U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Na praznik Rođenja Presvete Bogorodice, Crkva se raduje velikoj tajni božanskog plana za spasenje čovečanstva, jer ovo sveto događanje označava početak ispunjenja proroštava i dolazak one koja će postati Majka Gospoda našeg Isusa Hrista. Kroz vekove, ovaj praznik je bio izvor utehe i nade za sve one koji tragaju za Božjom milošću, podsećajući nas na čuda Božije ljubavi i sile koje prevazilaze ljudske zakone i očekivanja.
Vladika Nikolaj Velimirović, srpski svetitelj, prosvetitelj i pisac, opevao je ovo čudesno rođenje kroz pesmu koja dotiče srce svakog vernika. Njegovi stihovi nas vode u svet duhovne radosti i vere u svemoć Božiju:
“Veseli se nerotkinjo,
Veseli se, stara Ano!
Ti ćeš začet’ i roditi
Čedo čudno, izabrano.
Kao negda stara Sara,
Kao majka Sampsonova,
Kao majka Samujlova,
Kao majka Jovanova –
Slavnija ćeš od svih biti,
Jer ćeš rodit’ od bedara
Divnu devu, jedinstvenu,
Divnu majku Višnjeg cara.
Veseli se, Joakime,
Oče majke neviđene,
Koju Tvorac želi slavom
Neviđenom da odene.
Zakon gubi svoju silu
Kad Bog hoće i gde hoće,
Ko će s Bogom da se pravda,
Da se pravda s Bogom – ko će?
Ne po ćudi no po ljub’vi
Bog zakone menja Svoje,
Pred ljubavlju svi zakoni
Stoje k’o da ne postoje.
Kad gladuju ljudi – Gospod
Suhu njivu čini rodnom,
Zbog duhovne gladi sveta
Nerotkinju čini plodnom.
Na spasenje ljudi Gospod
Sve najbolje ustrojava.
Zato cela Crkva svetih
Kliče Njemu: slava! slava!”
Ovi stihovi vladike Nikolaja ne samo da osvetljavaju značaj rođenja Presvete Bogorodice, već i duboku tajnu Božije ljubavi prema čovečanstvu. U ovom svetom događaju ogledamo se u veri, gde Božija volja nadmašuje ograničenja prirodnih zakona, otkrivajući da je sve moguće u ljubavi Božijoj. Rođenje Bogorodice postaje svetlost nade i početak puta spasenja, a njena majčinska briga ostaje uz nas kroz vekove, štiteći i vodeći sve koji u Gospoda veruju.
Shutterstock
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da snaga naroda počiva na očuvanju vere i identiteta, podsećajući da Vidovdan i Sveti knez Lazar svedoče o izboru večnih vrednosti koje su kroz vekove čuvale dostojanstvo i slobodu.
Recept monahinje Atanasije Rašić iz knjige "Ko posti, dušu gosti" spaja krompir, šargarepu, celer i karfiol sa mirisnim sosom od paradajza i belog luka u jednostavno, zasitno jelo koje se lako priprema i dugo pamti.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
U besedi na Malu Gospojinu, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o prolaznosti sveta i večnosti koju može darovati samo Bog.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
Eparhija raško-prizrenska zabrinuta zbog privođenja Srba nakon Vidovdana i traži istragu navoda o prekoračenju ovlašćenja i ugrožavanju prava vernika.
Od narodnih predanja o zaštiti doma i zdravlju do pogrešnog razumevanja uloge ikona, Crkva objašnjava gde se završava iskreno poštovanje svetitelja, a gde počinju verovanja koja nisu deo pravoslavnog učenja.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkva uči da čovekov život i duhovno sazrevanje ne zavise samo od prijateljstva, već se mnogo može naučiti i od neprijatelja.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Godine same po sebi ne donose unutrašnju promenu, niti garantuju duhovnu zrelost.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
