Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Sveti apostol Petar, sin Jonin i brat Andreje Prvozvanog, rođen u gradu Vitsaidi, bio je jedan od najbližih učenika Isusa Hrista. Ribar po zanimanju, najpre je nosio ime Simeon, ali ga je Gospod nazvao Kifom, ili Petrom, što znači "stena". Petar je prvi jasno izrazio veru u Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga."
Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera se utvrđivala kroz mnoga iskušenja. Iako se u jednom trenutku odrekao Hrista, pokajanje i duhovna snaga su ga vratili na pravi put. Nakon silaska Svetoga Duha, Petar je postao neustrašiv propovednik, čineći čudesa i šireći Jevanđelje po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Završio je život mučenički, po zapovesti cara Nerona.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla
Sveti apostol Pavle, rodom iz Tarsa, bio je iz plemena Venijaminova i najpre se zvao Savle. Kao farisej i gonitelj hrišćana, doživeo je čudesno obraćenje u hrišćansku veru kada mu se Gospod javio na putu za Damask.
Kada ga je apostol Ananije krstio, postao je Pavle i sa plamenom revnošću počeo da propoveda Jevanđelje. Nazvan apostolom neznabožaca, Pavle je prošao kroz brojna stradanja, ali je njegovo strpljenje bilo natčovečansko.
Organizovao je crkve širom poznatog sveta i svojim trudom i verom dostigao savršenstvo. Rekao je: "Ne živim ja, nego Hristos u meni." Mučenički je postradao u Rimu, u vreme cara Nerona, zajedno sa apostolom Petrom.
Sveti Petar i Pavle podsećaju nas na neprekidna duhovna nastojanja i žrtvu koju su sveti apostoli podneli za veru u Gospoda. Njihov primer inspiriše vernike da istraju u svojoj veri, bez obzira na teškoće i iskušenja. Sveti apostoli Petar i Pavle su simboli vere, hrabrosti i duhovne snage, i njihova dela ostaju večni putokaz svima koji traže božansku istinu i milost.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
Kada među ljudima ostanu povreda, ljutnja i ćutanje, poznati duhovnik savetuje da se ne odustaje od drugoga, već da se za njega učini ono što može doneti ispravljenje, pomirenje i drugačiji odnos.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Jedan od najvećih svetitelja, nosio je nepokolebljivu odanost Hristu, kao i duhovnu snagu, istinske poruke vere, ljubavi i smirenosti koje vekovima žive među vernicima.
Kao prvi ugodnik Božji koji je sledio Isusa, nazvan je Prvozvani, a nakon Hristovog vaskrsenja i vaznesenja, primio je Duha Svetoga zajedno sa ostalim apostolima. Od Galilejskog mora do obala Dunava i Kijevskih gora, ostavio je neizbrisiv trag, propovedajući ljubav, veru i snagu krsta, čak i pred licem smrti, a 13. decembar kada ga molitveno proslavljamo, mnoge porodice u srpskim zemljma obeležavaju i kao krsnu slavu.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 18. avgusta sećaju se života i stradanja ovog sveca. Služeći pod carem Konstantinom, svedočio je čudesima vere, da bi na kraju podneo mučeničku smrt zbog hrabrog ispovedanja Hrista pred carem Julijanom Odstupnikom.
Današnji praznik podseća nas na nesalomivu veru i ljubav majke i njenog deteta koji su se suočili s mučeništvom radi Hrista. I posle upokojenja, njihove čudotvorne mošti vekovima nastavljaju da pružaju utehu vernicima širom sveta.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
