U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila.
Na svaki praznik, posebno onaj koji je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim ili podebljanim slovom, vernici i oni koji misle da su u veri, kao da budu magnetnom privlačnošću privučeni čim im neko kaže da bi baš tog dana trebalo da urade ovo ili ono, pa će im u životu sve biti potaman. Kršteno ime nose, a pokleknu pred sujeverjem?! Pa i oni koji misle da su verujući, bar crven končić na ruci ili kakvom drugom mestu nose.
- Današnji hrišćani su sveli svoju veru na papir – krštenicu! A svojim postupcima i ovakvim poduhvatima svedoče da su daleko od istine po Jevanđelju i da traže pomoć od sebi nepoznatih sila - rekao je Sveti vladika Nikolaj Velimirović u jednoj od svojih beseda, pa je dodao:
Printscreen/Facebook
Vladika Nikolaj Velimirović
- Ogromno neznanje i veliki mrak pokrili su dušu našeg srpskog naroda. Moja malenkost obavezno izgrdi na krštenju roditelje i kuma kad ugledam na ruci deteta crveni konac i da su se usudili da sa tim koncem crvenim ponose kad dođu u manastir na krštenje i pretrpe sramotu kad makazicama odsečem, bacim na pod i zgazim konac, pre nego počnem svetu tajnu krštenja - govorio je Sveti vladika Nikolaj
Dakle, šta se sme, a šta ne sme – danas, kada s radošću slavimo Svete apostole Petra i Pavla? Jedino što se ne sme, je to da se prepustimo sujeverju. Sve ostalo se sme. Ili bar skoro sve. Nepregledan bi bio spisak svega onoga što se podvodi pod “narodne običaje i verovanja” koji se vežu za praznik Svetih apostola Petra i Pavla, a zapravo je veoma malo onih koji imaju veze sa verom Hristovom i koje je prihvatila Crkva.
Shutterstock
Ikona Svetih apostola Petra i Pavla, u crkvi koja im je posvećena u Jagnjilovu pored Mladenovc
Ono što SPC prihvata i što se na Petrovdan sme, odnosi se na liturgijske i društvene aktivnosti koje imaju duboko ukorenjenu versku simboliku i ne ulaze u sferu sujeverja. Dakle, šta se sme na Petrovdan?
Poseta crkvi i učestvovanje u liturgiji
Na ovaj dan vernici se okupljaju u crkvama kako bi prisustvovali svetim liturgijama koje se služe u čast apostola Petra i Pavla. Ovo je osnovni i najvažniji običaj koji se poštuje širom pravoslavnog sveta.
Slava i krsna slava
Mnogi vernici slave Petrovdan kao svoju krsnu slavu. Ovo uključuje svečano obeležavanje sa porodicom i prijateljima, gde se osvećuje slavski kolač i žito, i drži molitva u čast svetitelja.
Poseta manastirima i svetilištima
Uobičajeno je da vernici na Petrovdan posećuju manastire i svetilišta koja su posvećena apostolima Petru i Pavlu, učestvujući u molitvama i svetim tajnama.
Krštenja i venčanja
Petrovdan je tradicionalno vreme kada se u mnogim mestima obavljaju krštenja i venčanja, jer se smatra da je ovaj dan blagosloven i da nosi posebnu duhovnu snagu.
Post i molitva
Apostolski post, u narodu poznatiji kao Petrovski, koji traje do Petrovdana, je pravoslavna praksa koju vernici poštuju kao pripremu za praznik. Završava se na sam dan praznika, nakon čega se obično priređuje svečani ručak. Ove godine, Petrovdan pada na petak, koji je svakako posni dan, pa je razrešen na ribu, a sutra mrs.
Zborovi i sabori
U nekim delovima Srbije, Petrovdan je vreme za održavanje narodnih sabora i zborova, gde se okupljaju vernici iz raznih krajeva, učestvuju u liturgijama i prazničnim aktivnostima.
Ovi običaji su duboko ukorenjeni u pravoslavnoj tradiciji i kulturi, i ne sadrže elemente sujeverja. Oni doprinose očuvanju vere i jačanju zajednice, te imaju značajnu duhovnu i socijalnu ulogu u životu vernika.
U narodu poznat kao Petrovski post, traje od ponedeljka nakon Nedelje svih svetih do praznika Svetih apostola Petra i Pavla, predstavlja vreme u kom se vernici kroz molitvu, milosrđe, odricanje od mrsne hrane, rđavih misli i dela, približavaju Bogu, sledeći primer svetih apostola.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava.
Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
Svečani čin u Hramu Svetog Save obavljen je uz molitveno prisustvo velikog broja arhijereja, sveštenstva, đakonstva, monaštva, predstavnika javnog života i vernog naroda.
Na otvaranju ovogodišnje manifestacije u arheološkom parku nedaleko od srpske svetinje izveden je kontroverzni performans koji je izazvao šok i ogorčenje među vernicima, podsećajući na mračna vremena progona hrišćana i uništavanja svetinja na Kosovu i Metohiji.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
U Sabornoj crkvi u Beogradu održan je svečani čin kojim je SPC postala duhovno bogatija. Brojni vernici su prisustvovali ovom događaju, iščekujući hirotoniju koja će se obaviti u Hramu Svetog Save.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Iako današnji pravoslavni verski praznik nosi i neke običaje koji zadiru u narodna verovanja i sujeverje, postoje i prakse usklađene sa učenjem Srpske pravoslavne crkve, koje duboko prožimaju naš duhovni život.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi.
U različitim krajevima pravoslavnog sveta, u narodu su se ukorenili različiti nazivi za ovog svetitelja, uglavnom zasnovani na mitološkim elementima i prethrišćanskim verovanjima koji su oblikovali njegovu sliku u predanju.
Decenijama, prve nedelje posle Petrovdana, na proplancima planine Suvobor, čiji obronci se spuštaju ka Ljigu, Gornjem Milanovcu i Aranđelovcu, organizuje se ova manifestacija koja spaja prošlost i sadašnjost kroz veštinu i zajedništvo.
Na Petrovdan, episkop valjevski služio je liturgiju povodom slave crkve u selu Stave nadomak Valjeva, a posle blagosiljanja slavskih darova održao je nadahnutu besedu.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Egzarh patrijarha moskovskog i cele Rusije u Africi, mitropolit zarajski, objašnjava zašto afrički narod sve češće pronalazi duhovno utočište u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, kako se gradi prisustvo na ovom kontinentu i uspostavlja dijalog sa drugim crkvama koje deluju na tom svetom tlu.
U svojoj knjizi za 10. nedelju posle Pedesetnice, Sveti Teofan Zatvornik osvetljava moć posta i molitve u borbi protiv demonskih sila, objašnjavajući kako ove duhovne discipline stvaraju neprobojnu zaštitu i odvraćaju neprijatelje duše.
U teškim trenucima bolesti, po rečima monaha sa Svete gore, ovaj duhovni čin može doneti mir i isceljenje, a roditelji i bake mogu pružiti duhovnu snagu i utehu svojoj porodici, podsećajući na snagu Božje milosti.
U teškim trenucima bolesti, po rečima monaha sa Svete gore, ovaj duhovni čin može doneti mir i isceljenje, a roditelji i bake mogu pružiti duhovnu snagu i utehu svojoj porodici, podsećajući na snagu Božje milosti.
U svetinji u kojoj su nekada počivale mošti Svetog Save, monahinja mileševskog sestrinstva vodi neobičnu misiju, koristeći jastreba kako bi zaštitila svetinju i povezala se sa duhovnim nasledstvom Nemanjića.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
