Tradicionalni lek na ovim prostorima, prirodni eliksir poznat i kao gorski čaj, čudesno pomaže kod kolitisa, dečje dijareje, a u spoljnoj upotrebi ubrzava zaceljenje rana.
Danas, dok Srpska pravoslavna crkva slavi Svete apostole Petra i Pavla, prisetimo se kako su priroda i vera neraskidivo povezane. U srpskim zemljama, nekoliko biljaka nosi imena po ovim svetiteljima, simbolizujući blagoslove koje nam priroda pruža. Najrasprostranjeniji je petrovac (lat. Agrimonia eupatoria), poznat i kao gorski čaj, koji je ime dobio po Svetom Petru. Ova biljka, koja raste na sušnim livadama, pored puteva i na kamenjarima, cveta oko Petrovdana. Njeni zlatno-žuti cvetovi krase krajolike i podsećaju nas na svetitelje čija imena nose.
Petrov krst (lat. Lilium martagon), poznat i kao zlatni ljiljan, takođe cveta oko Petrovdana. Njegovi prelepi cvetovi simbolizuju čistoću i svetost, a ime je dobio upravo zbog svog perioda cvetanja koji se poklapa sa praznikom Svetog Petra.
Kruška petrovača (lat. Pyrus communis) sazreva oko Petrovdana, a njeni sočni plodovi su omiljeni među stanovnicima srpskih krajeva. Ime je dobila po Svetom Petru, naglašavajući blagoslov koji donosi sa sobom.
Petrovac (lat. Agrimonia eupatoria) je biljka koja ima mnoge lekovite osobine i koristi se u narodnoj medicini vekovima. Prema Institutu za proučavanje lekovitog bilja "Josif Pančić", petrovac je pravi dar prirode. Stabljika petrovca je uspravna, nerazgranata i mestimično “dlakava”. Prizemni listovi su u rozeti, dok su ostali listovi naizmenični, perasti, sa 2-6 pari elipsastih ili rombičnih grubo nazubljenih listića. Cvetovi su u gustim klasastim cvastima sa pet kruničnih listića žute boje. Raste u srednjoj i južnoj Evropi, Mediteranu, Maloj Aziji i Kavkazu na sušnim livadama, pored puteva i na kamenjarima.
Lekovita svojstva petrovca
Kao lekoviti deo biljke koristi se osušen nadzemni deo biljke koji sadrži polisaharide, triterpene, flavonoide, tanine, vitamine C i K, nikotin amid i tiamin. U narodnoj medicini, petrovac se koristi kod dečjih dijareja i kolitisa, u urološkim čajevima, preparatima za regulisanje lučenja žuči, i spolja za obloge za brže zarastanje rana. Međutim, ne preporučuje se tokom trudnoće i dojenja.
Za čaj od petrovca potrebno je jednu supenu kašiku ovog lekovitog bilja preliti šoljom hladne vode i zagrejati da proključa. Sud poklopiti, ostaviti da stoji 5 minuta. Čaj procediti i piti 2-3 puta na dan po šolju nezaslađenog čaja.
Dok slavimo Svete apostole Petra i Pavla, setimo se da su njihova imena utkane i u prirodu koja nas okružuje. Biljke poput petrovca, petrovog krsta i kruške petrovače podsećaju nas na snagu vere, prirode i lekovitih darova koje nam Bog pruža. Neka nas njihova lekovita svojstva inspirišu da čuvamo i poštujemo prirodu, kao što su Sveti Petar i Pavle čuvali i širili veru.
Danas SPC i njeni vernici s radošću obeležavaju praznik posvećen ovoj dvojici prvoapostola, čiji životi su ispunjeni preumljenjem, verom i požrtvovanjem, dok je nekima ovaj dan i krsna slava. U dobroj nameri, ali i u neznanju, neki vernici posežu za običajima, čak i ritualnim radnjama koje ih odvajaju od vere, a vode u sujeverje. Sveti vladika Nikolaj Velimirović je rekao da su takvi daleko od istine po Jevanđelju, ako traže pomoć od sebi nepoznatih sila. Posle arhijerejske liturgije povodom hramovne slave, poglavar SPC je uz molitveno prisustvo mnogobrojnih vernika osveštao slavske darove, donoseći blagoslove svima prisutnima. Kroz molitvenu poruku prvoapostolima, koji su najznačajniji stubovi hrišćanstva, podsećamo se duhovne snage i blagodati koja dolazi kroz veru, udaljavajući se od iskušenja koja sujeverje donosi. U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde. Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti. Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja. Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe. Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Profimedia
Profimedia
Praznici i sveci
05:00 | 12.07.2024
CRVENO SLOVO I VELIKI PRAZNIK ZA SRPSKU PRAVOSLAVNU CRKVU: Sveti apostoli Petar i Pavle, najznačajniji stubovi hrišćanstva
Duhovna riznica
06:30 | 12.07.2024
ŠTA SE SME, A ŠTA NE SME NA PETROVDAN? Izazovi i iskušenja na putu nade koji vodi u beznađe
Aktuelno iz SPC
13:05 | 12.07.2024
DUHOVNA SVEČANOST U PRESTONICI: Patrijarh Porfirije na Petrovdan bogoslužio u hramu Svetih apostola Petra i Pavla na Topčideru
Praznici i sveci
15:16 | 12.07.2024
OVU MOLITVU BI SVI PRAVOSLAVNI VERNICI TREBALO DANAS DA IZGOVORE U MIRU: Istinski smisao praznovanja Petrovdana i Pavlovdana
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznici i sveci
00:53
CELOG GA IZBOLI STRELAMA I KAD SU SVI POMISLILI DA JE MRTAV, DESILO SE ČUDO BOŽJE: SPC danas slavi Svetog mučenika Sevastijana
Duhovna riznica
00:01
NEĆE SVI BITI SPASENI, ZATO NA VREME POVEDITE RAČUNA: Sveti Gavrilo Gruzijski kroz suze je dao odgovor na pitanje koje muči neke vernike
Duhovna riznica
23:32 | 30.12.2025
LOV NA SRPSKE MUZIČARE U HRVATSKOJ NA BADNJI DAN: Jedan orkestar proteran zbog "Đurđevdana", drugom zabranjen ulaz u zemlju na tri meseca
Duhovna riznica
21:29 | 30.12.2025
ŽENE NIKAD NE BI TREBALO DA SE UDAJU ZA OVAKVE MUŠKARCE! Starac Emilijan upozorava da su emotivno veoma bolesni ljudi, a sve ih je više u našem okruženju
Aktuelno iz SPC
19:41 | 30.12.2025
KADA ISTORIJA STANE NA POŠTANSKU MARKICU: Pošta Srbije izdaje marku povodom velikog crkvenog jubileja
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
