ATAK NA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU NA SVETI DAN - VIDOVDAN: Informativna služba SPC oglasila se vanrednim saopštenjem povodom napada jačeg od svih prethodnih
Tanjug/Vladimir ŠporčićJerej Stevan Jovanović navodi da su dva glavna i sasvim opravdana razloga iz kojih srpska javnost očekuje veći društveni i javni angažman
Na dan kada crkveni velikodostojnici i vernici ujedinjeni u veri i molitvi obeležavaju praznik koji je posebno važan srpskom narodu ovaj hakerski atak predstavlja posebno svetogrđe i pokušaj narušavanja mira i duhovnosti.
Dok se arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i vernici Srpske pravoslavne crkve uz molitvu sećaju svetitelja kog danas praznujemo, dogodilo se veliko svetogrđe - napad na Crkvu. Informativna služba SPC je izdala vanredno saopštenje povodom hakerskog napada na svoj zvanični sajt.
- Srpska pravoslavna crkva obaveštava javnost da je u toku snažan hakerski napad na sajt Informativne službe SPC. Iako napadi na najvažnije crkveno glasilo nisu neuobičajeni i dešavaju se na velike pravoslavne praznike, trenutni napad je mnogo snažniji i dolazi sa više strana - navodi se u saopštenju.
- Sve dok crkvene i javne službe ne osujete napade i ne stave zvanični sajt Informativne službe SPC u funkciju, obaveštavamo javnost da će sve aktuelne i bitne informacije biti objavljivane putem zvanične Fejsbuk stranice Njegove svetosti patrijarha "Patrijarh srpski Porfirije" i zvaničnog X naloga Informativne službe - stoji dalje u saopštenju.
Printscreen/YouTube
SPC i njeni vernici danas proslavljaju Svetog mučenika kneza Lazara, praznik u narodu poznatiji kao Vidovdan
O hakerskom napadu informisane su sve nadležne institucije koje ulažu vanredne napore i preduzimaju sve mere iz svoje nadležnosti da bi zvanično glasilo SPC što pre bilo osposobljeno.
- Obaveštavamo javnost da su o hakerskom napadu informisani svi nadležni crkveni i državni organi koji su preduzeli sve mere iz svoje nadležnosti kako bi zvanično glasilo Srpske Pravoslavne Crkve što pre bilo osposobljeno - navodi se na kraju saopštenja.
U danima kada crkva i njeni vernici ujedinjeni u veri obeležavaju Vidovdan, praznik koji je posebno važan srpskom narodu, ovaj napad predstavlja pokušaj narušavanja mira i duhovnosti koji su duboko ukorenjeni u tradiciji i veri našeg naroda. Ostajemo u molitvi i veri, sa nadom da će se zvanični sajt SPC uskoro ponovo osposobiti, te da ćemo svi zajedno nastaviti da slavimo našu veru i tradiciju, nepokolebljivi pred iskušenjima koja nas snalaze.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Na dan kada slavimo Svetog mučenika kneza Lazara, poglavar SPC je uz sasluživanje arhijereja i sveštenstva služio liturgiju u crkvi koja je posvećena upravo ovom svetitelju, a nalazi se u spomen-hramu utemeljitelja svetosavlja.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Njegova Svetosti Patrijarh srpski g. Porfirije održao je besedu na Svetoj liturgiji koju je služio u crkvi Svete Trojice u Ripnju na Cveti ove godine. Tom prilikom kršteno je zajedno nekoliko desetine dece iz ovog kraja. Patrijarh Profirije je istakao da se po Božjoj promisli za duhovni život rađamo u svetoj tajni krštenja i da je to jednako važno kao i samo rođenje.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
