Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Sveti apostol Petar, sin Jonin i brat Andreje Prvozvanog, rođen u gradu Vitsaidi, bio je jedan od najbližih učenika Isusa Hrista. Ribar po zanimanju, najpre je nosio ime Simeon, ali ga je Gospod nazvao Kifom, ili Petrom, što znači "stena". Petar je prvi jasno izrazio veru u Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga."
Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera se utvrđivala kroz mnoga iskušenja. Iako se u jednom trenutku odrekao Hrista, pokajanje i duhovna snaga su ga vratili na pravi put. Nakon silaska Svetoga Duha, Petar je postao neustrašiv propovednik, čineći čudesa i šireći Jevanđelje po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Završio je život mučenički, po zapovesti cara Nerona.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla
Sveti apostol Pavle, rodom iz Tarsa, bio je iz plemena Venijaminova i najpre se zvao Savle. Kao farisej i gonitelj hrišćana, doživeo je čudesno obraćenje u hrišćansku veru kada mu se Gospod javio na putu za Damask.
Kada ga je apostol Ananije krstio, postao je Pavle i sa plamenom revnošću počeo da propoveda Jevanđelje. Nazvan apostolom neznabožaca, Pavle je prošao kroz brojna stradanja, ali je njegovo strpljenje bilo natčovečansko.
Organizovao je crkve širom poznatog sveta i svojim trudom i verom dostigao savršenstvo. Rekao je: "Ne živim ja, nego Hristos u meni." Mučenički je postradao u Rimu, u vreme cara Nerona, zajedno sa apostolom Petrom.
Sveti Petar i Pavle podsećaju nas na neprekidna duhovna nastojanja i žrtvu koju su sveti apostoli podneli za veru u Gospoda. Njihov primer inspiriše vernike da istraju u svojoj veri, bez obzira na teškoće i iskušenja. Sveti apostoli Petar i Pavle su simboli vere, hrabrosti i duhovne snage, i njihova dela ostaju večni putokaz svima koji traže božansku istinu i milost.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe."
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Cveti - Ulazak Gospodnji u Jerusalim i po starom i po novom kalendaru, katolici slave Uskrs, dok Jevreji obeležavaju dane Pashe, a muslimani nemaju veći opšti praznik.
