Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Jedan od najvažnijih stubova srpskog rokenrola i pesničkog izraza, Bora Đorđević, ostavio je iza sebe neizbrisiv trag ne samo kroz svoje umetničko stvaralaštvo, već i kroz duhovni put koji je, možda izvan reflektora javnosti, vodio s velikom predanošću. Poznat po svojoj buntovnoj prirodi i pesmama koje su odražavale društvene borbe, Bora je u sebi nosio duboko usađenu veru, koja ga je vodila do svetih mesta pravoslavlja, tražeći mir i smirenje.
Njegovo hodočašće ka Hristovom grobu u Jerusalimu, pećini u Vitlejemu i, iznad svega, ka manastiru Gornji Ostrog, bilo je prožeto dubokom duhovnošću, koju je rečima retko uspevao da prenese. U intervjuu za emisiju „Dok anđeli spavaju“, Bora je otkrio delić svojih osećanja s ovih svetih putovanja. U najjednostavnijim, ali istovremeno najsnažnijim rečima, govorio je o iskustvu na Hristovom grobu i u pećini Hristovog rođenja:
Foto: Republika.rs
Borisav Bora Đorđević
- Bio sam u Jerusalimu na Hristovom grobu i u Palestini, u Vitlejemu, u pećini. Na oba ova sveta mesta, osećaj je uzvišen . rekao je Bora Đorđević, a potom uz uzdah dodao:
- Međutim, najuzvišeniji i najdublji osećaj vere, doživeo sam u manastiru Gornji Ostrog. Tu sam doživeo nešto što bih mogao laički da definišem kao nirvanu. Osećaj potpune smirenosti. Nema dovoljno reči da opišem taj osećaj - priznao je iskreno, ukazujući na to koliko je duboko ovo iskustvo ostavilo pečat na njegovu dušu. Ti trenuci su ga povezali sa nebeskim, stvarajući unutrašnji mir i spokoj koji je tražio kroz umetnost, ali tek u pravoslavnoj veri pronašao.
www.profimedia.rs
Manastir Ostrog
Bora Đorđević je bio pesnik mnogih velikih dela, ali na pitanje da li je napisao stihove posvećene Ostrogu ili Svetom Vasiliju Ostroškom, odgovorio je:
- Ne, to je nešto suviše veliko da bih mogao da napišem - skromno je priznao, ostavljajući te trenutke za svetlost tišine u srcu, a ne za stihove na papiru. Možda je upravo u toj tišini pronašao ono za čim su čeznule njegove pesme – mir koji prevazilazi ovaj svet.
Iako se Bora Đorđević zauvek vratio u rodni Čačak, kako je želeo, njegovo hodočašće se nastavlja u duhovnom carstvu, u društvu anđela o kojima je pevao. Nas je ostavio s pesmom, a kroz svoje hodočašća pokazao nam je put ka veri i smirenju, put na kojem svako od nas može pronaći deo večnosti.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Srpski Notr Dam, kako nazivaju Hram Presvete Bogorodice u malom selu kraj Knjaževca, podignut još u 14. veku, svojom arhitekturom i neobičnim freskama privlači pažnju i zadivljuje posetioce.
Kada se izgubi svaki oslonac, Psalam 11 nudi svetlost, utehu i nadu u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, podsećajući nas na snagu božanske intervencije u momentima najvećih izazova i iskušenja.
Duhovna priprema, skromnost i tišina ključni su za potpuno doživljavanje blagoslova, dok poštovanje uputstava čuva ovu svetinju neprocenjive vrednosti.
Smešten u mirnoj klisuri iznad reke Moravice, manastir posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu prkosi vremenu, čuvajući freske, stare ikone, legende o Svetom Savi i svedočanstva o hrabrim borcima koji su ustali protiv osvajača.
Uz blagoslov poglavara Srpske pravoslavne crkve, u hramovima širom Beograda u nedelju, 22. septembra od 10 do 14 časova organizovaće se dobrovoljno davanje krvi, kao podrška onima kojima je najpotrebnija.
Stotine učenika, nastavnika i roditelja okupili su se u šabačkom Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u veri i nadi da će im Božiji blagoslov pomoći u ostvarivanju uspeha i ličnom razvoju.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. ponedeljka po Pedesetnici u svojoj knjizi podseća na suštinu istinske hvale Gospodu – ne samo kroz reči, već kroz dela. Sam naš život treba da postane tiha, ali moćna pesma Bogu, poput ruže koja ne govori, ali svojim mirisom ispunjava svet.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Darko Damnjanović i Aleksandar Tkač, pripadnici Vojske Srbije, na hodočašću od Pančeva do Manastira Ostrog posvetili svoje putovanje stradalom kolegi Miodragu Toškoviću, moleći se za njegovu dušu i zdravlje njegovih bližnjih.
U vremenu kada medicina hladno određuje granicu života, otac Ugrin donosi surovu istinu o abortusu, otvarajući pitanje koje svako društvo mora da postavi sebi: koliko daleko smo spremni da idemo u ime prava na izbor?
Sveti Teofan Zatvornik nas 13. ponedeljka po Pedesetnici u svojoj knjizi podseća na suštinu istinske hvale Gospodu – ne samo kroz reči, već kroz dela. Sam naš život treba da postane tiha, ali moćna pesma Bogu, poput ruže koja ne govori, ali svojim mirisom ispunjava svet.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Podvižnik manastira Visoki Dečani, iako bez vida, prenosi nebesku mudrost i postojanu veru. Njegov izvanredan dar za pojanje dirne svakog ko ga čuje, dok bratstvo i vernici o njemu govore sa najvećim poštovanjem.
Od strogih monaških propisa do svakodnevnih bogoslužbenih službi običnih vernika – saznajte kako drevni crkveni vodič donosi duhovnu ravnotežu u životima pravoslavaca danas.
