Sveti Nikolaj Velimirović nam ukazuje na to kako kroz primer Majke Božje vidimo da svakodnevna molitva i oslanjanje na Božju milost vode ka smirenju duše i pripremi za večni život, čak i pred najtežim iskušenjima.
Život Presvete Djeve Marije, Majke Božije, nije samo svetionik vere za sve nas, već i neiscrpno vrelo duhovnih pouka koje vode ka spasenju. Njena neprestana molitva i hodanje po svetim mestima, osvećenim prisustvom Sina Božjeg, pokazuje nam put kako da i mi sami produbimo svoju veru, posećujući sveta mesta i preklanjajući se pred Bogom sa iskrenom i smirenom dušom.
To što je molila za miran prelazak iz ovog života u večnost, bez susreta sa tamnim silama, otkriva nam duboku svest o ljudskoj nemoći i potrebi za Božjom milošću, čak i kod one koja je rodila Spasitelja sveta.
- Mnogo premnogo može se svaki verni poučiti iz života Deve Bogorodice. No da napomenemo ovde samo dve stvari. Ona je imala običaj da često hodi na Golgotu, na goru Jeleonsku, u vrt Getsimanski, u Vitlejem i na druga mesta znamenita zbog Sina njenog. Na svima tim mestima, a naročito na Golgoti, ona se kolenopreklono Bogu molila. Time je ona dala prvi primer i podstrek vernima, da posećuju sveta mesta iz ljubavi prema onome koji ih prisustvom svojim, stradanjem i slavom svojom učini svetim i znamenitim.
Drugo, mi saznajemo, kako se ona u molitvi svojoj za što skoriji ishod iz ovog života molila, da duša njena, pri odlučenju od tela, ne vidi knjaza tame i njegova strašilišta, i da skrivena od oblasti tamne ne sretne se sa satanskom silom. Vidiš, kako je strašno duši proći kroz mitarstva! Kad je se tako molila ona, koja je rodila Razoritelja Ada, i koja i sama ima ustrašavajuću silu nad demonima, šta je onda ostalo za nas?
Iz prevelike smirenosti ona se sva polagala na Boga i nije htela pouzdavati se na dela svoja. Još manje smeli bi mi uzdati se u dela svoja, i još više trebali bi mi da se položimo u ruke Božje vapijući za milost njegovu, naročito za milost pri ishodu duše iz tela – zapisao je vladika Nikolaj u “Ohridskom prologu”.
Iz ovih mudrih reči možemo naučiti da se svakodnevno okrećemo molitvi i posvećujemo pažnju svojoj duši, ne samo u trenucima iskušenja, već u svakom koraku našeg hodočašća kroz život. Pokoravanje Bogu i oslanjanje na njegovu milost je put ka istinskom smirenju i spasenju, koje nas vodi ka večnosti.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice donosi poseban trenutak za svaku dušu koja traži utehu. Zato je važno izgovoriti ove reči molitve i tropara čistog srca, s verom i nadom da vas one mogu blagosloviti.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Uz bogosluženje, doživite dublje značenje i duhovni mir na najznačajniji praznik posvećen Bogorodici, koji je jedan od 12 najvećih praznika u pravoslavlju
Kako Sveti Jefrem Filotejski i Arizonski vidi Uspenje kao simbol Božanske pobede, ovaj veliki praznik donosi duhovnu obnovu i proslavu večnog života, otkrivajući ulogu Majke Božje kao mosta između neba i zemlje.
Svetom Evlampiju je zbog verovanja u Hrista odsečena glava, a Sveta Evlampija je izdahnula pre posečenja od posledica mučenja koje je pretrpela.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Na dan pretprazništva Uspenja Presvete Bogorodice, vernici se sabiraju u molitvi pred grobom Bogorodice, gde dobijaju duhovnu utehu na ovom svetom mestu, na kom se tišina susreće sa večnim svetlom njene milosti.
U besedi za 15. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas uvodi u veliku istinu dolaska Sina Božjeg među ljude i pokazuje kako primiti darove večne vrednosti koji osvetljavaju dušu i um.
Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Čajniče je ponovo postalo središte vernog naroda, okupljenog pred čudotvornim likom Majke Božje, za koji se veruje da vekovima daruje isceljenja, utehu i snagu.
U besedi za 12. četvrtak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Isaijina proročanstva, otkrivajući večnu moć, mir i ljubav u rođenju Spasitelja koji spaja nebo i zemlju.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Pravoslavna crkva uči da Bog nikada ne deluje preko prisile, straha ili uznemirenja, već kroz ljubav, mir i radost u duši.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
