Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Jedan od najvažnijih stubova srpskog rokenrola i pesničkog izraza, Bora Đorđević, ostavio je iza sebe neizbrisiv trag ne samo kroz svoje umetničko stvaralaštvo, već i kroz duhovni put koji je, možda izvan reflektora javnosti, vodio s velikom predanošću. Poznat po svojoj buntovnoj prirodi i pesmama koje su odražavale društvene borbe, Bora je u sebi nosio duboko usađenu veru, koja ga je vodila do svetih mesta pravoslavlja, tražeći mir i smirenje.
Njegovo hodočašće ka Hristovom grobu u Jerusalimu, pećini u Vitlejemu i, iznad svega, ka manastiru Gornji Ostrog, bilo je prožeto dubokom duhovnošću, koju je rečima retko uspevao da prenese. U intervjuu za emisiju „Dok anđeli spavaju“, Bora je otkrio delić svojih osećanja s ovih svetih putovanja. U najjednostavnijim, ali istovremeno najsnažnijim rečima, govorio je o iskustvu na Hristovom grobu i u pećini Hristovog rođenja:
Foto: Republika.rs
Borisav Bora Đorđević
- Bio sam u Jerusalimu na Hristovom grobu i u Palestini, u Vitlejemu, u pećini. Na oba ova sveta mesta, osećaj je uzvišen . rekao je Bora Đorđević, a potom uz uzdah dodao:
- Međutim, najuzvišeniji i najdublji osećaj vere, doživeo sam u manastiru Gornji Ostrog. Tu sam doživeo nešto što bih mogao laički da definišem kao nirvanu. Osećaj potpune smirenosti. Nema dovoljno reči da opišem taj osećaj - priznao je iskreno, ukazujući na to koliko je duboko ovo iskustvo ostavilo pečat na njegovu dušu. Ti trenuci su ga povezali sa nebeskim, stvarajući unutrašnji mir i spokoj koji je tražio kroz umetnost, ali tek u pravoslavnoj veri pronašao.
www.profimedia.rs
Manastir Ostrog
Bora Đorđević je bio pesnik mnogih velikih dela, ali na pitanje da li je napisao stihove posvećene Ostrogu ili Svetom Vasiliju Ostroškom, odgovorio je:
- Ne, to je nešto suviše veliko da bih mogao da napišem - skromno je priznao, ostavljajući te trenutke za svetlost tišine u srcu, a ne za stihove na papiru. Možda je upravo u toj tišini pronašao ono za čim su čeznule njegove pesme – mir koji prevazilazi ovaj svet.
Iako se Bora Đorđević zauvek vratio u rodni Čačak, kako je želeo, njegovo hodočašće se nastavlja u duhovnom carstvu, u društvu anđela o kojima je pevao. Nas je ostavio s pesmom, a kroz svoje hodočašća pokazao nam je put ka veri i smirenju, put na kojem svako od nas može pronaći deo večnosti.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Srpski Notr Dam, kako nazivaju Hram Presvete Bogorodice u malom selu kraj Knjaževca, podignut još u 14. veku, svojom arhitekturom i neobičnim freskama privlači pažnju i zadivljuje posetioce.
Kada se izgubi svaki oslonac, Psalam 11 nudi svetlost, utehu i nadu u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, podsećajući nas na snagu božanske intervencije u momentima najvećih izazova i iskušenja.
Duhovna priprema, skromnost i tišina ključni su za potpuno doživljavanje blagoslova, dok poštovanje uputstava čuva ovu svetinju neprocenjive vrednosti.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Najstariji sin Mite Pantića iz serijala „Tesna koža“, glumac Gojko Baletić, svedočio je o svom duhovnom putovanju kroz Svetu goru i Svetu zemlju, gde je pronašao blagodet, snagu vere i novu perspektivu za život.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Arhimandrit Sergije ističe značaj duhovna priprema pre nego što se poklonimo moštima. Takođe upozorava na greške koje mnogi vernici nesvesno prave prilikom dolaska u ovu svetinju.
Darko Damnjanović i Aleksandar Tkač, pripadnici Vojske Srbije, na hodočašću od Pančeva do Manastira Ostrog posvetili svoje putovanje stradalom kolegi Miodragu Toškoviću, moleći se za njegovu dušu i zdravlje njegovih bližnjih.
Promenljiv početak i fiksni završetak čine ovaj post posebnim u crkvenom kalendaru, a njegova suština ne iscrpljuje se u jelovniku - naglasak je na unutrašnjem preobražaju, molitvi i pričešću kao središtu hrišćanskog života.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za četvrtak 3. sedmice po Vaskrsu otvara se pitanje koje ne nudi utehu, već suočavanje sa silama koje nadilaze ljudsku prirodu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Simeona Persijskog po starom i Svetog prepodobnog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Pija V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
