Printscreen/YoutubeMladenci Mona i Bojan Zlatković venčali su se u kostimima srednjovekovne srbije
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
U srcu Lazarevog grada, među drevnim zidinama, crkva Lazarica svedočila je jedinstvenom događaju. U ovoj svetinji, koja je odolevala vekovima, Mona i Bojan Zlatković zakleli su se na večnu ljubav, oživljavajući duh srednjovekovne Srbije. Svečano su ih do oltara ispratili dvorske dame, vitezovi i štitonoše, dok je ceremonija venčanja obavljena po običajima iz doba kneza Lazara.
Printscreen/Youtube
Mladenci Mona i Bojan Zlatković
- U građanskom braku smo dve godine. Moja želja bila je da se venčamo u narodnoj nošnji. Međutim, od prijatelja smo čuli da u Kruševcu postoji ceremonija ove vrste i nismo ni trenutak razmišljali, odmah smo se prijavili - kazala je Mona Zlatković, prenosi RTV Plus Kruševac.
Bojan, njen suprug, dodao je:
- Prijatelji su bili oduševljeni. Bilo im je malo čudno, jer nije svakodnevno, ali uglavnom su bile pozitivne reakcije.
Printscreen/Youtube
Čin crkvenog venčanja Mone i Bojana Zlatković
Crkvu Svetog prvomučenika Stefana, poznatiju kao Lazarica, podigao je knez Lazar između 1377. i 1380. godine, kao pridvornu crkvu svoje nove prestonice. U ovoj crkvi se vojska pričestila, veliki knez se pomolio pred ikonom Bogorodice, koja se danas čuva u Hilandaru, kada su uoči Vidovdana na konjima krenulo u boj na Kosovu.
Printscreen/Youtube
Mladenci Mona i Bojan Zlatković venčali su se u kostimima srednjovekovne Srbije
Lazarica, zajedno sa Ravanicom, označava početak Moravskog stila, a ova svetinja, koja je doživela stručnu restauraciju i konzervaciju od 1904. do 1908. godine, a potom i 1989. godine, danas je zaštićena kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Manifestacija Viteški mejdan u Lazarevom gradu obuhvata mnoge srednjovekovne aktivnosti, poput viteških turnira, muzičkih nastupa i dečijeg karnevala, oživljavajući slike iz prošlih vremena. U okviru ovog događaja, venčanje Mone i Bojana bilo je posebno istaknuto.
Printscreen/Youtube
Ikonostas crkve Lazarica
Do sada je na ovaj način venčano preko 10 parova, a interesovanje za ovu vrstu ceremonije i dalje raste. Mladenci i svatovi obučeni su u svečane srednjovekovne kostime, dok ih do oltara prate vitezovi, štitonoše i dvorske dame. Streličari se okušavaju u gađanju jabuke strelom, a nakon ceremonije postavljena je svečana srednjovekovna trpeza sa jelima koja su nekada služena na dvoru kneza Lazara.
Shutterstock
Crkvu Svetog prvomučenika Stefana, poznatiju kao Lazarica, podigao je knez Lazar
Dok su Mona i Bojan izgovarali svoje bračne zavete, zvuci prošlosti odzvanjali su među zidovima Lazarice, a duh kneza Lazara kao da je bio prisutan, blagosiljajući njihovu ljubav. Ova svečana ceremonija, ukorenjena u bogatoj istoriji i tradiciji, pružila je mladencima i njihovim gostima nezaboravno iskustvo, podsećajući ih na snagu vere i ljubavi koja traje kroz vekove.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Mladenci sve češće biraju sredu i petak za venčanja, uprkos tome što Crkva te dane smatra neprimerenim za slavlje, a sveštenici upozoravaju na sve učestalije pokušaje zaobilaženja pravila.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vozdviženje časnog Krsta, Krstovdan, po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti mučenik Kalistrat i 49 mučenika sa njim. Katolička crkva obeležava Svetog Vinka Paulskog, dok Jevreji danas praznuju drugi dan Sukota, a muslimani nemaju neki veliki praznik.
Od večernjeg bdenija do praznične liturgije, čina Vozdviženja i celivanja Časnog krsta, ovo su najvažniji trenuci bogosluženja koje bi parohijani trebalo da poznaju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
