Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Svaki Vidovdan nas podseća na opredeljenje Svetog kneza Lazara za carstvo nebesko, uz čvrstu veru da sačuvamo sve što su naši preci svojom krvlju branili. Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj istoriji i duhovnosti. Ovaj dan nas podseća na herojski Kosovski boj 1389. godine, pogibiju kneza Lazara, ali i na sve postradale u ratovima koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar, velikomučenik i ugodnik Božiji, rođen je 1329. godine u Prilepu. Još kao dete, pokazivao je blagu narav, oštroumnost i dobrotu, odgajan u hrišćanskoj veri i pobožnosti. Njegove vrline i darovi ubrzo su ga izdvojili, te je postao slavan i poštovan na dvoru cara Dušana, gde je zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti zadobio visoko poštovanje.
Oženio se carevom rođakom Milicom, kćerkom kneza Vratka iz loze Nemanjića, a 1353. godine dobio je titulu kneza. Kao blagočestivi gospodar srpski, Lazar je pokazivao veliku ljubav prema crkvi Božijoj. Njegova najveća briga bila je da izmiri Srpsku i Carigradsku patrijaršiju. Poslao je monaha Neaniju kao izaslanika carigradskom patrijarhu da zamoli za skidanje anateme sa Srba, što je i učinjeno.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar borio se protiv turske najezde i u čuvenoj bici na Kosovu polju 28. juna 1389. godine, zajedno sa svojim narodom, prineo sebe kao žrtvu za slobodu. Njegovo telo preneto je u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu kod Ćuprije, gde se danas nalaze njegove svete i čudotvorne mošti. Tokom svog života obnovio manastire Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Crkvu Lazaricu, te mnoge druge crkve i manastire, ostavivši za sobom neizbrisiv trag.
Vidovdan je dan sećanja na sve one koji su kroz vekove dali svoje živote za slobodu i veru. Na ovaj sveti dan, prisećamo se reči pesme koja nas uči pravom vrednovanju života: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Sveta knjiga islama u rukama prvog čoveka najvećeg američkog grada pokreće debate o religijskoj raznolikosti, javnom životu i mestu muslimana u društvu.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog mučenika Bonifatija po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Obrezanje Gospodnje. Katolici slave blagdan Marije Bogorodice, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
