U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Na svaki praznik, posebno onaj koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim ili podebljanim slovom, vernici i oni koji misle da su u veri, kao da budu magnetnom privlačnošću privučeni čim im neko kaže da bi baš tog dana trebalo da urade ovo ili ono, pa će im u životu sve biti potaman. Kršteno ime nose, a pokleknu pred sujeverjem?! Pa i oni koji misle da su verujući, bar crven končić na ruci ili kakvom drugom mestu nose.
- Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila - rekao je Sveti vladika Nikolaj Velimirović u jednoj od svojih beseda, pa je dodao:
Printscreen/Facebook
Vladika Nikolaj Velimirović
- Ogromno neznanje i veliki mrak pokrili su dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja - govorio je Sveti vladika Nikolaj
Dakle, šta se sme, a šta ne sme – danas, kada s radošću slavimo Svete apostole Petra i Pavla? Jedino što se ne sme, je to da se prepustimo sujeverju. Sve ostalo se sme. Ili bar skoro sve. Nepregledan bi bio spisak svega onoga što se podvodi pod “narodne običaje i verovanja” koji se vežu za praznik Svetih apostola Petra i Pavla, a zapravo je veoma malo onih koji imaju veze sa verom Hristovom i koje je prihvatila Crkva.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla, u crkvi koja im je posvećena u Jagnjilovu pored Mladenovc
Ono što SPC prihvata i što se na Petrovdan sme, odnosi se na liturgijske i društvene aktivnosti koje imaju duboko ukorenjenu versku simboliku i ne ulaze u sferu sujeverja. Dakle, šta se sme na Petrovdan?
Poseta crkvi i učestvovanje u liturgiji
Na ovaj dan vernici se okupljaju u crkvama kako bi prisustvovali svetim liturgijama koje se služe u čast apostola Petra i Pavla. Ovo je osnovni i najvažniji običaj koji se poštuje širom pravoslavnog sveta.
Slava i krsna slava
Mnogi vernici slave Petrovdan kao svoju krsnu slavu. Ovo uključuje svečano obeležavanje sa porodicom i prijateljima, gde se osvećuje slavski kolač i žito, i drži molitva u čast svetitelja.
Poseta manastirima i svetilištima
Uobičajeno je da vernici na Petrovdan posećuju manastire i svetilišta koja su posvećena apostolima Petru i Pavlu, učestvujući u molitvama i svetim tajnama.
Krštenja i venčanja
Petrovdan je tradicionalno vreme kada se u mnogim mestima obavljaju krštenja i venčanja, jer se smatra da je ovaj dan blagosloven i da nosi posebnu duhovnu snagu.
Post i molitva
Apostolski post, u narodu poznatiji kao Petrovski, koji traje do Petrovdana, je pravoslavna praksa koju vernici poštuju kao pripremu za praznik. Završava se na sam dan praznika, nakon čega se obično priređuje svečani ručak. Ove godine, Petrovdan pada na petak, koji je svakako posni dan, pa je razrešen na ribu, a sutra mrs.
Zborovi i sabori
U nekim delovima Srbije, Petrovdan je vreme za održavanje narodnih sabora i zborova, gde se okupljaju vernici iz raznih krajeva, učestvuju u liturgijama i prazničnim aktivnostima.
Ovi običaji su duboko ukorenjeni u pravoslavnoj tradiciji i kulturi, i ne sadrže elemente sujeverja. Oni doprinose očuvanju vere i jačanju zajednice, te imaju značajnu duhovnu i socijalnu ulogu u životu vernika.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Na Petrovdan, hiljade vernika sa mitropolitima Metodijem i Atanasijem koračali su ulicama Bijelog Polja, noseći mošti, ikone i uznoseći molitve za spas naroda, dok je mitropolit Metodije poslao snažnu poruku da Crkvu ne mogu zaustaviti ni barikade ni sile ovog sveta.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
