sećamo se ovog velikog Božjeg ugodnika, čije reči odzvanjaju kroz vekove, preplavljujući duše vernika svojom proročkom snagom i mudrošću. U tihim molitvama, vernici se danas poklanjaju sećanju na proroka koji je bio savremenik Isaije, Amosa i Osije, i koji je nepokolebljivo stajao pred licem tadašnjeg sveta, raskrinkavajući poroke i nepravdu svog naroda.
Rođen u selu Morisi, prorok Mihej nosio je ime svog rodnog mesta, pa su ga zvali Morisićaninom. Njegov glas bio je poput groma koji je udarao u srca judejskih careva Joatama, Ahaza i Jezekije, opominjući ih da se okrenu Bogu, da se okanu mita i nepravednog bogaćenja. Prorok Mihej je sa suzama u očima izobličavao lažne proroke, koji su proricali ne za duhovno spasenje, već za vino i silovita pića, obmanjujući narod i odvodeći ga od puta Gospodnjeg.
SPC
Ikona Svetog proroka Miheja Drugog
Njegovo proročanstvo o propasti Samarije i Jerusalima, koji su padali pod teretom greha i nepravde, osvetlilo je tamu tog vremena, a Mihej, Božji izabranik, bio je među retkima koji su videli dolazak strašnih dana. No, iznad svega, njegov duh je obasjan svetlošću Mesije. On je prvi imenovao Vitlejem kao mesto gde će se roditi Spasitelj sveta, mesto koje će vekovima kasnije postati centar hrišćanske vere i nade.
Iako se ne zna sa sigurnošću da li je prorok Mihej skončao mučeničkom smrću ili je mirno preminuo, sigurno je da je bio sahranjen u svom rodnom selu Morisi. Njegove svete mošti, zajedno sa moštima proroka Avakuma, otkrivene su u vreme cara Teodosija Velikog, prema tajanstvenom otkrovenju koje je primio Elevteropoljski episkop Zevin.
Danas, u miru i molitvi, Crkva i vernici se sećaju ovog velikog proroka, čije reči i dalje odzvanjaju u hramovima i srcima onih koji traže put spasenja. Sveti prorok Mihej, čija je proročanska moć prepoznala dolazak Mesije, ostaje svetionik vere, opomena i nada za sve one koji žele da hodaju putem pravde i Božije istine.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
