Ovaj sveti dan podseća nas na snagu vere i ljubavi. Ujedinjuje nas u molitvi i zahvalnosti za dar života i spasenja.
Rođenje Presvete Bogorodice, poznatije u srpskom narodu kao Mala Gospojina, praznik je ispunjen radošću i duhovnim smirenjem. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja 21. septembra, uz poziv da se osvrnemo na život i čudesa koja su pratila Presvetu Djevu Mariju, njeno rođenje i značaj koji nosi za čitavo čovečanstvo.
Sveta Djeva Marija, kako nas uči crkvena tradicija, rodi se od starih roditelja, Joakima i Ane. Ovaj blagosloveni par, dolazeći iz plemena Davidova i roda Aronova, bio je okovan tugom zbog svoje bespolnosti. Skrušenih srca molili su se Bogu, nadajući se da će im darovati potomstvo. Njihova molitva nije ostala neuslišena, te je, poput Avrama i Sare, Bog svemogući u njihov život doneo radosnu vest.
Kada su dobili ćerku Mariju, nije to bila obična devojka, već ona koja će postati Hram Duha Svetoga, oltar Boga živoga i izvor radosti za čitavo ljudsko rodo. Njihovo srce, koje je nosilo breme postiđenosti, sada se ispunilo večnom radošću. Marija, blagoslovena među ženama, postala je simbol čistoće, poniznosti i Božije milosti, oličena u svakom od nas, a njeno ime postalo je sinonim za nadu i spasenje.
Rođena u Nazaretu, blaga i ponizna, Marija je već u svom ranom uzrastu bila posvećena Bogu, a tri godine kasnije odvedena je u hram Jerusalimski, gde je rasla u svetlosti Božijoj. Njena sudbina, predodređena da postane Bogorodica, ispunila se kada je čula blagovest svetog Arhangela Gavrila o dolasku Spasitelja iz njenog devičanskog tela. Ova blagovest, koju je s ljubavlju i poslušnošću prihvatila, postala je temelj naše vere i večni izvor nade za sve nas.
Na ovaj sveti dan, praznik posvećen Bogorodici, pozivamo se na njen primer ljubavi, poniznosti i predanosti Bogu. Kao vernici, okupljamo se u hramovima, zajedno se molimo i zahvaljujemo za dar koji je Presveta Bogorodica donela svetu. A u svojim domovima, uz radost, uzdižemo molitve Majci Hrista Spasitelja. Njena prisutnost u našim životima svetionik je koji nas vodi kroz tamu, podsećajući nas na snagu vere i moć ljubavi koja prevazilazi sve prepreke.
Neka nas ovaj praznik podstakne da u svojim srcima negujemo duhovnost, blagodarnost i ljubav prema bližnjima, baš kao što je to činila prečista Majka. Rođenje Presvete Bogorodice neka bude dan radosti i ponovnog posvećenja našeg života Bogu.
Sveti Nikolaj Velimirović nam ukazuje na to kako kroz primer Majke Božje vidimo da svakodnevna molitva i oslanjanje na Božju milost vode ka smirenju duše i pripremi za večni život, čak i pred najtežim iskušenjima.
Dok je Parohijski dom u plamenu nestajao, čudom je sačuvana ikona Majke Božje. Vernici su se okupili oko ovog svetog znaka, podsećajući nas da milost i vera nadilaze svaku tragediju.
Sanija Ahmeti demonstrira antistres tehnike, skrnavivši hrišćansku svetinju, a njen čin svetogrđa šokirao je vernike koji se pitaju da li je ova "rekreativna" aktivnost "pomen" patnjama Srba na Kosovu i Metohiji.
Rođenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih praznika u pravoslavlju, i zato ovaj dan treba dočekati dostojno, uz iskrene molitve, tražeći duhovnu snagu i mir.
Jedna pouka Svetog Nikodima Agiorita otkriva kako preobilje informacija može postati prepreka jasnom viđenju stvarnosti.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
U besedi na Malu Gospojinu, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o prolaznosti sveta i večnosti koju može darovati samo Bog.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Praznici Vaznesenje Hristovo i Silazak Duha Svetoga pripadaju istom vaskršnjem krugu i njihov datum uvek zavisi od praznika Vaskrsenja Hristovog
Predanje o episkopu iz Kampanije otkriva mučeništvo pred rimskim sudom, oganj koji ga nije spalio i veru koja je nadživela stradanje i smrt.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Teodora Trihinu po starom i Svete mučenike Timotija i Mavru po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Praznik Svetog Filipa i Jakova, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Kada dođu bolest, gubitak, strah ili potpuni osećaj bezizlaza, svi postaju vernici.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
