Zajednicu vernika u opštini Sunja potresao je vandalski čin u svetinji sagrađenoj 1730. godine, koja je u Drugom svetskom ratu porušena, obnovljena tek 1972. godine, ali nikada nije privedena bogoslužbenoj upotrebi, pa su verske službe obavljane u drvenoj kapeli.
U tihi poslepodnevni čas, kad bi svaka svetinja trebalo da bude mesto mira i molitve, Hram Svetog velikomučenika Georgija u Brđanima, opština Sunja pored Siska, u petrinjskoj parohiji, postao je mesto vandalskog čina. Ovaj sveti hram, koji nosi vekove istorije i duhovnosti, oskrnavljen je na način koji potresa dušu svakog vernika.
SPC / Eparhija gornjokarlovačka
Oskrnavljena ikona Svetog velikomučenika Georgija
Portu hrama ispunili su nepoznati muškarci, a neki od njih su se odvažili na svetogrđe i provali u samu svetinju, gde su bespoštedno oštetili mobilijar i oskrnavili bogoslužbene predmete.
- Prema rečima očevidaca, u poslepodnevnim časovima, u dvorištu hrama je primećen određeni broj nepoznatih muških osoba koji su, ili deo njih, izvršili provalu u hram i tom prilikom oštetili mobilijar i oskrnavili bogoslužbene predmete - navodi se na sajtu Eparhije gornjokarlovačke.
SPC / Eparhija gornjokarlovačka
Oskrnavljeni Hram Svetog velikomučenika Georgija u Brđanima
Naknadno je podneta kaznena prijava protiv počinitelja ovog gnusnog dela. Jedan od njih je pronađen i sproveden na dalje ispitivanje u Policijsku stanicu, dok se za ostalim učesnicima još uvek traga. Ovaj događaj naglašava važnost očuvanja naših svetinja i molitve za mir i pravdu.
Ovaj vandalski čin izazvao je duboku tugu među vernicima i sveštenstvom, posebno zbog istorijskog značaja ovog hrama. Hram Svetog velikomučenika Georgija u Brđanima sagrađen je daleke 1730. godine, samo da bi bio srušen u vihoru Drugog svetskog rata 1941. godine. Ipak, vera i odlučnost vernika omogućile su da se odmah nakon rata podigne drvena kapela, koja je do danas služila kao mesto bogosluženja. Novi hram izgrađen je 1972. godine, ali nažalost nikada nije priveden bogoslužbenoj upotrebi.
SPC / Eparhija gornjokarlovačka
Oskrnavljeni Hram Svetog velikomučenika Georgija u Brđanima
U ovim teškim trenucima, srca vernika su ispunjena tugom, ali i molitvama za obnovu i zaštitu našeg svetog hrama. Neka nas ovaj čin podseti na snagu vere i zajedništva, koja će uvek nadvladati tamu neznanja i vandalizma.
Na dan kada crkveni velikodostojnici i vernici ujedinjeni u veri i molitvi obeležavaju praznik koji je posebno važan srpskom narodu ovaj hakerski atak predstavlja posebno svetogrđe i pokušaj narušavanja mira i duhovnosti.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
Nakon požara koji je progutao unutrašnjost doma i pričinio veliku materijalnu štetu, vatrogasci su među gareži i urušenim stvarima pronašli potpuno očuvanu ikonu, dok je brza intervencija sprečila tragediju i omogućila da svi izađu bez povreda.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Noćni napad na dve svetinje: Hram Svetog Spiridona i Hram Svetog oca Nikolaja postali cilj napada i uznemirili vernike, dok policija traži počinioce ovih incidenata.
U izjavi saučešća upućenoj porodici Knežević nema lakih uteha ni objašnjenja za prerani odlazak deteta, već tiho saosećanje i priziv vere u trenutku kada bol prevazilazi svaku ljudsku meru.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Za samo nekoliko nedelja smenjuju se Đurđevdan, Markovdan, Vasilije Ostroški, Spasovdan i niz drugih praznika, uz retka liturgijska poklapanja i gust raspored koji će mnogim porodicama promeniti uobičajene navike.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako privlačne ideje i teorije mogu postati prostor u kome čovek gubi sigurnost duhovnog oslonca i ne primećuje trenutak kada se udaljava od onoga što smatra istinom.
