Tešeći svoje učenike, Gospod govori da je za njih bolje da se on vaznese na nebo. Jer, vaznevši se, on će umesto sebe poslati utešitelja – Duha. Duh Sveti je sišao i boravi u crkvi vršeći u svakom verujućem čoveku delo Hristovo. Svaki hrišćanin je pričesnik Duha. To je u toj meri neophodno da se može reći da nije Hristov onaj ko nema Duha. Pogledaj i ti dobro i utvrdi da li je u tebi Duh blagodati? Jer, on ne ostaje kod svih.
Dešava se i da on ode. Eto vidi: prvo dolazi duh pokajanja i hrišćanina uči obraćenju Bogu i ispravljenju života. Završivši svoje delo, duh pokajanja hrišćanina predaje duhu svetlosti i čistote kome, najzad, sledi duh usinovljenja. Osobenost prvoga je – trudoljubiva revnost; drugoga – toplina i sladosno gorenje srca; a trećeg – osećanje sinovstva, po kome iz srca izlaze uzdasi k Bogu: „Avva oče!“ Vidi na kome se od tih stepena nalaziš. Ako te nema ni na jednom, pobrini se i potrudi oko sebe.