Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Svaki Vidovdan nas podseća na opredeljenje Svetog kneza Lazara za carstvo nebesko, uz čvrstu veru da sačuvamo sve što su naši preci svojom krvlju branili. Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj istoriji i duhovnosti. Ovaj dan nas podseća na herojski Kosovski boj 1389. godine, pogibiju kneza Lazara, ali i na sve postradale u ratovima koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar, velikomučenik i ugodnik Božiji, rođen je 1329. godine u Prilepu. Još kao dete, pokazivao je blagu narav, oštroumnost i dobrotu, odgajan u hrišćanskoj veri i pobožnosti. Njegove vrline i darovi ubrzo su ga izdvojili, te je postao slavan i poštovan na dvoru cara Dušana, gde je zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti zadobio visoko poštovanje.
Oženio se carevom rođakom Milicom, kćerkom kneza Vratka iz loze Nemanjića, a 1353. godine dobio je titulu kneza. Kao blagočestivi gospodar srpski, Lazar je pokazivao veliku ljubav prema crkvi Božijoj. Njegova najveća briga bila je da izmiri Srpsku i Carigradsku patrijaršiju. Poslao je monaha Neaniju kao izaslanika carigradskom patrijarhu da zamoli za skidanje anateme sa Srba, što je i učinjeno.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar borio se protiv turske najezde i u čuvenoj bici na Kosovu polju 28. juna 1389. godine, zajedno sa svojim narodom, prineo sebe kao žrtvu za slobodu. Njegovo telo preneto je u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu kod Ćuprije, gde se danas nalaze njegove svete i čudotvorne mošti. Tokom svog života obnovio manastire Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Crkvu Lazaricu, te mnoge druge crkve i manastire, ostavivši za sobom neizbrisiv trag.
Vidovdan je dan sećanja na sve one koji su kroz vekove dali svoje živote za slobodu i veru. Na ovaj sveti dan, prisećamo se reči pesme koja nas uči pravom vrednovanju života: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Nakon cenzurisanja božićnih čestitki i dekoracija, još jedan veliki hrišćanski praznik postaje meta političke korektnosti – britanska škola otkazala proslavu praznika Vaskrsenja Hristovog, dok se širom Evrope beleže slični slučajevi potiskivanja hrišćanskih tradicija pod plaštom neutralnosti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Na nadahnutom predavanju u Čačku, jedan od omiljenih besednika današnjice, protojerej-stavrofor Gojko Perović osvetlio je suštinu Kosovskog zaveta kao duhovnog obećanja čoveka Bogu. Kroz primere iz istorije i svakodnevnog života, podsetio je na značaj vernosti, žrtve i držanja date reči.
Vladika kruševački David služio je svetu liturgiju, dok mu je sasluživalo brojno sveštenstvo iz više eparhija, a horovi i bogoslovi svojim pojanjima ulepšali proslavu. Litija do Trga kosovskih junaka i kulturno-umetnički program folklornog ansambla iz Australije obeležili su ovaj dan duboke duhovnosti i zajedništva.
Posle liturgije u Crkvi Svetog mučenika kneza Lazara u kripti hrama Svetog Save, reči poglavara SPC ispunjene verom i ljubavlju, osnažile su duh sabranih vernika i podsetile ih na vrednosti koje treba negovati i slediti u svakodnevnom životu.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: "Ja sam svetlost svetu". Ta svetlost treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih, kaže sveštenik.
