U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Na svaki praznik, posebno onaj koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim ili podebljanim slovom, vernici i oni koji misle da su u veri, kao da budu magnetnom privlačnošću privučeni čim im neko kaže da bi baš tog dana trebalo da urade ovo ili ono, pa će im u životu sve biti potaman. Kršteno ime nose, a pokleknu pred sujeverjem?! Pa i oni koji misle da su verujući, bar crven končić na ruci ili kakvom drugom mestu nose.
- Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila - rekao je Sveti vladika Nikolaj Velimirović u jednoj od svojih beseda, pa je dodao:
Printscreen/Facebook
Vladika Nikolaj Velimirović
- Ogromno neznanje i veliki mrak pokrili su dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja - govorio je Sveti vladika Nikolaj
Dakle, šta se sme, a šta ne sme – danas, kada s radošću slavimo Svete apostole Petra i Pavla? Jedino što se ne sme, je to da se prepustimo sujeverju. Sve ostalo se sme. Ili bar skoro sve. Nepregledan bi bio spisak svega onoga što se podvodi pod “narodne običaje i verovanja” koji se vežu za praznik Svetih apostola Petra i Pavla, a zapravo je veoma malo onih koji imaju veze sa verom Hristovom i koje je prihvatila Crkva.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla, u crkvi koja im je posvećena u Jagnjilovu pored Mladenovc
Ono što SPC prihvata i što se na Petrovdan sme, odnosi se na liturgijske i društvene aktivnosti koje imaju duboko ukorenjenu versku simboliku i ne ulaze u sferu sujeverja. Dakle, šta se sme na Petrovdan?
Poseta crkvi i učestvovanje u liturgiji
Na ovaj dan vernici se okupljaju u crkvama kako bi prisustvovali svetim liturgijama koje se služe u čast apostola Petra i Pavla. Ovo je osnovni i najvažniji običaj koji se poštuje širom pravoslavnog sveta.
Slava i krsna slava
Mnogi vernici slave Petrovdan kao svoju krsnu slavu. Ovo uključuje svečano obeležavanje sa porodicom i prijateljima, gde se osvećuje slavski kolač i žito, i drži molitva u čast svetitelja.
Poseta manastirima i svetilištima
Uobičajeno je da vernici na Petrovdan posećuju manastire i svetilišta koja su posvećena apostolima Petru i Pavlu, učestvujući u molitvama i svetim tajnama.
Krštenja i venčanja
Petrovdan je tradicionalno vreme kada se u mnogim mestima obavljaju krštenja i venčanja, jer se smatra da je ovaj dan blagosloven i da nosi posebnu duhovnu snagu.
Post i molitva
Apostolski post, u narodu poznatiji kao Petrovski, koji traje do Petrovdana, je pravoslavna praksa koju vernici poštuju kao pripremu za praznik. Završava se na sam dan praznika, nakon čega se obično priređuje svečani ručak. Ove godine, Petrovdan pada na petak, koji je svakako posni dan, pa je razrešen na ribu, a sutra mrs.
Zborovi i sabori
U nekim delovima Srbije, Petrovdan je vreme za održavanje narodnih sabora i zborova, gde se okupljaju vernici iz raznih krajeva, učestvuju u liturgijama i prazničnim aktivnostima.
Ovi običaji su duboko ukorenjeni u pravoslavnoj tradiciji i kulturi, i ne sadrže elemente sujeverja. Oni doprinose očuvanju vere i jačanju zajednice, te imaju značajnu duhovnu i socijalnu ulogu u životu vernika.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
Dok jedni u njemu vide teret i još jednu obavezu posle Velikog posta, drugi u ovom periodu prepoznaju priliku da preispitaju navike, ojačaju volju i pronađu unutrašnju ravnotežu kroz jednostavne, ali snažne duhovne korake.
Od 8. juna pravoslavci ulaze u jedan od dva letnja posta koji traje do 12. jula, uz višenedeljno uzdržanje od hrane životinjskog porekla i poziv na molitvu, mir i duhovnu disciplinu uoči praznika Svetih apostola Petra i Pavla.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Probajte sitne barene tikvice po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu pred početak svakog dobrog dela i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Teofana Zatvornika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sabor Svetih dvanaest apostola (Pavlovdan). Katolička crkva obeležava spomendan Rimskih prvomučenika, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
