U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Danas, pod svečanim okriljem Vidovdana, srpski narod slavi Svetog mučenika kneza Lazara i srpske mučenike, ali i Svetog Vita, svetitelja čiji je kult duboko ukorenjen u srednjovekovnoj tradiciji. Vidovdan, kao dan sećanja na Kosovo polje i herojsku žrtvu kneza Lazara, nosi sa sobom priče o nepokolebljivoj veri i hrabrosti.
Printsceen/YouTube
Ikona Svetog Vita
Sveti mučenici Vit, Modest i Kriskentija predstavljaju svetla lica hrišćanstva iz drugog veka, pa ih proslavljaju i pravoslavna i katolička crkva. Sveti Vit rođen je u Siciliji, od slavnih ali nepobožnih roditelja. Njegov učitelj Modest i dadilja Kriskentija bili su mu saputnici u veri. Sveti Vit, kršten u ranoj mladosti, već sa dvanaest godina započinje svoj veliki podvig. Njegovu svetost i veru potvrdili su angeli koji su ga rukovodili i krepili.
Jedan od sudija koji ga je tukao osuši ruku, ali mu Sveti Vit molitvom povrati zdravlje. Njegov otac, oslepevši videvši u sinovljevoj sobi dvanaest svetih angela, takođe je ozdravio zahvaljujući molitvama svog sina. Kada ga je otac hteo ubiti, anđeo se javi i prevede Vita, zajedno sa Modestom i Kriskentijom, u Likaniju, na obalu reke Silar. Tamo je Sveti Vit pokazao mnoga čudesa nad bolesnima i sumanutima.
printscreen/youtube/zlatno doba
O poštovanju Svetog Vita kod Srba svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju
Na poziv cara Dioklecijana, Sveti Vit odlazi u Rim gde izgoni zlog duha iz carevog sina. Umesto nagrade, car ga ljuto muči jer se Sveti Vit nije hteo pokloniti idolima. Od svih muka izbavi ga Gospod i nevidljivom rukom prenese nazad u Lukaniju, gde se on, Modest i Kriskentija upokojiše u Gospodu. Mošti Svetog Vita danas se nalaze u Pragu.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali Svetog Vita, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju iz 12. veka. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi. Na dan Svetog Vita, 28. juna, u srpskim tipicima i minejima se tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju, što je doprinelo da sećanje na Svetog Vita lagano počinje da bledi.
Shutterstock
Katedrala Svetog Vita u Pragu, u kojoj se čuvaju mošti ovog svetitelja
Danas, kroz molitve i liturgije, sećamo se hrabrosti i žrtve kneza Lazara, ali i svetosti i čudotvorstva Svetog Vita. Njihove priče nas podsećaju na važnost vere, hrabrosti i predanosti, koje su oblikovale naš narod i njegovu istoriju. Vidovdan i Sveti Vit ostaju trajni simboli naše vere i identiteta, podsećajući nas na snagu koju pronalazimo u duhovnoj tradiciji.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
Verni pravoslavni narod okuplja se u hramovima slaveći ovog svedoka vremena kada je Hrist hodao Zemljom. On nas podseća na moć molitve i Božju zaštitu u situacijama koje deluju beznadežno, dok njegova dela ostaju večni svetionik u tami sveta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Silu, Siluana, Kriskenta, Epeneta i Andronika po starom, dok se po novom kalendaru obeležavaju Sveti mučenici Fotije i Anikita Nikomidijski i drugi s njima. Katolička crkva obeležava spomendan Blaženog pape Inocenta XI, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Kalinika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik i arhiđakon Evplo. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Klare Asiške, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
