Na dan kada slavimo Svetog mučenika kneza Lazara, poglavar SPC je uz sasluživanje arhijereja i sveštenstva služio liturgiju u crkvi koja je posvećena upravo ovom svetitelju, a nalazi se u spomen-hramu utemeljitelja svetosavlja.
Na Vidovdan, 28. juna 2024. godine, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju u crkvi Svetog mučenika kneza Lazara, smeštenoj u kripti hrama Svetog Save na Vračaru. Poglavaru Srpske pravoslavne crkve sasluživali su arhijereji i sveštenstvo. Ovaj sveti čin u prostoru koji nosi duboku duhovnu i istorijsku vrednost, podsetio je na neraskidivu vezu vere, istorije i kulture srpskog naroda.
SPC
Liturgija u kripti Hrama Svetog Save
Crkva Svetog kneza Lazara, zajedno sa kriptom patrijaraha, nalazi se u podzemnoj etaži Svetosavskog hrama, koja je sagrađena između 2001. i 2002. godine, za samo šest meseci. Ovo podzemno zdanje, namenjeno prvenstveno bogosluženju, predstavlja i mesto gde se već godinama održavaju zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora, kao i mnogi značajni kulturni događaji u životu prestonice.
Iza oltara crkve Svetog kneza Lazara smeštena je kripta patrijaraha, prostor namenjen za buduće sahrane srpskih patrijarha. Prvi predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve koji je sahranjen u ovoj kripti bio je patrijarh Irinej (1930-2020). Iza samog oltara nalaze se četiri grobnice, dok su u prostoru apside kripte smeštene još četiri.
Kripta čuva i kamen temeljac uz koji je svojevremeno položena povelja o početku gradnje hrama iz 1939. godine, kao i iz 1985. godine kada je hram iznova osveštan. Jedini deo kripte koji je bio ukopan i završen pre Drugog svetskog rata nalazi se na njenom krajnjem istoku, zbog čega se taj prostor naziva Starom kriptom.
Ova sveta liturgija, služena na Vidovdan, dan kada se sećamo hrabrosti i žrtve kneza Lazara, podseća nas na duhovne temelje naše vere i identiteta. Dok su reči molitve odzvanjale zidovima kripte, osveštavajući duhove prisutnih, obnovila se snaga zajedništva i vere među vernicima. Patrijarh Porfirije, svojim blagoslovom i rečima, potvrdio je važnost ovog svetog mesta kao simbola duhovnog nasleđa i trajne vere u Boga.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
U Hramu Vaskrsenja raspravljalo se o ograničenju pristupa hodočasnicima tokom silaska Svetog Ognja, kadrovskim promenama na svetim mestima i sve većim izazovima koje donosi rat u Svetoj zemlji.
Kako je naglasio, to se pre svega može postići ulaganjem u porodicu, zasnovanu na stabilnoj zajednici između muškarca i žene, "malo, ali pravo društvo, a pre svega građansko društvo".
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Na dan kada crkveni velikodostojnici i vernici ujedinjeni u veri i molitvi obeležavaju praznik koji je posebno važan srpskom narodu ovaj hakerski atak predstavlja posebno svetogrđe i pokušaj narušavanja mira i duhovnosti.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Na proslavi u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, poglavar Srpske pravoslavne crkve izneo je duboke misli o značaju jedinstva i slobode u srpskom identitetu, osvetljavajući vrednosti koje čine srpski narod jedinstvenim i postojanim kroz vekove.
Eparhija budimljansko-nikšićka uzdignuta na status Mitropolije budimljansko-nikšićke i tu odluku je donio Sabor Srpske pravoslavne crkve na redovnom majskom zasedanju.
U okviru centralnog programa manifestacije „Beogradski dani porodice“, održanog u prisustvu patrijarha srpskog i gradonačelnika Šapića, Kalemegdan je zasijao u znaku večnih vrednosti, podsećajući na snagu doma, ljubavi i odgovornosti.
Zahvaljujući podršci opštine Majdanpek, blagoslovu vladike Ilariona i pomoći vernog naroda, hram u Donjem Milanovcu dobio je novi živopis, ozvučenje, rasvetu i gorionik.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Otkrijte kako se priprema ovo starinsko jelo koje je generacijama krasilo trpeze prizrenskih domaćinstava – jednostavni sastojci, bogat ukus i sećanja koja ne blede.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
