Printscreen/Youtube/Vladika RadeOtac Jovan ističe da po pravoslavnom učenju Nije najmanji onaj koji je tek rođen, nego onaj koji je tek začet
Veštačka oplodnja izaziva ozbiljna etička i duhovna pitanja, posebno u pogledu postupanja s viškom embriona. Starešina Crkve Svete Trojice u Rumiji poziva na promišljanje o svetosti svakog začetog života.
Veštačka oplodnja je tema koja u sebi nosi duboku etičku i moralnu težinu, izazivajući rasprave u svim slojevima društva. U pravoslavlju, ova tema nije samo medicinski problem, već duboko duhovno pitanje koje zahteva pažljivo promišljanje. U tom kontekstu, starešina Crkve Svete Trojice u Rumiji, protojerej Jovan Plamenac iznosi svoja razmišljanja koja otvaraju vrata dubljem razumevanju ovog pitanja.
Otac Jovan ističe da veštačka oplodnja obuhvata proces u kojem se žena veštački stimuliše da oslobodi više jajnih ćelija, a zatim se one oplode muškim polnim ćelijama. U njegovom razumevanju, embrion je "najmanji čovek" i njegovo postojanje zahteva posebnu pažnju.
- Gospod kaže: "Šta god učinite onom najmanjem, meni ste učinili", Nije najmanji onaj koji je tek rođen, nego onaj koji je tek začet – naglašava ovaj ugledni sveštenik SPC podsećajući na značaj svake faze ljudskog života i poziva na duboko promišljanje o životu koji se tek razvija.
Shutterstock
Embrion
Jedan od ključnih problema, kako naglašava otac Jovan, jeste sudbina viška embriona.
- Problematizovali to na nivou viška embriona, i mi u Crkvi. Problem je šta biva sa onim embrionima koji su višak, koji ostanu, koji ne budu usađeni u matericu. Neki budu zamrznuti, ukoliko bude neophodno da se postupak vantlesne oplodnje ponovi, jer često prvi pokušaj ne uspe. Dešava se da uspe tek iz šestog, sedmog ili osmog pokušaja vantelesne oplodnje žena dobije dete - kaže starešina Hrama Svete Trojice dodaje:
- Embrioni, koji ne budu zamrznuti, koji ne buduju ćekali da budu eventualno usađeni u matericu, koji su višak - oni budu bačeni. Oni su medicinjski otpad. Koriste se za eksperimente na njima, ili za razne preparate korišteni. E to je problem! To su ljudi. Svi mi smo bili ljudi u tom stepenu razvoja i života.
Ove reči upućuju na ozbiljnu dilemu: šta se dešava sa životom koji nije uspeo da se materijalizuje? Otac Jovan podseća da smo svi mi postojali u tom "stepenu razvoja i života", naglašavajući tako vrednost svakog ljudskog bića, bez obzira na fazu razvoja.
Ova dilema postavlja pitanje etičnosti postupka veštačke oplodnje, posebno kada se radi o brojnosti embriona koji se usađuju.
Shutterstock
Procedura vantelesne oplodnje
- Ako se oplodi samo onoliko jajnih ćelija koliko će biti usađeno u matericu i ako nema bacanja embriona, to je sa stanovišta Crkve u redu.
Međutim, otac Jovan ne može da zanemari važnu činjenicu:
- Od svih embriona koji su usađeni u matericu, veliki procenat neće biti rođen. Ako je žena mlađa, 25 do 35 godina, taj procenat bude negde oko 40 odsto. Ako je starija, procenat se spušta čak i do 5 odsto. To će biti jako tužno, jer ti embrioni koji su usađeni, a koji ne budu rođeni, oni će umreti u materici.
Takođe, otac Jovan skreće pažnju na praksu da se danas embrioni ne usađuju odmah, već se čeka da bi se procenilo koji će preživeti.
