Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Sveti apostol Petar, sin Jonin i brat Andreje Prvozvanog, rođen u gradu Vitsaidi, bio je jedan od najbližih učenika Isusa Hrista. Ribar po zanimanju, najpre je nosio ime Simeon, ali ga je Gospod nazvao Kifom, ili Petrom, što znači "stena". Petar je prvi jasno izrazio veru u Hrista rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga živoga."
Njegova ljubav prema Gospodu bila je ogromna, a vera se utvrđivala kroz mnoga iskušenja. Iako se u jednom trenutku odrekao Hrista, pokajanje i duhovna snaga su ga vratili na pravi put. Nakon silaska Svetoga Duha, Petar je postao neustrašiv propovednik, čineći čudesa i šireći Jevanđelje po Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Završio je život mučenički, po zapovesti cara Nerona.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla
Sveti apostol Pavle, rodom iz Tarsa, bio je iz plemena Venijaminova i najpre se zvao Savle. Kao farisej i gonitelj hrišćana, doživeo je čudesno obraćenje u hrišćansku veru kada mu se Gospod javio na putu za Damask.
Kada ga je apostol Ananije krstio, postao je Pavle i sa plamenom revnošću počeo da propoveda Jevanđelje. Nazvan apostolom neznabožaca, Pavle je prošao kroz brojna stradanja, ali je njegovo strpljenje bilo natčovečansko.
Organizovao je crkve širom poznatog sveta i svojim trudom i verom dostigao savršenstvo. Rekao je: "Ne živim ja, nego Hristos u meni." Mučenički je postradao u Rimu, u vreme cara Nerona, zajedno sa apostolom Petrom.
Sveti Petar i Pavle podsećaju nas na neprekidna duhovna nastojanja i žrtvu koju su sveti apostoli podneli za veru u Gospoda. Njihov primer inspiriše vernike da istraju u svojoj veri, bez obzira na teškoće i iskušenja. Sveti apostoli Petar i Pavle su simboli vere, hrabrosti i duhovne snage, i njihova dela ostaju večni putokaz svima koji traže božansku istinu i milost.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
Uoči praznika Svetih Ćirila i Metodija, u hramu na Vračaru bogosluženje pred jednom od najvećih čudotvornih svetinja, koja se retko iznosi sa Svete gore.
U svojoj knjizi "Lestvica" svetitelj je opisao kako se u molitvi javljaju zevanje, smeh i rasejanost, ukazujući da iza tih prekida pažnje stoji dublja borba za sabranost pred Bogom.
U Bogosloviju je došao jedan od najpoštovanijih svetogorskih duhovnika, donoseći blagoslov iz manastira Vatopeda i snažne poruke o veri, molitvi i putu Svetog Save.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Slava je više od običaja – ona je duhovni rođendan porodice i znak pripadnosti Crkvi. Donosimo pregled svih značajnih slava po mesecima, kako biste na vreme znali kada se okupljaju domaćini i njihove porodice.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Posedovanje moštiju Svetog Nikole bio je negovan san ne samo stanovnika Barija, već i njihovih večitih rivala na moru - Mlečana, Đenovljana i stanovnika Amalfija
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja po starom i Svetog mučenika Vasiliska po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Rite Kasijske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Prenos moštiju je izvršen po čudesnom snoviđenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
