Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
Praznici u pravoslavnoj crkvi nisu samo dani sećanja, već i dragocene prilike da se podsetimo onoga što je najvažnije – zajedništva sa Bogom i međusobne ljubavi. Tako i Rođenje Presvete Bogorodice, Mala Gospojina, jedan od najvećih praznika koji Crkva proslavlja 21. septembra, postavlja pred nas pitanje: kako ga obeležiti na pravi način?
Kada dragom čoveku slavimo rođendan, trudimo se da ga obradujemo – čestitkom, toplom rečju, pažnjom ili poklonom. Isti duh ljubavi i pažnje, samo na duhovan način, može pratiti i naš odnos prema prazniku Rođenja Bogorodice, navodi pravoslavni portal foma.ru.
Svi hrišćani – i oni koji još žive na zemlji, i oni koji su prešli u večnost – čine jednu Hristovu Crkvu. Sa svetima, koji su zadobili večni život, imamo mogućnost molitvenog zajedništva pred Bogom. Među njima, posebno mesto zauzima Presveta Bogorodica.
Najispravniji način da obeležimo Njeno rođenje jeste učestvovanje u sabornom bogosluženju – na Božanstvenoj liturgiji. Tu se možemo sabrano pomoliti i pričestiti svetom tajnom, sjedinjujući se sa Gospodom.
A darovi? Najlepši poklon Majci Božjoj nisu materijalne stvari, već naša dobra dela i ljubav prema bližnjima. To može biti sitnica – iznenadni znak pažnje ili poslastica poklonjena nekome od srca, ali i ozbiljna dela milosrđa: pomoć nemoćnima, učešće u dobrotvornim akcijama, briga o siromašnima ili priprema hrane za one koji nemaju svoj dom.
Nadahnuće za ovaj praznik možemo pronaći i u čitanju životopisa, poput knjige Zemaljski život Presvete Bogorodice. Razmišljanje o njenim roditeljima, Svetim Joakimu i Ani, i o tome kako su vaspitali Djevicu koja je bila dostojna da primi blagovest Svetog arhangela Gavrila, pomaže nam da dublje shvatimo veličinu njenog smirenja.
Jer suština nije samo u tome kako vaspitavati decu. Najvažnije je da svaki vernik u svom životu otkrije šta znači pravo smirenje – sposobnost da život prihvati sa poverenjem u Boga, da na iskušenja odgovori bez gunđanja i straha. Upravo u tome je tajna smirenja: biti sa Bogom i sve Mu poveriti. Tako je živela Presveta Bogorodica.
Na ovaj dan možemo joj se obratiti ličnom molitvom i zamoliti je da nas pouči toj veštini. Da bismo i mi, kada za to dođe vreme, dostigli istinsko zajedništvo sa Bogom i svetost u sopstvenom životu.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Obrok od svežih babura i domaćeg belog sira i danas unosi toplinu u domove, a uz bakine savete postaje savršen izbor i za dane kada je po tipiku dozvoljen beli mrs.
Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
U svojoj besedi za 15. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiški osvetljava čudesnu harmoniju Oca i Sina, koja menja način na koji razumemo hrišćansku veru
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Ovaj sveti dan podseća nas na snagu vere i ljubavi. Ujedinjuje nas u molitvi i zahvalnosti za dar života i spasenja.
Prema pravoslavlju, Bogorodica nije samo majka Hristova - ona je i majka svih nas.
Himna koju je napisao Sveti Nektarije Eginski nakon nebeskog ukazanja Djeve Marije donosi duhovnu snagu u borbi sa životnim olujama i nedaćama.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
Sveti mučenik Sozont je rođen u Likaoniji i odrastao je kao pastir ovaca.
Jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na tom izvoru.
U srpskom narodu duboko je ukorenjeno verovanje u „urokljiv pogled“, ali pravoslavlje jasno uči da oči same po sebi nisu zle – već da opasnost dolazi od ljudske volje udružene sa demonskim dejstvom.
Njegova životna priča dobila je neočekivan obrt kada je sa 27 godina prvi put upoznao hrišćanstvo i to zahvaljujući grupi protestanata koje je upoznao u Tokiju.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
Dok se zidovi hrama pretvaraju u mete vandala, Srbi u ovoj enklavi žive u stalnom strahu, a iz Kancelarije za KiM upozoravaju da Priština želi da iskoreni njihovo prisustvo na Kosovu i Metohiji.
Bolest se, u pravoslavlju, posmatra kao iskušenje, ali i kao šansa za dublje sagledavanje smisla života, pokajanje i unutrašnju obnovu.
Mitropolit šumadijski Jovan osvetio temelje i zvona hrama posvećenog Čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Kupina Nesagoriva, a vernici i monasi zajedno koračaju ka duhovnom centru sa obrisima lavre.
Vlada Crne Gore dala je zeleno svetlo za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju u rodnom Kolashinu, čime se slavi život i delo jednog od najznačajnijih crkvenih velikana našeg vremena.
