Na današnji praznik podsećamo se na herojsku žrtvu Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju 1389. godine. Vidovdan se obeležava uz pomen svim postradalima koji su dali svoje živote za slobodu našeg naroda, kao i na izuzetnu duhovnu snagu i veru koje su očuvale srpski identitet kroz vekove.
Svaki Vidovdan nas podseća na opredeljenje Svetog kneza Lazara za carstvo nebesko, uz čvrstu veru da sačuvamo sve što su naši preci svojom krvlju branili. Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika u srpskoj istoriji i duhovnosti. Ovaj dan nas podseća na herojski Kosovski boj 1389. godine, pogibiju kneza Lazara, ali i na sve postradale u ratovima koji su dali svoje živote za našu slobodu.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar, velikomučenik i ugodnik Božiji, rođen je 1329. godine u Prilepu. Još kao dete, pokazivao je blagu narav, oštroumnost i dobrotu, odgajan u hrišćanskoj veri i pobožnosti. Njegove vrline i darovi ubrzo su ga izdvojili, te je postao slavan i poštovan na dvoru cara Dušana, gde je zbog svoje čestitosti, viteštva i pobožnosti zadobio visoko poštovanje.
Oženio se carevom rođakom Milicom, kćerkom kneza Vratka iz loze Nemanjića, a 1353. godine dobio je titulu kneza. Kao blagočestivi gospodar srpski, Lazar je pokazivao veliku ljubav prema crkvi Božijoj. Njegova najveća briga bila je da izmiri Srpsku i Carigradsku patrijaršiju. Poslao je monaha Neaniju kao izaslanika carigradskom patrijarhu da zamoli za skidanje anateme sa Srba, što je i učinjeno.
Printscreen/YouTube
Ikona Svetog mučenika kneza Lazara
Sveti car Lazar borio se protiv turske najezde i u čuvenoj bici na Kosovu polju 28. juna 1389. godine, zajedno sa svojim narodom, prineo sebe kao žrtvu za slobodu. Njegovo telo preneto je u njegovu zadužbinu, manastir Ravanicu kod Ćuprije, gde se danas nalaze njegove svete i čudotvorne mošti. Tokom svog života obnovio manastire Hilandar i Gornjak, podigao manastir Ravanicu i Crkvu Lazaricu, te mnoge druge crkve i manastire, ostavivši za sobom neizbrisiv trag.
Vidovdan je dan sećanja na sve one koji su kroz vekove dali svoje živote za slobodu i veru. Na ovaj sveti dan, prisećamo se reči pesme koja nas uči pravom vrednovanju života: "Zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".
Venčanje u crkvi Lazarica, svetinji iz doba kneza Lazara u kojoj se vojska pričestila pred polazak u boj na Kosovu, oživelo je tradiciju srednjovekovne Srbije, donoseći nezaboravno iskustvo mladencima i njihovim gostima.
Dok kroz molitve i sećanja na Boj na Kosovu slavimo hrabrost i veru naših predaka, podsećajući se na njihov neprolazni značaj za našu istoriju i identitet, Vidovdan i Sveti prorok Amos ostaju trajni simboli borbe, vere i nade.
U srednjem veku, Srbi su visoko poštovali ovog svetitelja, o čemu svedoči njegovo pominjanje u Miroslavljevom jevanđelju. Međutim, početkom 15. veka, njegov kult počinje da slabi, jer se u srpskim tipicima tada pojavljuje spomen na pogibiju Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju.
U Sabornom hramu i na svečanoj akademiji otvorena su ključna pitanja o strpljenju, veri i duhovnom identitetu, uz prisustvo najviših predstavnika crkvenog i javnog života.
Sa kapacitetom od oko 1.300 mesta, prostranom kupolom visokom gotovo 50 metara i zadivljujućim unutrašnjošću, ostavlja snažan utisak već pri prvom koraku u njenu unutrašnjost.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Kada je sveštenoslužitelj završio litrugiju pred bitku, ističe otac Ljubo, on je na otpustu pomenuo Svetog Vita (Vida) , a mi danas uz to ime dodajemo Svetog kneza Lazara i kosovske mučenike.
Na Vidovdan, sećamo se trenutka kada je knez Lazar sa svojim vojnicima primio svetu tajnu pričesti u Crkvi Svetog prvomučenika arhiđakona Stefana, poznatoj kao Lazarica, koju je podigao kao pridvornu crkvu u znak zahvalnosti Gospodu koji je njemu i kneginji Milici uslišio molitve da dobiju sina, naslednika krune.
Slavsku trpezu ljubavi su pripremili domaćini slave, protojerej-stavrofor Rade Radan i protinica Milica Radan zajedno sa svojom blagočestivom porodicom.
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Od progona hrišćana do zemljotresa, ovaj drevni hram je iznova podizao svetlost vere – 16. novembra pravoslavni vernici slave čudesno obnovljeno sveto mesto gde se vekovima čuvaju mošti velikomučenika Georgija.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
U besedi za 24. ponedeljak po Duhovima, Sveti vladika Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako kroz Hrista dobijamo nasleđe carstva Božijeg i zašto ga ne smemo prokockati poput Isava.
Ajeti 51:20-23 pokazuju kako tragovi Božije prisutnosti postoje u zemlji, u čoveku i u nebesima, pozivajući na introspektivno otkrivanje sopstvene duhovne snage.
Reči jednog od najvećih svetaca pravoslavlja razbijaju iluziju o lakom autoritetu i otkrivaju da je najteža pozicija ona u kojoj čovek mora da predvidi buru, upozori druge i preuzme udarac koji je namenjen njima.
