U organizaciji Udruženja Irmos, a pod pokroviteljstvom Grada Čačka i Turističke organizacije Čačak, održana je duhovna tribina na temu Kosovskog zaveta. Tribinu je predvodio otac Gojko Perović, čiji nadahnuti govor okupljenima u Čačku pružio novo razumevanje i duhovno osveženje na ovu važnu temu.
Irmos
Besedu oca Gojka Perovića pratili su brojni vernici, ali i sveštenstvo
Otac Gojko Perović je svoje izlaganje započeo rečima koje duboko odjekuju:
- Stara tema koja uvek traži neko tumačenje, da mi u našem vremenu shvatimo šta je Kosovski zavet i šta je Kosovo. To su pokušali da objasne kroz neke pravne termine, ugovore, dogovore. Kad se dvojica dogovaraju oko prodaje nečega ili čak oko braka, dogovorili se mladoženja i mlada da će da žive, pa potpišu neki ugovor.
Govoreći o suštini zaveta, otac Gojko je naglasio da zavet nije puki dogovor, već duboko duhovno obećanje čoveka Bogu:
- Zavet bi značilo dati reč da će nešto tako biti. Kome ovde daje reč? Čovek Bogu, biću dobar, gospode Bože, biću dobar, poštovaću deset Božijih zapovesti.
Deset Božjih zapovesti kao temelj zaveta
Otac Gojko je podsetio prisutne na važnost deset Božijih zapovesti, naglašavajući kako mnogi ljudi znaju samo one najpoznatije, poput "ne ubi, ne ukradi", dok se prve zapovesti često zaboravljaju.
- Deset Božih zapovjesti glase: “Ja sam Bog tvoj, nemoj imati drugog Boga osim mene. Nemoj praviti neke idole, ni ti im se klanjati.” Pa makar to bila i fudbalska reprezentacija. Nemoj uzalud prizivati ime gospodnje. Vidio sam jedan spot gde jedna devojka stoji ispred kamere. Stoji kompletna reprezentacija. Ona kadi i govori: “Ovaj će dati go”. Nemoj uzalud zbog neke fudbalske utakmice prizivati ime Gospoda Boga. Ako znaju da igraju, nek igraju. Ako ne znaju, nek idu kući.
Četvrta Božija zapovest kaže: “Šest dana radi. Završavaj sve svoje poslove. Sedmi dan posveti Bogu”. Pa tek onda ide: “Poštuj oca svoga i materi. Da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.”
Potom ide ono što svi znamo. Kad pitaš prosečnog Srbina da li zna svih 10 Božijih zapovesti, on kaže da zna. Koje su? “Pa ne ubi, ne ukradi…” A ove što sam do sad nabrao, ovih pet? Testirao sam I shvatio da ne znaju svi - rekao je otac Gojko, ističući potrebu za dubljim razumevanjem i primenom svih zapovesti u svakodnevnom životu.
Irmos
Protojerej-stavrofor Gojko Perović sa Irenom Čolović iz Udruženja Irmos
Žrtva kneza Lazara kao vrhunski primer
Posebno mesto u besedi zauzeo knez Lazar . Otac Gojko je naglasio da žrtva kneza Lazara predstavlja ponavljanje iskonske univerzalne težnje, ali sa jedinstvenom duhovnom dimenzijom:
- Žrtva kneza Lazara nije potez kamikaze, nije to harakiri, nije to neka suluda pogibija. To je žrtva sa znanjem da ako izgubi ovaj život, dobiće večni. Vojska kneza Lazara se stalno popunjava. Nisu to samo oni momci kakav je Boško Jugović.
Baš u ove vidovdanske dane, ožive sećanja na besmrtne junake, na kneza Lazara i na Miloša Obilića kome Njegoš posvećuje “Gorski vjenac”. Posvećuje ga Karađorđu, kao novom Obiliću. A pun “Gorski vijenac” Obilića - istakao je otac Gojko.
Da li Srbi slave svoj poraz?
Besednik se potom osvrnuo i na pitanje koje se povremeno može čuti.
- Danas kažu: “Vi Srbi ludi, slavite poraze” Šta ste uradili na Kosovu? Poginuo Lazar, poginuo Miloš, svi izginuli, ostao samo Pavle Orlović da kazuje Kosovki devojci, gde je koji junak poginuo. Ne slavimo mi poraze, mi slavimo žrtvu onih narodnih vođa i pastira, koji su pre svega verovali u večni život i koji su svojim primerom posvedočili da im je važniji život njihovog naroda, nego svoj sopstveni. To je poenta Kosovske bitke.
I taj koji nam kaže da slavimo poraze, taj će otići u bioskop kupiti kokice i gledaće film “300”. Holivudski film koji pokazuje bitku Termopilsku, gde su Spartanci dočekali Persijance i svi izginuli. Rekao bi čovek - suludo, ali su dali reč da Persijancima neće dozvoliti da prođu kroz Termopilski klanac. Kad je to bilo? Četiri stotine godina prije Hrista. I svi danas kažu da su hrabri Spartanci zaustavili Persijance.
Pa šta je drugo Lazareva žrtva nego ponavljanje te iskonske univerzalne težnje, ali sa jednom razlikom. Persijanci nisu znali za večni život, nego su taj jedini koji su imali, žrtvovali radi časti, radi zemaljske časti, radi zemaljskog obraz – rekao je otac Gojko ističući da je knez Lazar postavio temelj golgotskoj žrtvi koja glasi: “Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka."
