Kada se izgubi svaki oslonac, Psalam 11 nudi svetlost, utehu i nadu u borbi protiv unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja, podsećajući nas na snagu božanske intervencije u momentima najvećih izazova i iskušenja.
U tamnim trenucima, kada se čini da su svi puti zatvoreni, a neprijatelji neumoljivi, psalmi pružaju svetlost i nadu. Psalam 11, poznat i kao Molitva Bogu za pomoć od neprijatelja, donosi izraze dubokog očajanja i potpunog oslanjanja na Božiju pomoć.
"Ne mogu da se nosim sa sobom niti sa neprijateljem, ti, Gospode, pomozi!" Ova molitva nije samo poziv u pomoć, već i priznanje vlastite slabosti i potrebe za božanskom intervencijom. U trenutku kada zidovi vlastitih granica ne mogu da izdrže, a misli i greh preplavljuju srce, molitva postaje jedini oslonac. I dok duša vapi za spasom i izlazom iz "blata bezakonja", ona se obraća Gospodu, tražeći oslobađanje i snagu.
Molitva Bogu za pomoć od neprijatelja - Psalam 11
Ne mogu da se nosim sa sobom niti sa neprijateljem,
Ti, Gospode, pomozi! (1, 42, 108)
Niko ne može isceliti bolest moju, osim onoga koji poznaje dubine srca.
Koliko sam puta polagao granice i podizao zidove između sebe i greha! Ali je misao moja prestupala granice i volja moja podrivala zidove, jer granice nisu bile opasane strahom Božijim, i zidovi nisu bili osnovani na iskrenom pokajanju.
I opet kucam na dveri da bi mi se otvorile; ne prestajem da molim da bih dobio ono što tražim; i stida nemam ištući od tebe pomilovanje, Gospode.
Gospode, spasitelju moj! Zašto si me ostavio? Umilostivi se nada mnom, Ti jedini čovekoljubivi.
Spasi me, grešnog, Ti – jedini Bezgrešni.
Istrgni me iz blata bezakonja mojih da ne potonem u njih zanavek; izbavi me iz čeljusti neprijatelja koji, kao lav ričući, hoće da me proguta.
Podigni silu tvoju i dođi da me spaseš. Blesni munjom tvojom i uništi snagu njegovu da bi poražen strahom pobegao od lica tvoga, jer u njemu nema snage da bi stajao pred tobom i pred licem onih koji te ljube. Čim ugleda znamenje blagodati tvoje, dopada straha od tebe i sa stidom se udaljuje od njih.
I sada, Vladiko, spasi me, jer Tebi pribegoh!
Psalam 11 je odjek unutrašnjeg borbenog krika koji traži božansku pomoć u trenucima najveće neizvesnosti i pretnje. Kroz izraze dubokog pokajanja i vere, ova molitva nas podseća na neprekidnu potrebu za Božijom prisutnošću u našem životu. U trenutku kada neprijatelji deluju kao nepremostive prepreke, ona nam daje snagu da se suočimo s izazovima, verujući u Božiju pomoć i spasenje koje nadmašuje sve ljudske napore.
Freepik
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ajeti 40:2–3 iz Sure Ghafir podsećaju vernike da sagledaju svoje postupke i pokažu kako Božija pravda i blagodet idu ruku pod ruku.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Devedeset i jedna godina nakon atentata u Marseju, verni narod, potomci kraljevske porodice i učenici iz Topole okupili su se pod svodovima svetinje da se pomole za pokoj duše kralja Aleksandra
Natpisi "4. korpus" i "1981", ispisani na zidu uz sedište Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske, Generalni konzulat Srbije i kulturne institucije, izazvali su talas zabrinutosti i pozive da se počinioci što pre pronađu.
U temišvarskoj Sabornoj crkvi, uz molitve hiljada vernika i prisustvo arhijereja iz Srbije i Rumunije, svečano je proslavljen novi svetitelj čiji je kult godinama živeo u narodu — a sada je zauzeo mesto među svetima Crkve.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Druge subote posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas u svojoj knjizi podseća na reči jevanđeliste Mateja i upućuje nas kako da naučimo da prepoznamo i izbegnemo ovu duhovnu bolest kroz pokajanje i milosrđe.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Dok smo suočeni s talasom zločina, nesreća i duhovne tame, mitropolit crnogorsko-primorski u snažnoj poruci poziva na povratak Bogu kao jedini izlaz iz sve dublje društvene krize.
U vremenu kada mnogi beže od tišine i sopstvenih misli, pouka jednog od najznačajnijih hrišćanskih svetitelja pokazuje kako se upravo u trenucima unutrašnje borbe rađa snaga koja nadvladava očaj.
Crkva uči da demon može koristiti životinju kao oruđe – ali samo ako Bog to dopusti, i to radi pouke, opomene ili kušanja čoveka.
Pravoslavna duhovnost jasno razlikuje zdrav od štetnog odmora.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Crkva uči da duša postoji od samog začeća i da dete, iako još nerođeno, nosi u sebi lik Božiji.
Ova tradicionalna pita sa mesom i sušenom ovčetinom krasila je nedeljne trpeze u planinskim domaćinstvima, šireći miris koji budi uspomene i donosi osećaj zajedništva.
U besedi za 19. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sili koja ne pripada ni vremenu ni prostoru, već večnosti.