- Čekaju pet dana, da vide koji će da preživi. Koji je malo krupniji, koji se malo više mrda… Procenjnuju koji će da opstane i njega usađuju u matericu. Primenjuju zakon džungle: onaj koji je jači opstaće na račun onoga koji je slabiji. Taj zakon primenjuju u stvaranju čoveka, u “proizvodnji” čoveka na ovaj način. Na taj način, mi smo preuzeli nadležnosti Božje. Igramo se Boga - kaže otac Jovan, potom objaštanjava:
- Ovi koji protežiraju tu priču kažu da veštačka oplodnja nije crkveni problem. Kažu, dešava se i da dete u majčinij utrobi umre – spontani pobačaj. Desi se, naravno. Međutim, nismo mi uzrok spontanog pobačaja onda to nije greh. Međutim, uzrok smrti ove dece koja su usađena u matericu, a nisu rođena – uvek je uzrok čevek. Ova izjava nije samo kritika na račun tehnoloških dostignuća, već i poziv na promišljanje o tome koliko smo spremni da se predamo ljudskoj racionalnosti, zaboravljajući Božje nadležnosti.
Shutterstock
Otac Jovan ističe da po pravoslavnom učenju nije najmanji čovek onaj koji je tek rođen, nego onaj koji je tek začet
Otac Jovan saoseća s porodicama koje se bore sa neplodnošću, ali naglašava da je prava podrška u ljubavi, razumevanju i pokajanju.
- Porodica su svi oni koji su otišli dušom iz ovog života. Svi smo mi prizvani na pokajanje - poručuje on, dodajući da je jedini lek u duhovnom preobraženju.
- Pokušavajući da budem slikovit, napravio sam poređenje sa učiteljicama koje pored prometne ulice vode kolonu dece. Zamislimo, da učiteljica decu u koloni povede preko bulevara. Samo ih uputi da pređu na drugu stranu ulice. Šta će se desiti sa tom decom? Neko od te dece će uspeti da pređe na drugu stranu, a najveći deo će biti zgažen.
Reči oca Jovana podsećaju da je pitanje veštačke oplodnje duboko ukorenjeno u etici i moralnim vrednostima pravoslavlja. Kroz svoje promišljanje, on poziva da razmislimo o našim postupcima i njihovim posljedicama. U ovom svetu koji često favorizuje tehnologiju i medicinu, poziva nas da se setimo da je život svetinja i da je svaka faza ljudskog postojanja dragocena. Samo kroz pokajanje i razumevanje možemo pronaći pravi put, usmeravajući se ka Božjoj ljubavi i milosti
Kroz svoje besede i duhovni rad, višegodišni čuvar kivota Svetog Vasilija, počivši iguman Manastira Ćirilovac ostavio je dubok trag u životima vernika svojim poukama u kojima je često isticao značaj roditeljskog blagoslova i uloge majke u oblikovanju porodice
Za duboku, iskrenu i stabilnu emotivnu vezu u modernom svetu, prema mudrim savetima igumana Manastira Ribnica, važno je ostvariti duhovnu povezanost, imati moralne vrednosti i tradicionalni pristup u otkrivanju pravog partnera.
Kroz duhovnu muziku, ova umetnica anđeoskog glasa nas podseća na snagu ljubavi, vere i zajedništva kao temelja za očuvanje porodice u izazovnim vremenima.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Od pastirskih ognjišta do svečanih trpeza – saznajte kako da pripremite jedno od najčuvenijih jela sa Durmitora, koje je vekovima hranilo porodice i okupljalo goste.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Vernici se na ovaj veliki praznik sećaju uspenja Presvete Bogorodice, dok Tipik precizno određuje kada prestaje post i kada je dopušteno uzimati mrsnu hranu.
Dok mnogi sakupljaju lekovite trave i prate narodne običaje, Crkva podseća da vera nije ritual, već dela ljubavi i život po Jevanđelju – istinsko osveženje duše dolazi kroz molitvu i pokajanje, a ne kroz praznoverje.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
