Duhovna priprema, skromnost i tišina ključni su za potpuno doživljavanje blagoslova, dok poštovanje uputstava čuva ovu svetinju neprocenjive vrednosti.
Manastir Ostrog, smešten u stenovitim visinama Crne Gore, duhovno je svetilište koje privlači brojne vernike u potrazi za duhovnim isceljenjem i utehom. Ovaj hram, posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom, nije samo simbol pobožnosti, već i mesto gde se posetioci pozivaju na poštovanje pravila u skladu sa duhovnim učenjima Crkve.
Na samom početku hodočašća, svaki vernik treba da se podseti da su posetioci manastira Ostrog pozvani da se ponašaju sa dužnim poštovanjem i ozbiljnošću. Prema uputstvima koja su izdala zvanična tela Srpske pravoslavne crkve, posetioci su obavezni da se oblače skromno i dostojanstveno. To podrazumeva pokrivanje ramena i kolena, što je znak poštovanja prema svetom prostoru u kojem se nalaze.
Ostrog je mesto molitve, pa je važno da se u prostoru manastira očuva tišina i mir. Razgovor na glas i glasni razgovori nisu dopušteni, kako bi se očuvala atmosfera duhovne kontemplacije i molitve. Prema savetima iz Mitropolije crnogorsko-primorske, vernici se podstiču da se u potpunosti posvete duhovnim aktivnostima, kao što su prisustvovanje službama, molitvi i pokajanju.
Kroz vekove, Sveti Vasilije Ostroški postao je poznat kao strog i pravedan svetitelj, prema kome vernici gaje duboko poštovanje. Niko ne dolazi na Ostrog bez razloga, jer svako hodočašće nosi sa sobom duboku potrebu za duhovnim ozdravljenjem i blagoslovom. Jedno od nepisanih pravila koja se prenose sa generacije na generaciju jeste da se ništa ne sme poneti sa ovog svetog mesta bez blagoslova, čak ni cvet ili kamen.
O tome svedoči i priča koju je zabeležio M. Veković. Naime, tokom 1982. leta gospodnjeg, grupa vernika je posetila Manastir Ostrog i poklonila se svetim moštima. Nakon posete, uputili su se prema železničkoj stanici Ostrog. Na stanici ih je dočekao kondukter i postavio im neobično pitanje: da li su nešto uzeli iz Ostroga bez dozvole?
Iako su vernici ubeđivali da su doneli samo poklone, kondukter im je ispričao čudesan događaj. Rekao je da nedavno lokomotiva nije mogla da krene sve dok su svi putnici koji su bili u Manastiru Ostrog napustili voz. Ovo ih je iznenadilo, ali su ubrzo shvatili važnost poštovanja svetinje. Kondukter je kasnije saznao da su neki putnici uzeli stvari iz manastira bez blagoslova. Kada su te stvari vraćene, voz je krenuo bez ikakvih problema.
Ova priča nije samo anegdota, već duboka pouka o svetosti i poštovanju. Sveti Vasilije Ostroški kroz ovo čudo upućuje jasnu poruku: ne uzimaj tuđe, jer svaka svetinja, svaki kamen i cvet nosi svoj duhovni značaj.
Osim što se treba pridržavati pravila oblačenja i ponašanja, posetioci treba da budu svesni i drugih pravila koja se odnose na ponašanje unutar manastirskog kompleksa. Fotografisanje u unutrašnjosti manastira je zabranjeno, kako bi se očuvala privatnost i poštovanje prema svetim relikvijama i ikonama.
Iako nije pravilo, hodočasnici obično donesu skromne darove ili priloge kao znak duhovne zahvalnosti prema Svetom Vasiliju Ostroškom. Pre dolaska u manastir, vernicima se savetuje duhovna i molitvena priprema. Ovo je preporuka koju često ističe Srpska pravoslavna crkva, kako bi svaki hodočasnik mogao da u potpunosti doživi blagoslov i duhovnu snagu koju pruža ovaj sveti prostor.
Poseta Manastiru Ostrog predstavlja privilegiju i duboko duhovno iskustvo koje traži poštovanje i ozbiljnost. Pridržavanje ovih pravila ne samo da omogućava skladnu i pobožnu atmosferu, već i pomaže svakom hodočasniku da doživi puni blagoslov ovog svetog mesta. U skladu sa učenjima Srpske pravoslavne crkve i smernicama Mitropolije crnogorsko-primorske, vernici su pozvani da svojim ponašanjem i duhovnim pripremama doprinesu očuvanju svetog mira i pobožnosti koje Manastir Ostrog predstavlja.
Pravoslavna duhovna tradicija govori o potrebi svakodnevnog preispitivanja sebe, o priznavanju sopstvenih grešaka i o ličnoj odgovornosti za stanje duše. U pravoslavnom razumevanju čoveka, duša se ne razvija izolovano. Porodice Manigoda i Kuribak dobijaju sredstva za obnovu kuća i alate, dok deo donacije rešava decenijski problem puta prema selu Dobrigošće. Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju. Otac Georgije objašnjava kako su nastajala "pogađanja" najpoznatije balkanske proročice i kakav duhovni izvor Crkva prepoznaje iza glasova koji su je proslavili. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Printscreen/YouTube/RTVCG
Wikipedia/William Hall
Printscreen/YouTube/RTVCG
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
16:13
POTREBNA VAM JE SAMO JEDNA IKONA I MALO DOBRE VOLJE: Mati Siluana dala najjednostavniji recept za srećan život!
Duhovna riznica
14:00
ZBOG OVOGA DECA NE MOGU DA KRENU NAPRED: Ozbiljno upozorenje starca Porfirija svim roditeljima
Aktuelno iz SPC
13:24
60.000 EVRA STIŽE PORODICAMA U NEVOLJI I ZA OBNOVU PUTA: Vladika Dimitrije Jablanici uručio pomoć patrijarha Porfirija
Posni recepti
12:52
MANASTIRSKA RAZLEVUŠA - ZDRAVIJE I UKUSNIJE JELO NISTE PROBALI: Recept iskušenice Stojke spaja toplinu i snagu u svakom zalogaju
Duhovna riznica
11:17
ISTINA KOJA SE KRIJE O PROROČANSTVIMA BABE VANGE: Jerej Georgije Maksimov otkriva sve zloupotrebe lika bugarske proročice
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Vernici dolaze na Ostrog upravo zbog čuda koja se, kako tvrde, i danas tamo dešavaju – isceljenja, unutrašnjeg mira, duhovnih preokreta.
Sanja i Srđan svakodnevno se bore za tuđe živote na intenzivnoj nezi, a sada su u svetinji pod Ostrogom odlučili da jedno drugome poklone dušu i srce za večnost.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Na praznik jednog od najvoljenijih svetitelja pravoslavlja, pred moštima Ostroškog Čudotvorca okupili su se vernici iz svih krajeva sveta, dok su reči mitropolita crnogorsko-primorskog, miris tamjana i suze pokajanja pretvorili liturgiju u predokus raja.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
ravoslavni vernici po starom kalendaru, dok po novom kalendaru slave Treći dan Božića. Katolici takođe obeležavaju Treći dan Božića i Svetog Stefana arhiđakona, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnom bogosluženju.
Suočavanje sa brigama i prazninom može biti iskušenje, ali Isihastina reč pokazuje put ka istinskoj slobodi duhovnog života.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
