Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
Praznici u pravoslavnoj crkvi nisu samo dani sećanja, već i dragocene prilike da se podsetimo onoga što je najvažnije – zajedništva sa Bogom i međusobne ljubavi. Tako i Rođenje Presvete Bogorodice, Mala Gospojina, jedan od najvećih praznika koji Crkva proslavlja 21. septembra, postavlja pred nas pitanje: kako ga obeležiti na pravi način?
Kada dragom čoveku slavimo rođendan, trudimo se da ga obradujemo – čestitkom, toplom rečju, pažnjom ili poklonom. Isti duh ljubavi i pažnje, samo na duhovan način, može pratiti i naš odnos prema prazniku Rođenja Bogorodice, navodi pravoslavni portal foma.ru.
Svi hrišćani – i oni koji još žive na zemlji, i oni koji su prešli u večnost – čine jednu Hristovu Crkvu. Sa svetima, koji su zadobili večni život, imamo mogućnost molitvenog zajedništva pred Bogom. Među njima, posebno mesto zauzima Presveta Bogorodica.
Najispravniji način da obeležimo Njeno rođenje jeste učestvovanje u sabornom bogosluženju – na Božanstvenoj liturgiji. Tu se možemo sabrano pomoliti i pričestiti svetom tajnom, sjedinjujući se sa Gospodom.
A darovi? Najlepši poklon Majci Božjoj nisu materijalne stvari, već naša dobra dela i ljubav prema bližnjima. To može biti sitnica – iznenadni znak pažnje ili poslastica poklonjena nekome od srca, ali i ozbiljna dela milosrđa: pomoć nemoćnima, učešće u dobrotvornim akcijama, briga o siromašnima ili priprema hrane za one koji nemaju svoj dom.
Nadahnuće za ovaj praznik možemo pronaći i u čitanju životopisa, poput knjige Zemaljski život Presvete Bogorodice. Razmišljanje o njenim roditeljima, Svetim Joakimu i Ani, i o tome kako su vaspitali Djevicu koja je bila dostojna da primi blagovest Svetog arhangela Gavrila, pomaže nam da dublje shvatimo veličinu njenog smirenja.
Jer suština nije samo u tome kako vaspitavati decu. Najvažnije je da svaki vernik u svom životu otkrije šta znači pravo smirenje – sposobnost da život prihvati sa poverenjem u Boga, da na iskušenja odgovori bez gunđanja i straha. Upravo u tome je tajna smirenja: biti sa Bogom i sve Mu poveriti. Tako je živela Presveta Bogorodica.
Na ovaj dan možemo joj se obratiti ličnom molitvom i zamoliti je da nas pouči toj veštini. Da bismo i mi, kada za to dođe vreme, dostigli istinsko zajedništvo sa Bogom i svetost u sopstvenom životu.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Vernici i crkveni autoriteti svedoče o čudesnim isceljenjima njegovim molitvama i neizbrisivom uticaju na duhovni preporod gruzijskog naroda.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Jevanđeljska poruka otkriva šta čovek zaista može da izgubi dok juri za prolaznim stvarima, a snažna pouka iz svakodnevnog života upozorava koliko odlaganje duhovnog buđenja može biti kobno.
Sveta tajna braka gubi na značaju, a problemi koji su nekada rešavani strpljenjem i verom, sada se često završavaju razlazom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
U besedi na Malu Gospojinu, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o prolaznosti sveta i večnosti koju može darovati samo Bog.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Svi su bili vojnici u rimskoj vojsci i svi su tvrdo verovali u Isusa.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teofilakta Ispovednika po starom kalendaru i Svetog Jakova Ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Svetog Serapiona, muslimani slave drugi dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Sedam svetih mučenika hersonskih po starom i Svetog novomučenika Mirona po novom kalendaru. Katolici slave spomendan Sv. Klementa Aleksandrijskog, muslimani slave Bajram, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od rimskog vojnika koji je postao svetac do imperija i vođa koji su u njemu tražili moć - trag ove svetinje vodi od Jerusalima do Beča, Vatikana i Jermenije, dok nauka još nije dala poslednju reč.
Mnogi vernici ne znaju da morski plodovi bez kičme, poput lignji, nisu zabranjeni u danima posta na ulju – isprobajte tradicionalni recept koji spaja post i gozbu.
U besedi za subotu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz granice telesnog pogleda, otkrivajući kako duh razotkriva ono što očima ostaje skriveno i otvara vrata unutrašnjih tajni.
