Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
Praznici u pravoslavnoj crkvi nisu samo dani sećanja, već i dragocene prilike da se podsetimo onoga što je najvažnije – zajedništva sa Bogom i međusobne ljubavi. Tako i Rođenje Presvete Bogorodice, Mala Gospojina, jedan od najvećih praznika koji Crkva proslavlja 21. septembra, postavlja pred nas pitanje: kako ga obeležiti na pravi način?
Kada dragom čoveku slavimo rođendan, trudimo se da ga obradujemo – čestitkom, toplom rečju, pažnjom ili poklonom. Isti duh ljubavi i pažnje, samo na duhovan način, može pratiti i naš odnos prema prazniku Rođenja Bogorodice, navodi pravoslavni portal foma.ru.
Svi hrišćani – i oni koji još žive na zemlji, i oni koji su prešli u večnost – čine jednu Hristovu Crkvu. Sa svetima, koji su zadobili večni život, imamo mogućnost molitvenog zajedništva pred Bogom. Među njima, posebno mesto zauzima Presveta Bogorodica.
Najispravniji način da obeležimo Njeno rođenje jeste učestvovanje u sabornom bogosluženju – na Božanstvenoj liturgiji. Tu se možemo sabrano pomoliti i pričestiti svetom tajnom, sjedinjujući se sa Gospodom.
A darovi? Najlepši poklon Majci Božjoj nisu materijalne stvari, već naša dobra dela i ljubav prema bližnjima. To može biti sitnica – iznenadni znak pažnje ili poslastica poklonjena nekome od srca, ali i ozbiljna dela milosrđa: pomoć nemoćnima, učešće u dobrotvornim akcijama, briga o siromašnima ili priprema hrane za one koji nemaju svoj dom.
Nadahnuće za ovaj praznik možemo pronaći i u čitanju životopisa, poput knjige Zemaljski život Presvete Bogorodice. Razmišljanje o njenim roditeljima, Svetim Joakimu i Ani, i o tome kako su vaspitali Djevicu koja je bila dostojna da primi blagovest Svetog arhangela Gavrila, pomaže nam da dublje shvatimo veličinu njenog smirenja.
Jer suština nije samo u tome kako vaspitavati decu. Najvažnije je da svaki vernik u svom životu otkrije šta znači pravo smirenje – sposobnost da život prihvati sa poverenjem u Boga, da na iskušenja odgovori bez gunđanja i straha. Upravo u tome je tajna smirenja: biti sa Bogom i sve Mu poveriti. Tako je živela Presveta Bogorodica.
Na ovaj dan možemo joj se obratiti ličnom molitvom i zamoliti je da nas pouči toj veštini. Da bismo i mi, kada za to dođe vreme, dostigli istinsko zajedništvo sa Bogom i svetost u sopstvenom životu.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, profesor Pravoslavnog univerziteta Svetog Tihona ukazuje na duboki jaz između izvornog cilja joge i njene savremene, komercijalne upotrebe.
Otkrijte kako se u Hilandaru priprema jelo koje spaja monahe i poklonike, i kako ga možete lako spremiti kod kuće u danima posta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 28. nedelju po Duhovima razotkriva posledice grešnih postupaka na prirodu i čovekov život, pokazujući da i u kazni postoji prostor za pokajanje i obnovu.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
U besedi na Malu Gospojinu, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o prolaznosti sveta i večnosti koju može darovati samo Bog.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Običaj podrazumeva da roditelji rano ujutro ili po povratku iz crkve sa bogosluženja, vežu svoju decu, obično za ruke ili noge, najčešće za stolicu na kojoj sede.
Pravoslavci proslavljaju Prepodobnog Patapija po starom kalendaru, Svetog mučenika Teomistoklea po novom. Katolici započinju Četvrtu nedelju Adventa. Jevreji obeležavaju sedmi dan Hanuke i Roš hodeš, dok muslimani dan posvećuju redovnim molitvama i svakodnevnim verskim obavezama.
Rano je uvideo i prezreo sujetu ovozemaljskog sveta i rešio da se udalji u pustinju Misirsku, gde se predao molitvama.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Nakon što je bivši fudbaler fizički napadnut u beogradskom tržnom centru, duhovnik Manastira Pokajnica progovara o savremenoj navici da se sudi i presuđuje drugima, podsećajući da pravda pripada Bogu, a ne javnom mnjenju.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
