Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Jedan od najvažnijih stubova srpskog rokenrola i pesničkog izraza, Bora Đorđević, ostavio je iza sebe neizbrisiv trag ne samo kroz svoje umetničko stvaralaštvo, već i kroz duhovni put koji je, možda izvan reflektora javnosti, vodio s velikom predanošću. Poznat po svojoj buntovnoj prirodi i pesmama koje su odražavale društvene borbe, Bora je u sebi nosio duboko usađenu veru, koja ga je vodila do svetih mesta pravoslavlja, tražeći mir i smirenje.
Njegovo hodočašće ka Hristovom grobu u Jerusalimu, pećini u Vitlejemu i, iznad svega, ka manastiru Gornji Ostrog, bilo je prožeto dubokom duhovnošću, koju je rečima retko uspevao da prenese. U intervjuu za emisiju „Dok anđeli spavaju“, Bora je otkrio delić svojih osećanja s ovih svetih putovanja. U najjednostavnijim, ali istovremeno najsnažnijim rečima, govorio je o iskustvu na Hristovom grobu i u pećini Hristovog rođenja:
Foto: Republika.rs
Borisav Bora Đorđević
- Bio sam u Jerusalimu na Hristovom grobu i u Palestini, u Vitlejemu, u pećini. Na oba ova sveta mesta, osećaj je uzvišen . rekao je Bora Đorđević, a potom uz uzdah dodao:
- Međutim, najuzvišeniji i najdublji osećaj vere, doživeo sam u manastiru Gornji Ostrog. Tu sam doživeo nešto što bih mogao laički da definišem kao nirvanu. Osećaj potpune smirenosti. Nema dovoljno reči da opišem taj osećaj - priznao je iskreno, ukazujući na to koliko je duboko ovo iskustvo ostavilo pečat na njegovu dušu. Ti trenuci su ga povezali sa nebeskim, stvarajući unutrašnji mir i spokoj koji je tražio kroz umetnost, ali tek u pravoslavnoj veri pronašao.
www.profimedia.rs
Manastir Ostrog
Bora Đorđević je bio pesnik mnogih velikih dela, ali na pitanje da li je napisao stihove posvećene Ostrogu ili Svetom Vasiliju Ostroškom, odgovorio je:
- Ne, to je nešto suviše veliko da bih mogao da napišem - skromno je priznao, ostavljajući te trenutke za svetlost tišine u srcu, a ne za stihove na papiru. Možda je upravo u toj tišini pronašao ono za čim su čeznule njegove pesme – mir koji prevazilazi ovaj svet.
Iako se Bora Đorđević zauvek vratio u rodni Čačak, kako je želeo, njegovo hodočašće se nastavlja u duhovnom carstvu, u društvu anđela o kojima je pevao. Nas je ostavio s pesmom, a kroz svoje hodočašća pokazao nam je put ka veri i smirenju, put na kojem svako od nas može pronaći deo večnosti.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Srpski Notr Dam, kako nazivaju Hram Presvete Bogorodice u malom selu kraj Knjaževca, podignut još u 14. veku, svojom arhitekturom i neobičnim freskama privlači pažnju i zadivljuje posetioce.
Kada se izgubi svaki oslonac, Psalam 11 nudi svetlost, utehu i nadu u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, podsećajući nas na snagu božanske intervencije u momentima najvećih izazova i iskušenja.
Duhovna priprema, skromnost i tišina ključni su za potpuno doživljavanje blagoslova, dok poštovanje uputstava čuva ovu svetinju neprocenjive vrednosti.
U svetu punom stresa i izazova, mnogi se bore sa osećajem beznađa. Pravoslavna vera pruža ne samo utehu, već i konkretne duhovne pouke za prevazilaženje najtežih unutrašnjih kriza.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U mileševskoj svetinji okupili su se arhijereji, vernici i ugledne državne ličnosti Srbije i Crne Gore, obeležavajući praznik posvećen Svetom kralju Vladislavu, kroz dirljive molitve i inspirativne besede arhijereja Srpske pravoslavne crkve.
Sa prodorom i prihvataljem hrišćanstva na našim prostorima, Srbi su (jedini) nastavili sa ovom tradicijom, a smtra se da ju Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavu, kakva se danas slavi, uveo u crkvene okvire.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Darko Damnjanović i Aleksandar Tkač, pripadnici Vojske Srbije, na hodočašću od Pančeva do Manastira Ostrog posvetili svoje putovanje stradalom kolegi Miodragu Toškoviću, moleći se za njegovu dušu i zdravlje njegovih bližnjih.
U svetu punom stresa i izazova, mnogi se bore sa osećajem beznađa. Pravoslavna vera pruža ne samo utehu, već i konkretne duhovne pouke za prevazilaženje najtežih unutrašnjih kriza.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
Naučnici su otkrili izuzetno retku biljku iz pećine severno od Jerusalima, staru ceo milenijum. Iako još nije donela ni cvet ni plod, njena lekovita svojstva već otkrivaju neprocenjivo blago drevnih vremena i Božijeg promisla.
Velika hrišćanska svetinja, koju je iz Antiohije u Srbiju doneo Sveti Sava 1233. godine, danas se čuva u srcu Sarajeva, donoseći mir i utehu vernicima iz svih krajeva sveta.
Dečaku je pretila transplantacija jetre, a lekari nisu davali nade. Međutim, posle molitve Svetima Zosimu i Jakovu u Manastiru Tumane, dogodilo se nešto što niko nije mogao da predvidi.
U porti hrama Svetog Save u Molu, uz prisustvo mitropolita i episkopa, obeležen praznik Prenosa moštiju Svetog Irineja Bačkog i svetih mučenika bačkih, a tom prilikom dodeljenasu i visoka priznanja za doprinos crkvenom životu i obnovu svetinja, uz nadahnutu besedu vladika Irineja i Heruvima.
Vladika niški Arsenije zamonašio je aprila 2021. godine igumaniju Temačkog manastira mati Efrosiniju u treći i najviši stepen monaštva Veliku shimu. Ovaj najviši stepen monaštva sleduje nakon Čina odevanja rase i kamilavke i Čina male shime.
Od Antiohije i Carigrada, preko Malte i Rusije, sveta desnica Preteče Gospodnjeg prošla je neverovatan put, bila otimana i vraćana kroz vekove pre nego što je našla svoje poslednje počivalište u Cetinjskom manastiru.
U Novom zavetu se kaže da postoje dva kraljevstva - nebesko i đavolsko. Đavo ili Satana je pali anđeo, koji je, prilikom svog pada, povukao i mnoštvo drugih anđela sa sobom. Isus ga naziva "knezom ovoga sveta“. On je "kušač“ ljudi i nastoji da ih povuče za sobom.
