Borina iskustva sa hodočašća ostavila su neizbrisiv trag na njegovu dušu, vodeći ga do smirenja koje je tražio tokom celog života. U tišini svetih mesta, pronašao je unutrašnji mir koji nije mogao da prenese kroz stihove, već kroz svoju veru.
Jedan od najvažnijih stubova srpskog rokenrola i pesničkog izraza, Bora Đorđević, ostavio je iza sebe neizbrisiv trag ne samo kroz svoje umetničko stvaralaštvo, već i kroz duhovni put koji je, možda izvan reflektora javnosti, vodio s velikom predanošću. Poznat po svojoj buntovnoj prirodi i pesmama koje su odražavale društvene borbe, Bora je u sebi nosio duboko usađenu veru, koja ga je vodila do svetih mesta pravoslavlja, tražeći mir i smirenje.
Njegovo hodočašće ka Hristovom grobu u Jerusalimu, pećini u Vitlejemu i, iznad svega, ka manastiru Gornji Ostrog, bilo je prožeto dubokom duhovnošću, koju je rečima retko uspevao da prenese. U intervjuu za emisiju „Dok anđeli spavaju“, Bora je otkrio delić svojih osećanja s ovih svetih putovanja. U najjednostavnijim, ali istovremeno najsnažnijim rečima, govorio je o iskustvu na Hristovom grobu i u pećini Hristovog rođenja:
Foto: Republika.rs
Borisav Bora Đorđević
- Bio sam u Jerusalimu na Hristovom grobu i u Palestini, u Vitlejemu, u pećini. Na oba ova sveta mesta, osećaj je uzvišen . rekao je Bora Đorđević, a potom uz uzdah dodao:
- Međutim, najuzvišeniji i najdublji osećaj vere, doživeo sam u manastiru Gornji Ostrog. Tu sam doživeo nešto što bih mogao laički da definišem kao nirvanu. Osećaj potpune smirenosti. Nema dovoljno reči da opišem taj osećaj - priznao je iskreno, ukazujući na to koliko je duboko ovo iskustvo ostavilo pečat na njegovu dušu. Ti trenuci su ga povezali sa nebeskim, stvarajući unutrašnji mir i spokoj koji je tražio kroz umetnost, ali tek u pravoslavnoj veri pronašao.
www.profimedia.rs
Manastir Ostrog
Bora Đorđević je bio pesnik mnogih velikih dela, ali na pitanje da li je napisao stihove posvećene Ostrogu ili Svetom Vasiliju Ostroškom, odgovorio je:
- Ne, to je nešto suviše veliko da bih mogao da napišem - skromno je priznao, ostavljajući te trenutke za svetlost tišine u srcu, a ne za stihove na papiru. Možda je upravo u toj tišini pronašao ono za čim su čeznule njegove pesme – mir koji prevazilazi ovaj svet.
Iako se Bora Đorđević zauvek vratio u rodni Čačak, kako je želeo, njegovo hodočašće se nastavlja u duhovnom carstvu, u društvu anđela o kojima je pevao. Nas je ostavio s pesmom, a kroz svoje hodočašća pokazao nam je put ka veri i smirenju, put na kojem svako od nas može pronaći deo večnosti.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Srpski Notr Dam, kako nazivaju Hram Presvete Bogorodice u malom selu kraj Knjaževca, podignut još u 14. veku, svojom arhitekturom i neobičnim freskama privlači pažnju i zadivljuje posetioce.
Kada se izgubi svaki oslonac, Psalam 11 nudi svetlost, utehu i nadu u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, podsećajući nas na snagu božanske intervencije u momentima najvećih izazova i iskušenja.
Duhovna priprema, skromnost i tišina ključni su za potpuno doživljavanje blagoslova, dok poštovanje uputstava čuva ovu svetinju neprocenjive vrednosti.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Najstariji sin Mite Pantića iz serijala „Tesna koža“, glumac Gojko Baletić, svedočio je o svom duhovnom putovanju kroz Svetu goru i Svetu zemlju, gde je pronašao blagodet, snagu vere i novu perspektivu za život.
Pred praznik Svetog Vasilija Ostroškog, kamenitim stazama iz rodnih Mrkonjića do manastira u beloj litici, tradicionalno hiljade vernika idu ka svetinji koja nadilazi sve granice — moleći za isceljenje, pokajanje i čudo.
Arhimandrit Sergije ističe značaj duhovna priprema pre nego što se poklonimo moštima. Takođe upozorava na greške koje mnogi vernici nesvesno prave prilikom dolaska u ovu svetinju.
Darko Damnjanović i Aleksandar Tkač, pripadnici Vojske Srbije, na hodočašću od Pančeva do Manastira Ostrog posvetili svoje putovanje stradalom kolegi Miodragu Toškoviću, moleći se za njegovu dušu i zdravlje njegovih bližnjih.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
