U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Danas, pod svečanim okriljem Vidovdana, srpski narod slavi Svetog mučenika kneza Lazara i srpske mučenike, ali i Svetog Vita, svetitelja čiji je kult duboko ukorenjen u srednjovekovnoj tradiciji. Vidovdan, kao dan sećanja na Kosovo polje i herojsku žrtvu kneza Lazara, nosi sa sobom priče o nepokolebljivoj veri i hrabrosti.
Printsceen/YouTube
Ikona Svetog Vita
Sveti mučenici Vit, Modest i Kriskentija predstavljaju svetla lica hrišćanstva iz drugog veka, pa ih proslavljaju i pravoslavna i katolička crkva. Sveti Vit rođen je u Siciliji, od slavnih ali nepobožnih roditelja. Njegov učitelj Modest i dadilja Kriskentija bili su mu saputnici u veri. Sveti Vit, kršten u ranoj mladosti, već sa dvanaest godina započinje svoj veliki podvig. Njegovu svetost i veru potvrdili su angeli koji su ga rukovodili i krepili.
Jedan od sudija koji ga je tukao osuši ruku, ali mu Sveti Vit molitvom povrati zdravlje. Njegov otac, oslepevši videvši u sinovljevoj sobi dvanaest svetih angela, takođe je ozdravio zahvaljujući molitvama svog sina. Kada ga je otac hteo ubiti, anđeo se javi i prevede Vita, zajedno sa Modestom i Kriskentijom, u Likaniju, na obalu reke Silar. Tamo je Sveti Vit pokazao mnoga čudesa nad bolesnima i sumanutima.
printscreen/youtube/zlatno doba
O poštovanju Svetog Vita kod Srba svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju
Na poziv cara Dioklecijana, Sveti Vit odlazi u Rim gde izgoni zlog duha iz carevog sina. Umesto nagrade, car ga ljuto muči jer se Sveti Vit nije hteo pokloniti idolima. Od svih muka izbavi ga Gospod i nevidljivom rukom prenese nazad u Lukaniju, gde se on, Modest i Kriskentija upokojiše u Gospodu. Mošti Svetog Vita danas se nalaze u Pragu.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali Svetog Vita, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju iz 12. veka. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi. Na dan Svetog Vita, 28. juna, u srpskim tipicima i minejima se tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju, što je doprinelo da sećanje na Svetog Vita lagano počinje da bledi.
Shutterstock
Katedrala Svetog Vita u Pragu, u kojoj se čuvaju mošti ovog svetitelja
Danas, kroz molitve i liturgije, sećamo se hrabrosti i žrtve kneza Lazara, ali i svetosti i čudotvorstva Svetog Vita. Njihove priče nas podsećaju na važnost vere, hrabrosti i predanosti, koje su oblikovale naš narod i njegovu istoriju. Vidovdan i Sveti Vit ostaju trajni simboli naše vere i identiteta, podsećajući nas na snagu koju pronalazimo u duhovnoj tradiciji.
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Dok milioni širom sveta tragaju za životom izvan Zemlje, jerej Ruske pravoslavne crkve objašnjava da "vanzemaljska vera" nije nauka – već nova duhovna zamka savremenog čoveka.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
Veliki duhovnik sa Svete gore iz 20. veka nas podseća da svaka tuga nosi svoju svrhu; kroz molitvu i predanje, pravoslavlje pretvara teške trenutke u put ka istinskoj slobodi i miru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
Verni pravoslavni narod okuplja se u hramovima slaveći ovog svedoka vremena kada je Hrist hodao Zemljom. On nas podseća na moć molitve i Božju zaštitu u situacijama koje deluju beznadežno, dok njegova dela ostaju večni svetionik u tami sveta.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
