Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Svaki Vidovdan nas podseća na opredeljenje Svetog kneza Lazara za carstvo nebesko, uz čvrstu veru da sačuvamo sve što su naši preci svojom krvlju branili. Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj istoriji i duhovnosti. Ovaj dan nas podseća na herojski Kosovski boj 1389. godine, pogibiju kneza Lazara, ali i na sve postradale u ratovima koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar, velikomučenik i ugodnik Božiji, rođen je 1329. godine u Prilepu. Još kao dete, pokazivao je blagu narav, oštroumnost i dobrotu, odgajan u hrišćanskoj veri i pobožnosti. Njegove vrline i darovi ubrzo su ga izdvojili, te je postao slavan i poštovan na dvoru cara Dušana, gde je zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti zadobio visoko poštovanje.
Oženio se carevom rođakom Milicom, kćerkom kneza Vratka iz loze Nemanjića, a 1353. godine dobio je titulu kneza. Kao blagočestivi gospodar srpski, Lazar je pokazivao veliku ljubav prema crkvi Božijoj. Njegova najveća briga bila je da izmiri Srpsku i Carigradsku patrijaršiju. Poslao je monaha Neaniju kao izaslanika carigradskom patrijarhu da zamoli za skidanje anateme sa Srba, što je i učinjeno.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar borio se protiv turske najezde i u čuvenoj bici na Kosovu polju 28. juna 1389. godine, zajedno sa svojim narodom, prineo sebe kao žrtvu za slobodu. Njegovo telo preneto je u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu kod Ćuprije, gde se danas nalaze njegove svete i čudotvorne mošti. Tokom svog života obnovio manastire Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Crkvu Lazaricu, te mnoge druge crkve i manastire, ostavivši za sobom neizbrisiv trag.
Vidovdan je dan sećanja na sve one koji su kroz vekove dali svoje živote za slobodu i veru. Na ovaj sveti dan, prisećamo se reči pesme koja nas uči pravom vrednovanju života: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
Predsednik Srbije uručenjem najvišeg državnog priznanja naglasio doprinos arhijereja očuvanju hrišćanske tradicije, umetnosti i kulturnog identiteta, dok je mitropolit bački istakao skromnost i značaj Crkve u životu naroda.
Uz sasluženje episkopa mohačkog Damaskina, liturgiju je služio mitropolit bački Irinej, koji je u besedi istakao životne poruke svetih Simeona i Ane i podsetio vernike na moć molitve, ljubavi i posvećenja Bogu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
U besedi za ponedeljak siropusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da oni ispunjeni Svetim Duhom postaju nepogrešivi glasnici Božjih tajni, čija skrušenost rađa moć i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Simeona Bogoprimca i Svetu prorokinju Anu po starom i Svetog Pamfila po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Julija I, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
