Ovaj sveti dan podseća nas na snagu vere i ljubavi. Ujedinjuje nas u molitvi i zahvalnosti za dar života i spasenja.
Rođenje Presvete Bogorodice, poznatije u srpskom narodu kao Mala Gospojina, praznik je ispunjen radošću i duhovnim smirenjem. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 21. septembra, uz poziv da se osvrnemo na život i čudesa koja su pratila Presvetu Djevu Mariju, njeno rođenje i značaj koji nosi za čitavo čovečanstvo.
Sveta Djeva Marija, kako nas uči crkvena tradicija, rodi se od starih roditelja, Joakima i Ane. Ovaj blagosloveni par, dolazeći iz plemena Davidova i roda Aronova, bio je okovan tugom zbog svoje bespolnosti. Skrušenih srca molili su se Bogu, nadajući se da će im darovati potomstvo. Njihova molitva nije ostala neuslišena, te je, poput Avrama i Sare, Bog svemogući u njihov život doneo radosnu vest.
Kada su dobili ćerku Mariju, nije to bila obična devojka, već ona koja će postati Hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga i izvor radosti za čitavo ljudsko rodo. Njihovo srce, koje je nosilo breme postiđenosti, sada se ispunilo večnom radošću. Marija, blagoslovena među ženama, postala je simbol čistoće, poniznosti i Božije milosti, oličena u svakom od nas, a njeno ime postalo je sinonim za nadu i spasenje.
Rođena u Nazaretu, blaga i ponizna, Marija je već u svom ranom uzrastu bila posvećena Bogu, a tri godine kasnije odvedena je u hram Jerusalimski, gde je rasla u svetlosti Božijoj. Njena sudbina, predodređena da postane Bogorodica, ispunila se kada je čula blagovest svetog Arhangela Gavrila o dolasku Spasitelja iz njenog devičanskog tela. Ova blagovest, koju je s ljubavlju i poslušnošću prihvatila, postala je temelj naše vere i večni izvor nade za sve nas.
Na ovaj sveti dan, praznik posvećen Bogorodici, pozivamo se na njen primer ljubavi, poniznosti i predanosti Bogu. Kao vernici, okupljamo se u hramovima, zajedno se molimo i zahvaljujemo za dar koji je Presveta Bogorodica donela svetu. A u svojim domovima, uz radost, uzdižemo molitve Majci Hrista Spasitelja. Njena prisutnost u našim životima svetionik je koji nas vodi kroz tamu, podsećajući nas na snagu vere i moć ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.
Neka nas ovaj praznik podstakne da u svojim srcima negujemo duhovnost, blagodarnost i ljubav prema bližnjima, baš kao što je to činila prečista Majka. Rođenje Presvete Bogorodice neka bude dan radosti i ponovnog posvećenja našeg života Bogu.
Sveti Nikolaj Velimirović nam ukazuje na to kako kroz primer Majke Božje vidimo da svakodnevna molitva i oslanjanje na Božju milost vode ka smirenju duše i pripremi za večni život, čak i pred najtežim iskušenjima.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Rođenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih praznika u pravoslavlju, i zato ovaj dan treba dočekati dostojno, uz iskrene molitve, tražeći duhovnu snagu i mir.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Episkop novobrdski poručio je da kosovski zavet Svetog kneza Lazara nije poziv na sukob, već svedočanstvo vere, ljubavi i dostojanstvenog čuvanja onoga što je povereno kroz vekove.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
Na liturgiji u manastiru Ravanici poglavar Srpske Pravoslavne Crkve poručio je da Kosovski zavet nije samo istorijsko sećanje, već jevanđeljsko opredeljenje za Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
U besedi na Malu Gospojinu, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o prolaznosti sveta i večnosti koju može darovati samo Bog.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Sveti Tihon je, po uzoru na svete apostole, neumorno obilazio narod, poučavao, krštavao i svojim primerom privodio ljude Hristu.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
Vidovdan, praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika, poklapa se sa spomenom Svetog proroka Amosa.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Za pravoslavne Srbe ovaj praznik simbolizuje žrtvu, hrabrost i neprekidna nastojanja za slobodom i pravdom, istakao je teolog Đurđević.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
