freepik,Wikipedia/Administracija Precednika Rusije
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Jedno od pitanja koje se često postavlja među vernicima jeste: ko prvi ulazi u Carstvo nebesko? Da li su to oni koji su sigurni u svoje spasenje, ili možda oni koji uopšte ne pripadaju pravoslavnoj crkvi, a ipak u svom životu vrše dela ljubavi, milosrđa i pravde?
Na ovo pitanje osvrnuo se mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion Alfejev, podsećajući da Gospod Hristos nije gledao na poreklo, veru ili spoljašnji oblik, već na srce i dela čovekova.
— „Razmislimo: ko prvi ulazi u Carstvo Božije – ti koji su uvereni u svoje spasenje, i spremni su sve ostale osuditi na večne muke, ili oni koji ne pripadaju istinskoj veri a vrše delo Božije – delo za koje smo mi tako često nesposobni?“ – započinje mitropolit.
Hristos prevazilazi ljudske barijere
On naglašava da je Hristos tokom Svog zemaljskog života stalno razbijao ljudske barijere, pokazujući ljubav i prema onima koji nisu pripadali „izabranom narodu“. Samarićani, Hananejci i Rimljani, često pominjani u evanđeljima, istaknuti su kao primeri dobrote i vere u dela, dok su fariseji, uprkos svom poznavanju Zakona, bivali osuđivani zbog svog licemerja.
Wikipedia/Administracija Precednika Rusije
Mitropolit Ilarion Alfejev
Mitropolit Ilarion podseća da se i u današnje vreme sreću ljudi koji, iako ne znaju za Hrista, prirodno ispunjavaju Njegove zapovesti, dok pojedini pravoslavni hrišćani – ponosni na pripadnost Crkvi – na druge gledaju s prezirom.
— „Moguće je poznavati Zakon i ne ispunjavati ga, a moguće je i ne poznavati Zakon, ali ga ispuniti. Tako i u naše dane, moguće je biti pravoslavni hrišćanin, ali ne živeti po zapovestima Božijim, a moguće je pripadati nekoj drugoj veri, ili uopšte biti nevernik, ali ispunjavati zapovesti Hristove“ – ističe on.
Najopasnija zamka – samozadovoljstvo i formalizam
Najopasniji put, prema njegovim rečima, jeste samozadovoljno uverenje da se čovek spasava samom pripadnošću "izabranom stadu". To je bio i greh fariseja, koji su zapostavili „pravdu i milost i veru“ (Mt. 23:23), a zauzvrat se držali spoljašnjih pravila.
Zaključujući svoju besedu, mitropolit Ilarion naglašava da Bog ne gleda na narodnost, veroispovest ili spoljašnji oblik, već na ljubav, pravdu i milosrđe koja se pokazuju u svakodnevnim delima. Carstvo nebesko otvoreno je onima koji „na delu dokažu ljubav ka Bogu Istinitome“.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Pred veliki praznik mnogi vernici se pitaju kako da se pravilno pripreme za odlazak u hram i šta je potrebno znati pre nego što pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavne vere.
Iz knjige "Pravoslavni posni kuvar" Nade Marinković stiže jednostavan, a svečan predlog za obrok od ribe, vina i začina koji vekovima prate domaću kuhinju.
Predsednik Srpske lige Aleksandar Đurđev ocenio je da slučaj prevazilazi sudski postupak, upozorio na pritiske na SPC u regionu i pozvao na jedinstvo u odbrani njenog dostojanstva i kanonske samostalnosti.
U besedi za subotu 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da molitva, trpljenje ili milosrđe sami po sebi nisu dovoljni, već da svetost nastaje kada se sve vrline sjedine u ljubavi prema Bogu.
Probajte riblje ćufte po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Bogonosca.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Molitva upućena ovim ugodnicima Božjim nas poziva da im se obratimo otvorenog srca, sa poverenjem, za pomoć i zaštitu, tražeći Božju milost na putu ka zdravlju i spasenju duše.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio vernike da svako ima svoj stepen u duhovnom životu, a pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno traže život večni.
Pred veliki praznik mnogi vernici se pitaju kako da se pravilno pripreme za odlazak u hram i šta je potrebno znati pre nego što pristupe jednoj od najvećih svetinja pravoslavne vere.
U besedi za subotu 6. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da molitva, trpljenje ili milosrđe sami po sebi nisu dovoljni, već da svetost nastaje kada se sve vrline sjedine u ljubavi prema Bogu.
Probajte riblje ćufte po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za subotu i duhovno se nadahnite poukom Svetog Ignjatija Bogonosca.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Blaženopočivši grčki arhijerej upozorio je na sablazan zbog neprikladnog odevanja u crkvi, odgovornost sveštenika i mere za očuvanje bogoslužbenog poretka.
U vrhu Srpske pravoslavne crkve tvrde da je odluka doneta u kratkom postupku, bez prethodnog obaveštavanja patrijarha, dok pravni stručnjaci ukazuju na pitanja kanonskog ustrojstva i verskih sloboda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
