Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
U srcu Lazarevog grada, među drevnim zidinama, crkva Lazarica svedočila je jedinstvenom događaju. U ovoj svetinji, koja je odolevala vekovima, Mona i Bojan Zlatković zakleli su se na večnu ljubav, oživljavajući duh srednjovekovne Srbije. Svečano su ih do oltara ispratili dvorske dame, vitezovi i štitonoše, dok je ceremonija venčanja obavljena po običajima iz doba kneza Lazara.
- U građanskom braku smo dve godine. Moja želja bila je da se venčamo u narodnoj nošnji. Međutim, od prijatelja smo čuli da u Kruševcu postoji ceremonija ove vrste i nismo ni trenutak razmišljali, odmah smo se prijavili - kazala je Mona Zlatković, prenosi RTV Plus Kruševac.
Bojan, njen suprug, dodao je:
- Prijatelji su bili oduševljeni. Bilo im je malo čudno, jer nije svakodnevno, ali uglavnom su bile pozitivne reakcije.
Crkvu Svetog prvomučenika Stefana, poznatiju kao Lazarica, podigao je knez Lazar između 1377. i 1380. godine, kao pridvornu crkvu svoje nove prestonice. U ovoj crkvi se vojska pričestila, veliki knez se pomolio pred ikonom Bogorodice, koja se danas čuva u Hilandaru, kada su uoči Vidovdana na konjima krenulo u boj na Kosovu.
Lazarica, zajedno sa Ravanicom, označava početak Moravskog stila, a ova svetinja, koja je doživela stručnu restauraciju i konzervaciju od 1904. do 1908. godine, a potom i 1989. godine, danas je zaštićena kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Manifestacija Viteški mejdan u Lazarevom gradu obuhvata mnoge srednjovekovne aktivnosti, poput viteških turnira, muzičkih nastupa i dečijeg karnevala, oživljavajući slike iz prošlih vremena. U okviru ovog događaja, venčanje Mone i Bojana bilo je posebno istaknuto.
Do sada je na ovaj način venčano preko 10 parova, a interesovanje za ovu vrstu ceremonije i dalje raste. Mladenci i svatovi obučeni su u svečane srednjovekovne kostime, dok ih do oltara prate vitezovi, štitonoše i dvorske dame. Streličari se okušavaju u gađanju jabuke strelom, a nakon ceremonije postavljena je svečana srednjovekovna trpeza sa jelima koja su nekada služena na dvoru kneza Lazara.
Dok su Mona i Bojan izgovarali svoje bračne zavete, zvuci prošlosti odzvanjali su među zidovima Lazarice, a duh kneza Lazara kao da je bio prisutan, blagosiljajući njihovu ljubav. Ova svečana ceremonija, ukorenjena u bogatoj istoriji i tradiciji, pružila je mladencima i njihovim gostima nezaboravno iskustvo, podsećajući ih na snagu vere i ljubavi koja traje kroz vekove.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
U Aleksandriji je stekao svetsku učenost, ali i spoznao Gospoda Isusa Hrista i krstio se.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Mladić i devojka koji odluče da stupe u brak prvo odlaze kod svog sveštenika da obave predbračni ispit.
Poklon u vidu zlatnog novčića osvetljava svete trenutke krštenja, venčanja i drugih prigoda u tradiciji srpskih zemalja.
Još od prvih hrišćanskih vekova, večernje označava tihu i svečanu pripremu duše za novi liturgijski dan.
Dan slave nije samo trenutak veselja, već i prilika za duhovno sabranje i sećanje na sve one koji su doprineli da se ta tradicija očuva.
Često se događa da baš u danu porodične radosti i blagoslova nešto pođe po zlu: javi se nesloga, nervoza, sitna prepirka ili iskušenje koje pomuti raspoloženje.
Pravoslavna duhovnost nas uči da svaka reč ima težinu i da je odraz unutrašnjeg stanja čoveka.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Od nekoliko jednostavnih sastojaka nastaje prava riznica ukusa – od kokos kiflica do išlera i kolača s orasima i rumom, koji donose onaj neponovljivi osećaj topline domaćih, s ljubavlju pripremljenih kolača.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 21. nedelju po Duhovima vodi nas kroz vreme i svetinje, pozivajući na molitvu, samopregled i svesnost darova koje primamo svaki dan.
Ajeti 43:10–14 Sure Az-Zuhruf pokazuju kako Božiji plan u svakom detalju prirode uči zahvalnosti, odgovornosti i putu ka duhovnoj svesti.
