Ne sudite da vam se ne sudi (Mt.7,1). Kakva je samo bolest – ogovaranje i osuđivanje! Svi znaju da je to greh, pa ipak – ništa češće u rečima našim od osuđivanja. Ima ih koji kažu: „Ne primi mi to Gospode u osuđivanje“, pa ipak svoju osudu dovode do kraja. Drugi se opravdava time što smatra da razumnom čoveku pristoji da ima svoj pogled na ono što se događa. On se trudi da hladnokrvno rasuđuje, ali i prosti ljudi mogu primetiti u njegovim rečima nadmeno i zlurado osuđivanje.
Međutim, presuda Gospodnja za taj greh je stroga i odlučna. Onaj ko osuđuje drugog – nema opravdanja. I kako ga može imati? Kako, dakle, izbeći muku? Pobedonosno sredstvo protiv osuđivanja sastoji se u držanju sebe samoga za osuđenog. Ko se oseti takvim, neće imati kada da osuđuje druge. Od njega će se čuti samo: „Gospode, pomiluj! Gospode, oprosti moja sagrešenja!“
Prvog ponedeljka posle Duhova, Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi piše o otkrivanju duhovne stvarnosti i razumevanju prisustva Svetog Duha u svakodnevnom životu hrišćana.
U Nedelju Svih Svetih, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća da Crkva, posle silaska Svetoga Duha, proslavlja sve one koji su postali svetitelji blagodaću Duha Svetoga, koja donosi pokajanje, oprost grehova i vodi kroz borbu sa strastima do čistote.
Prvog ponedeljka posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik nas podseća na reči spasitelja iz Jevanđelja po Mateju i ukazuje na to da on ne poziva na nerad, već na oslobađanje od brige koja nas izjeda, ometa naš mir i udaljava od Boga.
Kada životne oluje zaprete da nas potonu, Sveti Teofan Zatvornik nas u delu svoje knjige namenjenom za drugi četvrtak posle Pedesetnice, upućuje da se setimo reči Gospoda, prepoznamo njegovu prisutnost i nađemo utehu u verovanju da nas on vodi kroz svaku nevolju.