MANJE POZNATE ISTINE O VIDOVDANU: Danas proslavljamo Svetog mučenika kneza Lazara, a on je slavio Svetog proroka Amosa, kog SPC obeležava na današnji dan
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U prazničnom sjaju Vidovdana, danas slavimo Svetog mučenika kneza Lazara i srpske mučenike, praznik koji u narodu duboko ukorenjen. Ipak, malo je poznato da Srpska pravoslavna crkva 28. juna slavi i Svetog proroka Amos, koji je bio krsna slava velikog kneza Lazara. Ovaj dan, često obeležen tugom i ponosom, nosi sa sobom priče o herojstvu i žrtvi koje su oblikovale identitet naroda.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
- Na dan svoje krsne slave knez Lazar na Kosovu brani zemlju, veru i narod, ali je u narodnom sećanju opstao i ostao Vidovdan, kao dan kada se 1389. godine odigrao boj na Kosovu. Dan kada je Lazar mučenički posečen, Srbi obeležavaju služenjem liturgija i parastosa za pokoj duše svih postradalih - kaže starešina Crkve Lazarica, jerej Željko Marković za beogradsdke medije.
- Odmah posle Kosovskog boja razvija se kult kneza Lazara, a tadašnji patrijarh Danilo Treći napisao je Službu caru Lazaru, u kojoj se slavi kao srpski velikomučenik koji je bio spreman da postrada za svoj narod i veru. Hristos kaže da je najveća ljubav položiti svoj život za bližnjeg svog, a car Lazar je to uradio - dodao je otac Željko.
Sveti prorok Amos, rođen u selu Tekuji blizu Vitlejema, bio je skromnog porekla i života, čuvar svinja bogataša jerusalimskih. No, Bog, koji ne gleda ko je ko po spoljašnjosti nego po čistoti srca, izabrao je Amosa za svog proroka. Kritikovao je cara Oziju i njegove sveštenike zbog idolopoklonstva i odvraćao narod od klanjanja zlatnim junicama u Vetilju, učeći ih da se klanjaju jedino živome Bogu.
SPC
Ikona Svetog proroka Amosa
Kada ga je glavni žreč (starozavetni sveštenik) Amasija gonio, Amos je prorekao pokoravanje Izrailja od strane Asiraca i druge nesreće, koje su se potom i obistinile. Sveštenikov sin ga je udario štapom po čelu, te je Amos jedva živ stigao do svog sela Tekuje, gde je ispustio svoju svetu dušu.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Kada je car Maksencije prinosio žrtve idolima i naređivao i drugima da to čine, sveta Ekaterina izađe smelo pred cara i izobliči njegovu idolopokloničku zabludu.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