Irmos
Predavanje oca Gojka pratili su brojni Čačani
Kosovski zavet u savremenom kontekstu
O tome kako je knez Lazar u narodnoj poeziji došao u situaciju da izgovori reči “Carstvo moje nije od ovoga sveta”, otac Gojko kaže:
- Tako što mu je stigla knjiga iz Jerusalima. To je mnogo važna stvar. Narodni pesnik zna da je Lazareva žrtva vezana za Jerusalim. On je dušom osetio da se Lazar žrtvuje po blagoslovu Jerusalima. A koji je blagoslov Jerusalima? Žrtva Hristova na Golgoti.
Gospod je postradao na krstu, ne zato što nije mogao da se brani, nego da bi pokazao dubinu ljubavi. Na jednom mestu kaže: “Nema veće ljubavi, nego neko da život svoj položi za bližnje svoje.” Na drugom mestu kaže: “Ako si krenuo u boj, pa vidiš da je neprijatelj jači, idi pa se miri na vreme. Između te dvije stvari, da položiš život za bližnjega svoga, i da se miriš na vreme, ako vidiš da nisi dovoljno jak.
Ne možeš bezglavo zamišljati, da si Lazar, ako nisi Lazar. I da je vreme za pogibiju, ako nije vreme. Jer isti patrijarh koji je blagoslovio kneza Lazara, i pričestio vojsku, dao je blagoslov da se Olivera uda za Bajazita. Razmislimo svi malo o tome – poručio je jedan od najomiljenijih besednika današnjice.
Nesloga je teža od korone, teža iod smrti
U nastavku, otac Gojko je istakao značaj i snagu zajedništva:
- U boj se ide kad smo zajedno, i kad imamo Lazara ispred, a ne kada smo podeljeni između sebe. I Lazar je mogao da izbegne. Bilo je vladara i velikaša, koji su stavili krunu na glavu pod zaštitom Turskog cara, i rekli: ”Slobodno ti prođi preko naše teritorije.” Zato Njegoš u “Gorskom vijencu” grmi?
Na koga se najviše žali? “Velikaši, proklete im duše, na komade razdrobiše carstvo” Nesloga je teža od korone! Nesloga je teža od smrti. Pa lepše je poginuti, nego izdati onoga koji se oslanja na tebe.
Irmos
Otac Gojko Perović posle besede u Čačku
Reč, dve o izdaji
A potom je besednik, dok su mnogobrojni sabrani Čačani netremice upijali svaki njegovu reč, podsetio na dijalog između kneza Lazara i Miloša Obilića:
- Imate kneza Lazara koji kaže Milošu Obiliću: “Bogami sam čuo da ćeš me izdati”. A onda Miloš kaže: “Ja ti večeras neću ništa više pričati hoću li te izdati ili neću. Ja ću svoje pokazati delom.”. Zato je pet stotina godina posle te noći, Njegoš oduševljen Obilićem toliko da kritikuje velikaše koji su se međusobno podelili i kaže: “Da Miloš osta na sredi sa svoja oba pobratima, danas bi Srbin Srbinom bio.”
Nema Miloš vreme na to da sluša. On ide da ispuni ono što je on reko. E to je zavet. Drži se reči koje su reko. Budi oslonac svome bratu. Budi oslonac svome drugu. Budi oslonac svome bračnom drugu. Budi oslonac svome roditelju. Budi oslonac svojoj deci - istakao je bivši rektor Bogoslovije na Cetinju.
Kosovski zavet u svakodnevnom životu
U zaključku, otac Gojko je pozvao prisutne da u svakodnevnom životu slede primer kosovskih junaka kroz održavanje datih reči i vernost Bogu i bližnjima.
- To je Kosovska bitka, svaki dan. Ne moramo vaditi mačeve, ni noževe. Održi reč. Budi čovek na koga se može osloniti.
Duhovna tribina je završena u duhu zajedništva i duhovnog osnaženja, podsećajući sve prisutne na večnu vrednost Kosovskog zaveta i njegovu primenu u svakodnevnom životu.
Bivši rektor Bogoslovije Svetog Petra Cetinjskog govori o tome kako post ovim danima, izuzev u „trapavim nedeljama“ i siruposnoj sedmici, povezuje vernike sa Hristovim stradanjem i otkriva dublje slojeve duhovnosti.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Otkrijte fascinantnu istoriju manastira Ravanica, od burnih vekova turskih najezdi do današnje tihe, duhovne oaze koju čuvaju posvećene monahinje. Mesto gde se molitve uslišavaju, a isceljenja dešavaju.
Ova srednjovekovni manastir, posvećen Svetoj Petki, poznat je po tradiciji okupljanja Srba i legendama o kosovskim junacima koji su tu lečeni i sahranjivani.
Put 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve od malenog sela kod Čačka do patrijaraškog trona bio je obeležen istrajnošću, žrtvom i neprestanom molitvom, a njegovo nasleđe živi u srcima vernika širom pravoslavnog sveta.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Jedan od simbola svetosavlja zasijao je na Kosovu i Metohiji svečanim povodom, a to je proslava ktitorske slave kojoj su prisustvovali brojni vernici, sveštenstvo i monaštvo.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.