Umesto uobičajenih čestitki, praznik Rođenje Presvete Bogorodice nas podseća da je najlepši poklon Majci Božjoj naša molitva, dobro delo i ljubav prema bližnjem – jer upravo kroz smirenje i zajedništvo sa Bogom vernik otkriva pravu suštinu prazničnih dana.
Praznici u pravoslavnoj crkvi nisu samo dani sećanja, već i dragocene prilike da se podsetimo onoga što je najvažnije – zajedništva sa Bogom i međusobne ljubavi. Tako i Rođenje Presvete Bogorodice, Mala Gospojina, jedan od najvećih praznika koji Crkva proslavlja 21. septembra, postavlja pred nas pitanje: kako ga obeležiti na pravi način?
Kada dragom čoveku slavimo rođendan, trudimo se da ga obradujemo – čestitkom, toplom rečju, pažnjom ili poklonom. Isti duh ljubavi i pažnje, samo na duhovan način, može pratiti i naš odnos prema prazniku Rođenja Bogorodice, navodi pravoslavni portal foma.ru.
Svi hrišćani – i oni koji još žive na zemlji, i oni koji su prešli u večnost – čine jednu Hristovu Crkvu. Sa svetima, koji su zadobili večni život, imamo mogućnost molitvenog zajedništva pred Bogom. Među njima, posebno mesto zauzima Presveta Bogorodica.
Najispravniji način da obeležimo Njeno rođenje jeste učestvovanje u sabornom bogosluženju – na Božanstvenoj liturgiji. Tu se možemo sabrano pomoliti i pričestiti svetom tajnom, sjedinjujući se sa Gospodom.
A darovi? Najlepši poklon Majci Božjoj nisu materijalne stvari, već naša dobra dela i ljubav prema bližnjima. To može biti sitnica – iznenadni znak pažnje ili poslastica poklonjena nekome od srca, ali i ozbiljna dela milosrđa: pomoć nemoćnima, učešće u dobrotvornim akcijama, briga o siromašnima ili priprema hrane za one koji nemaju svoj dom.
Nadahnuće za ovaj praznik možemo pronaći i u čitanju životopisa, poput knjige Zemaljski život Presvete Bogorodice. Razmišljanje o njenim roditeljima, Svetim Joakimu i Ani, i o tome kako su vaspitali Djevicu koja je bila dostojna da primi blagovest Svetog arhangela Gavrila, pomaže nam da dublje shvatimo veličinu njenog smirenja.
Jer suština nije samo u tome kako vaspitavati decu. Najvažnije je da svaki vernik u svom životu otkrije šta znači pravo smirenje – sposobnost da život prihvati sa poverenjem u Boga, da na iskušenja odgovori bez gunđanja i straha. Upravo u tome je tajna smirenja: biti sa Bogom i sve Mu poveriti. Tako je živela Presveta Bogorodica.
Na ovaj dan možemo joj se obratiti ličnom molitvom i zamoliti je da nas pouči toj veštini. Da bismo i mi, kada za to dođe vreme, dostigli istinsko zajedništvo sa Bogom i svetost u sopstvenom životu.
Sa 14 godina Marija se vratila u Nazaret gde joj je, prema predanju, saopštena vest da će roditi Sina Božijeg.
Preporuke sa društvenih mreža i pojedinih portala unose zabunu među pravoslavne vernike, namećući katoličku molitvu koja nikada nije bila deo pravoslavnog predanja.
Dolazak zamenika državnog sekretara SAD Mihaila Rigasa na sveto tlo Atosa tumači se kao poruka da se dijalog Istoka i Zapada sve češće vodi i kroz tišinu manastira.
Car je na sve načine pokušavao da ih privoli da žive po jevrejskom zakonu. Ne uspevši, pogubio im je žene i decu.
U pravoslavnom pogledu, domaćinstvo nije samo mesto fizičkog boravka, već hram u kojem se oblikuje duhovni život cele porodice u čemu žena ima ogromnu ulogu.
Nije bitno samo kako se majka u trudnoći hrani, vrlo je važno i kako se oseća jer ona svoja osećanja prenosi fetusu, tvrdio je profesor Jerotić.
Crkva nas uči da odeća treba da bude čedna, skromna i dostojanstvena – da ne sablažnjava druge, već da svedoči smirenje i poštovanje prema Bogu i sebi samome.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U bogatoj riznici duhovnog nasleđa, ava Justin Popović ostavio je svoj zapis o Rođenju Presvete Bogorodice, prazniku koji donosi neizmernu radost, spasava dušu i podseća nas na početak spasenja celog sveta.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
U besedi na Malu Gospojinu, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o prolaznosti sveta i večnosti koju može darovati samo Bog.
U stihovima Vladike Nikolaja koje je posvetio rođenju Marije Djeve, otkrivamo duboku ljubav Božiju i čuda koja prevazilaze ljudska očekivanja, dok se kroz vekove ovaj sveti dan pojavljuje kao svetlost u tami, pozivajući sve vernike da se okrenu veri i potraže utehu u beskrajnoj milosti Svevišnjeg.
Car je na sve načine pokušavao da ih privoli da žive po jevrejskom zakonu. Ne uspevši, pogubio im je žene i decu.
Jedan je od 70 apostola, a često se naziva bratom Isusa Hrista, jer je bio sin Josifa, muža Presvete Bogorodice Marije.
U vreme jednog šumnog idolskog praznovanja, Sveti Averkije ušao je u idolski hram i polupao sve idole.
U Aleksandriji je stekao svetsku učenost, ali i spoznao Gospoda Isusa Hrista i krstio se.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Na praznik Svetog Prohora Pčinjskog vernici su se sabrali na svetoj liturgiji koju je služio episkop šabački Jerotej.
Jednostavna, hranljiva i blaga, ova supa iz manastira Rukumija spaja zdravlje, smirenje i molitveni duh. Monahinja Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci mogu postati izvor unutrašnjeg mira i snage.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
