Na Petrovdan, hiljade vernika sa mitropolitima Metodijem i Atanasijem koračali su ulicama Bijelog Polja, noseći mošti, ikone i uznoseći molitve za spas naroda, dok je mitropolit Metodije poslao snažnu poruku da Crkvu ne mogu zaustaviti ni barikade ni sile ovog sveta.
Bijelo Polje je i ovog leta Gospodnjeg, na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, zasijalo u litijskoj radosti i molitvenoj snazi. Petrovdansku litiju predvodili su mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije i mitropolit Mileševske eparhije Atanasije, uz brojno sveštenstvo i hiljade vernika koji su svedočili veru svojih predaka.
Foto: Eparhija mileševska
Petrovdanska litija u Bijelom Polju
Molitveni hod sa moštima i ikonama
Litija je krenula od crkve Svetih apostola Petra i Pavla, prošla kroz gradske ulice sve do Crkve Svetog Nikolaja u Nikoljcu, a potom se vratila preko gradskog trga. Posebnu svečanost činilo je nošenje delova moštiju Svetog Haralampija, dok su vernici nosili ikone, moleći se za mir i spasenje.
Foto: Eparhija mileševska
Mitropoliti Metodije i Atanasije predvodili su litiju
Mitropolit Metodije: “Temelji Bijelog Polja su u Nemanjićima”
Mitropolit Metodije je u svojoj besedi podsetio na duboke duhovne temelje Bijelog Polja i naroda koji tu živi:
- Drago mi je što si došao da pokažeš i prvacima bjelopoljskim gde im je mesto – sa svojim narodom, sa najdubljim temeljima ovog grada i sa temeljima koje smo danas pohodili u litiji, moleći se za zdravlje i spasenje svih ljudi, ne samo ovog grada i njegovih žitelja nego svih ljudi s kraja na kraj vaseljene, za sve ljude dobre volje - poručio je mitropolit gradonačelniku Nikšića Marku Kovačeviću, koji je prisustvovao litiji.
Foto: Eparhija mileševska
Petrovdanska litija u Bijelom Polju
Podsetivši da su temelji Bijelog Polja ukorenjeni u Nemanjićima i ranohrišćanskim vremenima, mitropolit Metodije je naglasio:
- Ovde je pisano Miroslavljevo jevanđelje, koje je prepoznao i priznao ceo svet za najlepše uzorke srednjovekovne hrišćanske kulture. To su temelji ovog grada, to je žila kucavica ovog naroda koji ga je ovde održavao kroz sve epohe, nimalo lake, porobljenih ovih prostora kroz vekove, ali je ta zlatna nit ovih drevnih temelja pulsirala i ispulsirala do današnjeg dana i do nas.
Govoreći o barikadama koje su bile postavljene u gradu tog dana, vladika Metodije je snažno poručio da Crkvu nikakve prepreke ne mogu zaustaviti:
- Preskočili smo barikade kroz ovaj grad, koje su nam ovde kroz centar prvi put postavljene pod lošim izgovorima, zbog tehničkih razloga bine koju zaobilazimo, ali su sve te prepreke za Crkvu i narod Božji smešne. A znate li zbog čega? Zato što danas proslavljamo Svetog apostola Petra, na čijem ispovedanju je Hristos rekao da će sagraditi Crkvu, ali tu Crkvu ni vrata paklena neće nadvladati.
Foto: Eparhija mileševska
Vladike budimljansko-nikšićki Metodije i mileševski Atanasije
Poziv narodu da se vrati putu predaka
Na kraju besede, mitropolit je poslao duboku duhovnu poruku svim prisutnima i narodu u Crnoj Gori:
- Ovi drevni temelji i ova svetinja i svi koji hodimo za Hristom i našim precima, stalno ih iznova prizivamo i pozivamo da se vrate na put svojih predaka, jer drugog puta nema, jer je drugi put bespuće, a ne put koji vodi u život večni. Proći će ovo zemaljsko zamalena, kao što su prošle sve generacije ljudskog roda koje su gradile, pa će i ovo vreme proći, ali ostaje ono što ulažemo u večnost, jedino što sa sobom nosimo odavde – a to je obraz koji treba da sačuvamo i dušu da spasimo.
Petrovdanska litija u Bijelom Polju i ove godine podsetila je da je put za Hristom put pobede nad svim iskušenjima i ljudskim ogradama, jer litija nije samo hod ulicama grada, već hod vere, nade i ljubavi koje nikakve barikade ne mogu zaustaviti.
Jedan je bio ribar, drugi učenjak; prvi je Hrista gledao očima, drugi Ga je spoznao tek posle Vaskrsenja – ali njihova imena i životi kriju duboku tajnu zajedništva koja menja svakog verujućeg, ističe protojerej Andrej Tkačev u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Kotežu i poslao snažnu poruku o veri, različitostima i rasporedu vrednosti koje određuju naš život.
Dok su vernici slavili praznik Svetih apostola Petra i pala, košarkaš Luka Vildoza kršten je pod svodovima najvećeg srpskog hrama – evo zbog čega je odlučio da promeni veru i kako je njegova odluka ganula Beograd.
Na praznik Svetih apostola Petra i Pavla, Cetinjski manastir bio je ispunjen molitvom i suzama radosnicama dok je mitropolit Joanikije služio Liturgiju i rukopoložio novog jerođakona pred okupljenim narodom.
Veliki pravoslavni duhovnik upozoravao je da najveća opasnost ne dolazi od tuđe osude, već od trenutka kada čovek počne da utišava istinu u sebi zarad prihvatanja okoline.
Društvene mreže i viralne objave sve češće određuju šta "sme", a šta "ne sme" da se radi na praznike, stvarajući nova pravila koja se predstavljaju kao tradicija.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
U tumačenju proročanstva proroka Jeremije, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zbog čega se zlo ne može pobediti silom i šta je potrebno da bi se čovek zaista promenio.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Hiljade vernika iz Srbije i regiona u tišini i molitvi čekale su ispred Hrama Svetog Save da se poklone velikoj svetinji, dok je patrijarh Porfirije tokom noći obilazio redove, razgovarao sa okupljenima i blagosiljao narod.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
