U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Na svaki praznik, posebno onaj koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim ili podebljanim slovom, vernici i oni koji misle da su u veri, kao da budu magnetnom privlačnošću privučeni čim im neko kaže da bi baš tog dana trebalo da urade ovo ili ono, pa će im u životu sve biti potaman. Kršteno ime nose, a pokleknu pred sujeverjem?! Pa i oni koji misle da su verujući, bar crven končić na ruci ili kakvom drugom mestu nose.
- Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila - rekao je Sveti vladika Nikolaj Velimirović u jednoj od svojih beseda, pa je dodao:
Printscreen/Facebook
Vladika Nikolaj Velimirović
- Ogromno neznanje i veliki mrak pokrili su dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja - govorio je Sveti vladika Nikolaj
Dakle, šta se sme, a šta ne sme – danas, kada s radošću slavimo Svete apostole Petra i Pavla? Jedino što se ne sme, je to da se prepustimo sujeverju. Sve ostalo se sme. Ili bar skoro sve. Nepregledan bi bio spisak svega onoga što se podvodi pod “narodne običaje i verovanja” koji se vežu za praznik Svetih apostola Petra i Pavla, a zapravo je veoma malo onih koji imaju veze sa verom Hristovom i koje je prihvatila Crkva.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla, u crkvi koja im je posvećena u Jagnjilovu pored Mladenovc
Ono što SPC prihvata i što se na Petrovdan sme, odnosi se na liturgijske i društvene aktivnosti koje imaju duboko ukorenjenu versku simboliku i ne ulaze u sferu sujeverja. Dakle, šta se sme na Petrovdan?
Poseta crkvi i učestvovanje u liturgiji
Na ovaj dan vernici se okupljaju u crkvama kako bi prisustvovali svetim liturgijama koje se služe u čast apostola Petra i Pavla. Ovo je osnovni i najvažniji običaj koji se poštuje širom pravoslavnog sveta.
Slava i krsna slava
Mnogi vernici slave Petrovdan kao svoju krsnu slavu. Ovo uključuje svečano obeležavanje sa porodicom i prijateljima, gde se osvećuje slavski kolač i žito, i drži molitva u čast svetitelja.
Poseta manastirima i svetilištima
Uobičajeno je da vernici na Petrovdan posećuju manastire i svetilišta koja su posvećena apostolima Petru i Pavlu, učestvujući u molitvama i svetim tajnama.
Krštenja i venčanja
Petrovdan je tradicionalno vreme kada se u mnogim mestima obavljaju krštenja i venčanja, jer se smatra da je ovaj dan blagosloven i da nosi posebnu duhovnu snagu.
Post i molitva
Apostolski post, u narodu poznatiji kao Petrovski, koji traje do Petrovdana, je pravoslavna praksa koju vernici poštuju kao pripremu za praznik. Završava se na sam dan praznika, nakon čega se obično priređuje svečani ručak. Ove godine, Petrovdan pada na petak, koji je svakako posni dan, pa je razrešen na ribu, a sutra mrs.
Zborovi i sabori
U nekim delovima Srbije, Petrovdan je vreme za održavanje narodnih sabora i zborova, gde se okupljaju vernici iz raznih krajeva, učestvuju u liturgijama i prazničnim aktivnostima.
Ovi običaji su duboko ukorenjeni u pravoslavnoj tradiciji i kulturi, i ne sadrže elemente sujeverja. Oni doprinose očuvanju vere i jačanju zajednice, te imaju značajnu duhovnu i socijalnu ulogu u životu vernika.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
Proricao je ukidanje i prestanak starozavetne žrtve i ukidanje subote (umesto koje je Hristos ustanovio nedelju), i dolazak Gospoda, i bogatstvo darova, koje će on doneti sa sobom na zemlju.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama kako bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
U nadahnutoj besedi posle liturgije u Novom Sadu, mitropolit bački govorio je o mudrosti, hrabrosti i veri kao putokazima za duhovni život, podsećajući na svetlost koju Sveta Petka održava u srcima vernika kroz vekove.
Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Religija.rs vas poziva da kroz svoje fotografije zabeležite najvažniji trenutak hrišćanskog života i osvojite zlatne darove koji, pored materijalne, nose i duhovnu vrednost, jer doprinose očuvanju bogate pravoslavne tradicije.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Ova lokacija ima duboko ukorenjeno značenje za katoličke vernike i vekovima je bila duhovno utočište. Svetište čini pećina u kojoj se nalazi vrelo, a voda ne otiče iz nje.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Decenijama, prve nedelje posle Petrovdana, na proplancima planine Suvobor, čiji obronci se spuštaju ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu, organizuje se ova manifestacija koja spaja prošlost i sadašnjost kroz veštinu i zajedništvo.
Na Petrovdan, episkop valjevski služio je liturgiju povodom slave crkve u selu Stave nadomak Valjeva, a posle blagosiljanja slavskih darova održao je nadahnutu besedu.
Obeležavajući zajednički praznik svih svetih apostola, prisećamo se mučeništva koje su pretrpeli za širenje Hristove vere, kao i načina na koji je svaki od njih skončao svoj ovozemaljski život.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama kako bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Ovi monasi posvećeni očuvanju hrišćanskog nasleđa obasjavaju put hodočasnicima, kombinujući bogatu istoriju, simboliku i duhovnost u svojoj svakodnevnoj misiji. Ova jedinstvena zajednica čuva ljubav Hristovu i inspiriše vernike širom sveta.
Blaženopočivši episkop Atanasije je tokom života iz svoje riznice mudrosti sa narodom nesebično delio bisere znanja do kojih je došao radom na sebi, duhovno se uzdižući uz svete knjige.
Proslavljeni ruski umetnik je poslao poruku pravoslavnom narodu, nakon što je u beogradskom Narodnom pozorištu dobio orden Svetog Save od patrijarha Porfirija.
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Manastir Pavlovac, koji se nalazi u selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, je sveto mesto u kojem je Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija.
Ono što posebno treba naglasiti jeste da SPC u isto vreme nije poklonila MPC sve one srpske svetinje i manastire, koje su gradili srpski vladari u istoriji. Tomosom o autokefaliji MPC te svetinje nisu poklonjene, kao što pojedini zlonamerni ili pak neznaveni ljudi komentarišu, već su dati na upotrebu, a to su dve suštinski različite pravne formulacije, istakao je arhimandrit Petar (Dragojlović).
Tokom liturgije, iz ikone Gospoda Hrista, koju su hodočasnici darovali kao izraz podrške i ljubavi, počelo je da teče sveto miro. Ovaj čudesni događaj, koji vernici tumače kao Božiji znak, izazvao je snažne emocije među okupljenim narodom.
Mitla (u prevodu "mesto mrtvih"), bio je grad u južnom Meksiku poznat po povezanosti s Pitaom Bezelaom, zapotečkim bogom smrti, a upravo tu se nalazi Crkva Svetog Pavla, ispod koje se proteže podzemni splet hodnika.
Priča o luksuznom vozilu, koje je privuklo pažnju meštana mioničkog kraja, dovela je do nesporazuma i pogrešnih predstava o životu monaha. Jeromonah Arsenije razjasnio je situaciju, pozivajući na smirenost i oprez u prosuđivanju.
