Svetac i bogoslovski velikan Justin Popović u svojim besedama i delima osvetljavao je proročke vizije čuvenog ruskog pisca, s posebnim osvrtom na raspad zapadne civilizacije.
U duhovnim lavirintima pravoslavne misli, Sveti ava Justin (Popović) ostavio je neizbrisiv trag svojim bogoslovskim i filozofskim razmatranjima, u kojima se često oslanjao na dela Fjodora Mihajloviča Dostojevskog. Njegovo promišljanje, izrečeno na Vidovdan 1940. godine, otkriva duboku povezanost s večnim problemima ljudske duše i njenim traganjem za smislom.
- Od moje petnaeste godine Dostojevski je moj učitelj. Priznajem: i mučitelj - besedio je ava Justin, naglašavajući da su teme koje je Dostojevski postavio postale večne dileme ljudskog duha. U njegovim romanima prepoznaje ne samo misaonu dubinu, već i proročku viziju, apostolski žar i mučeničku iskrenost. Za avu Justina, Dostojevski nije samo književnik, već i hodočasnik kroz tamne i svetle predele ljudske egzistencije.
Ava Justin video je u Dostojevskom ne samo pesnika ljudske duše, već i proroka evropske tragedije.
- Ako na našoj planeti postoji nešto strašnije i od najstrašnijeg, onda je to, nema sumnje, apokalipsa evropskog čoveka
Ova misao odjekuje poput proročanstva u vremenu kada se duh zapadne civilizacije ljulja na ivici samouništenja. Dostojevski je, prema avi Justinu, predosetio i predskazao ovu apokaliptičnu agoniju, postavljajući ogledalo u kojem se reflektuje duhovna sudbina čoveka.
Dostojevski je, prema avi Justinu, najdublji zarobljenik i tumač ljudske patnje:
- Kao retko ko, on je odbolovao problem čovečijeg bića u svima njegovim strahovitostima.
Nema mislioca, filozofa ili pesnika koji je, poput njega, u potpunosti doživeo dramu čoveka, njegovu unutrašnju raspolućenost između svetlosti i tame, između greha i pokajanja. Upravo kroz tu prizmu, ava Justin prepoznaje u Dostojevskom i sliku čoveka kao svečoveka i Bogočoveka, raspetog između pada i uznesenja.
Danas, kada se proročanstva velikih mislilaca sve jasnije ostvaruju, reči Svetog Justina Ćelijskog o Dostojevskom podstiču na dublje sagledavanje sveta i vlastite duše. Jer, kako i sam zaključuje, biti u dijalogu s Dostojevskim znači mučiti se tom uzvišenom mukom – mukom traženja Boga u svetu punom protivurečnosti.
Patrijarh Porfirije poziva narod na pomirenje, očuvanje vere i proslavu 850. godišnjice rođenja Svetog Save, temelja naše duhovnosti i zajedništva u 2025. godini. Luksuz, zaborav i suvišni rituali zamenjuju molitve i dobra dela, narušavajući suštinu pravoslavne tradicije. Saznajte kako vratiti duhovnu dimenziju u sećanje na upokojne. Molitva nije samo izgovaranje reči, već neprekidni dijalog sa Bogom. Sveti Teofan Zatvornik otkriva kako da je doživimo srcem, pronađemo unutrašnji mir i ostvarimo dublju povezanost sa Gospodom Danas Kineska pravoslavna crkva još uvek nema svog predstojatelja na teritoriji Kine. Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku. Otkrijte tajne manastirske kuhinje - mirisi, začini i jednostavna priprema čine ovu posnu sarmu neodoljivom za svaku trpezu. Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend. U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju. Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Wikipedia
Wikipedia
Aktuelno iz SPC
18:03 | 15.01.2025
CRKVA OBJAVILA ŠTA NAS ČEKA U PREDSTOJEĆEM PERIODU: „Znamo da nas bure sablazni i nevolja verovatno neće mimoići ni u godini koja započinje”
Duhovna riznica
21:17 | 15.01.2025
NAJČEŠĆI GRESI KOJI SRBI ČINE PREMA POKOJNICIMA: Zablude koje udaljavaju od pravoslavlja
Duhovna riznica
14:08 | 16.01.2025
KAKO SE ISPRAVNO MOLITI: Sveti Teofan ostavio je jednostavne i dragocene savete kako da molitva bude plodonosna
Duhovna riznica
14:05 | 17.01.2025
SVE JE POČELO OPSADOM I PADOM RUSKOG GRADA: Kako je pravoslavlje dospelo u Kinu - zvona odjekivala danima, a svetinje nestale u plamenu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
13:08
ZBOG OVAKVOG ODNOSA PREMA PORODIČNOJ TRPEZI ČOVEK SVE ČEŠĆE OBOLEVA: Sveti Serafim kaže da zaboravljamo jednu važnu stvar, a to anđeli gledaju
Posni recepti
11:25
POSNA SARMA SA HILANDARA ZBOG KOJE ZIMA MIRIŠE DRUGAČIJE: Originalni monaški recept, toliko jednostavan da je prikladan i za početnike
Duhovna riznica
09:58
AMERIKA SE TIHO OKREĆE PRAVOSLAVLJU: Mitropolit Sava otkriva razloge sve češćeg prelaska Amerikanaca u pravoslavnu veru
Duhovna riznica
07:30
KOJU MOĆ NOSI SVAKI DAR DUHA SVETOGA U CRKVI: Vladika Nikolaj otkriva kako službe i zvanja oblikuju život svakog vernog pojedinca
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA PONEDELJAK 8. DECEMBAR
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom.
Đavo je protivnik Božji i protivnik čoveka, kome zavidi jer je stvoren po slici Božjoj i pozvan na večni život u zajednici sa Bogom.
Crkva ne govori o bludu samo kao o prekršaju, već kao o duhovnoj bolesti, o strasti koja čoveka odvaja od izvora života – od Boga.
U eri kada se sve glasnije govori o očuvanju svetootačke vere, sve češće se pominje ime patrijarha koji je početkom 20. veka zagovarao dijalog s rimokatolicima i anglikancima, ostavivši iza sebe nasleđe koje se ne slavi, već preispituje.
Trpeza, koja je nekada bila sveto mesto zahvalnosti, pretvorila se u naviku.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Od najranijih vremena, Crkva uči da je trpljenje put ka smirenju, duhovnoj snazi i unutrašnjem preobražaju čoveka.
Vernici se često pitaju da li tuđi krst nosi tuđu sudbinu, a odgovor sveštenika ruši rasprostranjene strahove.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
