Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. avgusta sećaju se života i stradanja ovog sveca. Služeći pod carem Konstantinom, svedočio je čudesima vere, da bi na kraju podneo mučeničku smrt zbog hrabrog ispovedanja Hrista pred carem Julijanom Odstupnikom.
Sećanje na Svetog sveštenomučenika Evsignija oživljava duh svetiteljske hrabrosti i vere, podsećajući nas na nepokolebljivu rešenost da se Hristovo ime brani i ispoveda, čak i pred najvećim iskušenjima. Sveti Evsignije bio je vojnik u vremenu velikih previranja i carskih sukoba, služeći pod vladarima od cara Maksimijana, preko cara Konstantina Velikog, do Julijana Odstupnika.
Njegov život bio je prožet vizijama svetosti i čudesa. Prisustvovao je mučeništvu Svetog Vasiliska i imao blagoslov da vidi anđele kako odnose njegovu dušu Gospodu Isusu Hristu. Njegova vojnička služba pri caru Konstantinu krunisana je veličanstvenim prizorom Krsta, znakom pobede hrišćanstva nad paganstvom.
Posle šest decenija služenja u vojsci, Sveti Evsignije povukao se u Antiohiju, svoj rodni grad, gde je ostatak života proveo u postu, molitvi i dobrim delima, postajući uzor skromnosti i bogougodnog života. Njegova starost donela mu je mudrost, ali i nevolje u vremenu cara Julijana Odstupnika. Dvojica zavađenih ljudi u Antiohiji izabrali su ga za sudiju, prepoznajući u njemu pravednika. No, njegova pravedna presuda razgnevila je jednog od njih, koji ga je optužio caru kao hrišćanina.
Car Julijan, poznat po svojoj mržnji prema hrišćanstvu, pozvao je pravednika Evsignija na sud. Sveti Evsignije, ne bojeći se carske srdžbe, osudio je Julijana za odstupništvo od vere i podsetio ga na svetli primer cara Konstantina, koji je u svojoj veri video pobedu i spasenje.
Ovo svedočenje i hrabra reč pravednika doveli su do njegovog mučeničkog kraja. Car Julijan, ogorčen zbog Evsignijeve vere i hrabrosti, naredio je da mu odseku glavu. Tako je Sveti Evsignije u dubokoj starosti 362. godine preselio svoju dušu u Carstvo nebesko.
Danas, moleći se Svetom Evsigniju, vernici prizivaju njegovu snagu i postojanost u veri. Njegov primer podseća nas da, bez obzira na iskušenja ovog sveta, Hristovo ime i krst treba da ostanu svetionici našeg puta ka večnosti. Kroz život i smrt Svetog Evsignija, Crkva nas uči da pravednost i vera nisu prolazne vrednosti, već stubovi na kojima počiva spasenje.
Pravoslavna vera uči da čovek nikad nije prepušten sam sebi, naročito u trenucima najtežih iskušenja.
Ako nekome Bog ne podari decu, to ne znači da je taj nedostojan, naglašava otac Ananije.
Islam se temelji na verovanje u anđele, od kojih su mnogi zajednički sa judaizmom i hrišćanstvom.
Između Brankovića i Dositeja, između fresaka i moštiju svetitelja, Novo Hopovo čuva priču o vekovima u kojima su se vera, umetnost i istorija ispisivale na istom mestu i još uvek traju u tišini fruškogorskih padina.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za petak 5. sedmice po Duhovima otvara se slika čoveka koji čini sve što može, ali poslednji korak ostaje izvan njegove vlasti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na praznik Svetog velikomučenika Georgija, podsetimo se na njegovu neprestanu zaštitu i pomoć, koja nas vodi ka duhovnoj obnovi i božanskoj milosti.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Svetitelj 4. veka pretvorio je običnu prodaju u nenametljivu propoved koja je razoružala tvrdoglavo jeretičko uverenje i dovela do neočekivanog obrta.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada život postane pretežak i izgubi se osećaj smisla, pravoslavno predanje nudi drugačije viđenje: iskušenja nisu znak napuštanja, već put koji se kasnije otkriva kao vođenje kroz veru i istrajnost.
Nema izuzetaka kada je u pitanju krštenje upokojenih.
Rukopoloženje koje se dogodilo u sredu je prvo rukopoloženje biskupa koje je to bratstvo obavilo od 1988. godine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
