Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. avgusta sećaju se života i stradanja ovog sveca. Služeći pod carem Konstantinom, svedočio je čudesima vere, da bi na kraju podneo mučeničku smrt zbog hrabrog ispovedanja Hrista pred carem Julijanom Odstupnikom.
Sećanje na Svetog sveštenomučenika Evsignija oživljava duh svetiteljske hrabrosti i vere, podsećajući nas na nepokolebljivu rešenost da se Hristovo ime brani i ispoveda, čak i pred najvećim iskušenjima. Sveti Evsignije bio je vojnik u vremenu velikih previranja i carskih sukoba, služeći pod vladarima od cara Maksimijana, preko cara Konstantina Velikog, do Julijana Odstupnika.
Njegov život bio je prožet vizijama svetosti i čudesa. Prisustvovao je mučeništvu Svetog Vasiliska i imao blagoslov da vidi anđele kako odnose njegovu dušu Gospodu Isusu Hristu. Njegova vojnička služba pri caru Konstantinu krunisana je veličanstvenim prizorom Krsta, znakom pobede hrišćanstva nad paganstvom.
Posle šest decenija služenja u vojsci, Sveti Evsignije povukao se u Antiohiju, svoj rodni grad, gde je ostatak života proveo u postu, molitvi i dobrim delima, postajući uzor skromnosti i bogougodnog života. Njegova starost donela mu je mudrost, ali i nevolje u vremenu cara Julijana Odstupnika. Dvojica zavađenih ljudi u Antiohiji izabrali su ga za sudiju, prepoznajući u njemu pravednika. No, njegova pravedna presuda razgnevila je jednog od njih, koji ga je optužio caru kao hrišćanina.
Car Julijan, poznat po svojoj mržnji prema hrišćanstvu, pozvao je pravednika Evsignija na sud. Sveti Evsignije, ne bojeći se carske srdžbe, osudio je Julijana za odstupništvo od vere i podsetio ga na svetli primer cara Konstantina, koji je u svojoj veri video pobedu i spasenje.
Ovo svedočenje i hrabra reč pravednika doveli su do njegovog mučeničkog kraja. Car Julijan, ogorčen zbog Evsignijeve vere i hrabrosti, naredio je da mu odseku glavu. Tako je Sveti Evsignije u dubokoj starosti 362. godine preselio svoju dušu u Carstvo nebesko.
Danas, moleći se Svetom Evsigniju, vernici prizivaju njegovu snagu i postojanost u veri. Njegov primer podseća nas da, bez obzira na iskušenja ovog sveta, Hristovo ime i krst treba da ostanu svetionici našeg puta ka večnosti. Kroz život i smrt Svetog Evsignija, Crkva nas uči da pravednost i vera nisu prolazne vrednosti, već stubovi na kojima počiva spasenje.
Pravoslavni duhovnici dele savete o tome kako uz molitvu, veru i mir uspešno započeti novu školsku godinu i suočiti se sa svim izazovima koji je prate.
Sveti Teofan Zatvornik nas uči kako da se nosimo sa iskušenjima koja donose laž i sujetu. U svojoj poruci za 12. sredu po Pedesetnici, podseća nas na Spasiteljeve reči upućene nečistom duhu i ukazuje na potrebu da odmah presečemo svaku zlu misao, ukorimo sebe i očistimo dušu molitvom.
Misli o ljubavi, smirenosti i čovečnosti blaženopočivšeg poglavara Srpske pravoslavne crkve ostaju svetionici vere i života, prenoseći neprocenjive duhovne vrednosti svakom naraštaju.
Put kroz zapadnu Srbiju vodi vernike trasom zdravlja i isceljenja kojom je nekada pešačio blaženopočivši patrijarh, koji je ostavio neizbrisiv trag u duhovnosti i srcima srpskog naroda.
Molitva u stihu, u kojoj je jedan od najvećih svetaca u pravoslavlju prikazan kao hrabri prorok i čuvar čistote, poziva vernike na pokajanje i duhovno jačanje, sledeći primer ovog ugodnika Božjeg.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Jedan od najznačajnijih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru nosi poruku o hrabrosti, veri i mučeništvu svetitelja koji je svedočio istinu čak i po cenu života.
Na svom putu od greha do svetosti, ovaj ugodnik Božji postao je primer hrišćanskog preobražaja i snage vere Isusove.
Životni podvig, odricanje i smirenje ovog svetitelja, koji se zamonašio zajedno sa svojom braćom, vekovima inspirišu vernike, a njegov primer i danas poziva verne na put spasenja.
Odanost Hristu spojila je ove ugodnike Božje u večnosti. Prolazeći kroz strašne muke i mučeničku smrt, uzdigli su se do svetosti, postavši simbol nepokolebljive vere i ljubavi.
Priziv Svetog Duha u svetinji na Vračaru biće služen 14. septembra u 9 časova u prisustvu vernog naroda, učenika, roditelja, prosvetnih radnika i veroučitelja.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
