Poklon u vidu zlatnog novčića osvetljava svete trenutke krštenja, venčanja i drugih prigoda u tradiciji srpskih zemalja.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, darivanje dukata predstavlja ne samo čin velikodušnosti, već i duboko ukorenjenu praksu koja spaja materijalno i duhovno, istoriju i sadašnjost. Ova običajna praksa, koja se najčešće odvija pri krštenju i venčanju, nudi nam uvid u to kako srpski narod kroz vekove oblikuje svoje svečane trenutke.
Dukat, zlatnik sa bogatom istorijom, ima posebno mesto u srcima Srba. Ovi zlatni novčići nisu samo materijalni pokloni, već simboli duhovne i moralne podrške. Tradicija darivanja dukata naročito je izražena prilikom svetih tajni krštenja i venčanja. U pravoslavlju, ovi trenuci nisu samo trenutci svečanosti, već i duhovne prekretnice u životima vernika, a dukat kao dar simbolizuje blagoslov i povezanost sa bogatstvom vere i tradicije.
Krštenje, kao najvažniji događaj u životu svakog hrišćanina, predstavlja trenutak kada se novi član porodice uvodi u zajednicu Hristove Crkve. U ovom svetom činu, darivanje dukata često simbolizuje želju za duhovnim prosperitetom i zaštitom. Dukat, sa svojim zlatnim sjajem, predstavlja materijalnu manifestaciju duhovnog bogatstva koje se želi pružiti novorođenčetu. Ova praksa je ukorenjena u narodnom verovanju da zlatnik može doneti sreću, zdravlje i blagoslov detetu koje se krštava.
Slično tome, venčanje u pravoslavlju označava ne samo uniju dve duše, već i njihov zajednički put u veri i ljubavi. Darivanje dukata mladencima u ovom kontekstu predstavlja želju za prosperitetom i uspehom u njihovom zajedničkom životu. Osveštan dukat kao poklon nosi simboliku blagoslova, trajnosti i vrednosti koja se prenosi iz generacije u generaciju. U svakom dukatu koji se daruje, oslikava se želja za stabilnošću i srećom koju mladi bračni par zaslužuje na početku svog zajedničkog putovanja.
Tradicionalno darivanje dukata u Srbiji predstavlja mnogo više od običnog poklona. Svaki dukat nosi sa sobom priču o ljubavi, veri i posvećenosti, a njegova vrednost nadmašuje samu materijalnost. U pravoslavnom kontekstu, dukat simbolizuje ne samo bogatstvo već i duhovno bogatstvo koje je bitno za duhovni razvoj i prosperitet. Kroz ove zlatne novčiće, srpski narod nastoji da očuva i prenese svoje vrednosti, verovanja i tradicije sa generacije na generaciju.
Tradicija darivanja dukata u Srbiji, sa posebnim značajem pri krštenju i venčanju, pruža dragocen uvid u to kako materijalne stvari mogu biti ispunjene dubokom duhovnom vrednošću. Dukat nije samo zlatnik, već simbol vere, ljubavi i duhovnog bogatstva. Kroz ovu praksu, srpski pravoslavni narod obeležava važne trenutke u životima svojih članova, čuvajući i negujući svoju bogatu kulturnu i duhovnu baštinu.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije. Više o ovom foto-konkursu "Podelite svetlost krštenja i osvojite dukat" možete ptočitati OVDE.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti. Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja. Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe. Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života. U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Shutterstock
Shutterstock
VIDEO
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
00:01
NEĆE SVI BITI SPASENI, ZATO NA VREME POVEDITE RAČUNA: Sveti Gavrilo Gruzijski kroz suze je dao odgovor na pitanje koje muči neke vernike
Duhovna riznica
23:32 | 30.12.2025
LOV NA SRPSKE MUZIČARE U HRVATSKOJ NA BADNJI DAN: Jedan orkestar proteran zbog "Đurđevdana", drugom zabranjen ulaz u zemlju na tri meseca
Duhovna riznica
21:29 | 30.12.2025
ŽENE NIKAD NE BI TREBALO DA SE UDAJU ZA OVAKVE MUŠKARCE! Starac Emilijan upozorava da su emotivno veoma bolesni ljudi, a sve ih je više u našem okruženju
Aktuelno iz SPC
19:41 | 30.12.2025
KADA ISTORIJA STANE NA POŠTANSKU MARKICU: Pošta Srbije izdaje marku povodom velikog crkvenog jubileja
Praznici i sveci
18:30 | 30.12.2025
CELOG GA IZBOLI STRELAMA I KAD SU SVI POMISLILI DA JE MRTAV, DESILO SE ČUDO BOŽJE: SPC sutra slavi Svetog mučenika Sevastijana
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Na praznik Male Gospojine počele su prijave za jedinstven konkurs koji poziva vernike da kroz umetnost fotografije prikažu svetlost krštenja, simbol novog života u Hristu, i osvoje vredan dukat s posebnom simbolikom.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
U foto-konkursu „Podelite svetlost krštenja i osvojite dukat“, najviše glasova osvojila je fotografija Lazara Banjalića, dok su odmah iza njega Iskra Ristić i Lenka Branković. Saznajte više o njihovim inspirativnim pričama, kao i o simbolici ovog jedinstvenog konkursa koji slavi pravoslavnu veru i tradiciju.
Slanjem prijava dobijate šansu da osvojite vredan dar, a istovremeno postajete deo tradicije koja slavi veru i blagoslov.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
