Na dan kada slavimo Svetog mučenika kneza Lazara, poglavar SPC je uz sasluživanje arhijereja i sveštenstva služio liturgiju u crkvi koja je posvećena upravo ovom svetitelju, a nalazi se u spomen-hramu utemeljitelja svetosavlja.
Na Vidovdan, 28. juna 2024. godine, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju u crkvi Svetog mučenika kneza Lazara, smeštenoj u kripti hrama Svetog Save na Vračaru. Poglavaru Srpske pravoslavne crkve sasluživali su arhijereji i sveštenstvo. Ovaj sveti čin u prostoru koji nosi duboku duhovnu i istorijsku vrednost, podsetio je na neraskidivu vezu vere, istorije i kulture srpskog naroda.
SPC
Liturgija u kripti Hrama Svetog Save
Crkva Svetog kneza Lazara, zajedno sa kriptom patrijaraha, nalazi se u podzemnoj etaži Svetosavskog hrama, koja je sagrađena između 2001. i 2002. godine, za samo šest meseci. Ovo podzemno zdanje, namenjeno prvenstveno bogosluženju, predstavlja i mesto gde se već godinama održavaju zasedanja Svetog Arhijerejskog Sabora, kao i mnogi značajni kulturni događaji u životu prestonice.
Iza oltara crkve Svetog kneza Lazara smeštena je kripta patrijaraha, prostor namenjen za buduće sahrane srpskih patrijarha. Prvi predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve koji je sahranjen u ovoj kripti bio je patrijarh Irinej (1930-2020). Iza samog oltara nalaze se četiri grobnice, dok su u prostoru apside kripte smeštene još četiri.
Kripta čuva i kamen temeljac uz koji je svojevremeno položena povelja o početku gradnje hrama iz 1939. godine, kao i iz 1985. godine kada je hram iznova osveštan. Jedini deo kripte koji je bio ukopan i završen pre Drugog svetskog rata nalazi se na njenom krajnjem istoku, zbog čega se taj prostor naziva Starom kriptom.
Ova sveta liturgija, služena na Vidovdan, dan kada se sećamo hrabrosti i žrtve kneza Lazara, podseća nas na duhovne temelje naše vere i identiteta. Dok su reči molitve odzvanjale zidovima kripte, osveštavajući duhove prisutnih, obnovila se snaga zajedništva i vere među vernicima. Patrijarh Porfirije, svojim blagoslovom i rečima, potvrdio je važnost ovog svetog mesta kao simbola duhovnog nasleđa i trajne vere u Boga.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
U besedi za 28. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da greh donosi razdor i pomračenje, dok je sve stvoreno od Boga u svojoj prirodi čisto i dobro.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Nikolu po starom kalendaru, dok po novom kalendaru proslavljaju Svetog Bonifatija. Katolici su u trećoj nedelji Adventa, Jevreji obeležavaju šesti dan Hanuke, a muslimani posvećuju dan redovnom džuma-namazu i svakodnevnim verskim obavezama.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Na dan kada crkveni velikodostojnici i vernici ujedinjeni u veri i molitvi obeležavaju praznik koji je posebno važan srpskom narodu ovaj hakerski atak predstavlja posebno svetogrđe i pokušaj narušavanja mira i duhovnosti.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Patrijarh srpski Porfirije uputio je čestitku povodom Roš Ašane, izražavajući poštovanje i pozivajući na mir, dijalog i zajedništvo u ovim izazovnim vremenima.
Na svečanosti „Privrednika“ uz blagoslov patrijarha srpskog i decenije istorijske predanosti, učenici i studenti iz cele Hrvatske primili su podršku koja spaja obrazovanje, kulturu i zajednicu, otvarajući im vrata ka novim prilikama.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
