freepik,Wikipedia/Administracija Precednika Rusije
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Jedno od pitanja koje se često postavlja među vernicima jeste: ko prvi ulazi u Carstvo nebesko? Da li su to oni koji su sigurni u svoje spasenje, ili možda oni koji uopšte ne pripadaju pravoslavnoj crkvi, a ipak u svom životu vrše dela ljubavi, milosrđa i pravde?
Na ovo pitanje osvrnuo se mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion Alfejev, podsećajući da Gospod Hristos nije gledao na poreklo, veru ili spoljašnji oblik, već na srce i dela čovekova.
— „Razmislimo: ko prvi ulazi u Carstvo Božije – ti koji su uvereni u svoje spasenje, i spremni su sve ostale osuditi na večne muke, ili oni koji ne pripadaju istinskoj veri a vrše delo Božije – delo za koje smo mi tako često nesposobni?“ – započinje mitropolit.
Hristos prevazilazi ljudske barijere
On naglašava da je Hristos tokom Svog zemaljskog života stalno razbijao ljudske barijere, pokazujući ljubav i prema onima koji nisu pripadali „izabranom narodu“. Samarićani, Hananejci i Rimljani, često pominjani u evanđeljima, istaknuti su kao primeri dobrote i vere u dela, dok su fariseji, uprkos svom poznavanju Zakona, bivali osuđivani zbog svog licemerja.
Wikipedia/Administracija Precednika Rusije
Mitropolit Ilarion Alfejev
Mitropolit Ilarion podseća da se i u današnje vreme sreću ljudi koji, iako ne znaju za Hrista, prirodno ispunjavaju Njegove zapovesti, dok pojedini pravoslavni hrišćani – ponosni na pripadnost Crkvi – na druge gledaju s prezirom.
— „Moguće je poznavati Zakon i ne ispunjavati ga, a moguće je i ne poznavati Zakon, ali ga ispuniti. Tako i u naše dane, moguće je biti pravoslavni hrišćanin, ali ne živeti po zapovestima Božijim, a moguće je pripadati nekoj drugoj veri, ili uopšte biti nevernik, ali ispunjavati zapovesti Hristove“ – ističe on.
Najopasnija zamka – samozadovoljstvo i formalizam
Najopasniji put, prema njegovim rečima, jeste samozadovoljno uverenje da se čovek spasava samom pripadnošću "izabranom stadu". To je bio i greh fariseja, koji su zapostavili „pravdu i milost i veru“ (Mt. 23:23), a zauzvrat se držali spoljašnjih pravila.
Zaključujući svoju besedu, mitropolit Ilarion naglašava da Bog ne gleda na narodnost, veroispovest ili spoljašnji oblik, već na ljubav, pravdu i milosrđe koja se pokazuju u svakodnevnim delima. Carstvo nebesko otvoreno je onima koji „na delu dokažu ljubav ka Bogu Istinitome“.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Ajeti iz knjige "The Qur’an – 365 Selections For Daily Reading" za 8. oktobar otkrivaju fascinantnu moć Stvoritelja – od formiranja života u materici do harmonije neba i zemlje, podsećajući na savršenstvo Njegove mudrosti.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Molitva upućena ovim ugodnicima Božjim nas poziva da im se obratimo otvorenog srca, sa poverenjem, za pomoć i zaštitu, tražeći Božju milost na putu ka zdravlju i spasenju duše.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio vernike da svako ima svoj stepen u duhovnom životu, a pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno traže život večni.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu šeste sedmice po Duhovima otkriva surovu realnost o iskupljenju koje se ne može kupiti ni zlatom ni srebrom, već samo Hristovom krvlju.
U besedi za četvrtak šeste sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto vera sama po sebi ništa ne znači ako čovek ne zna njen pravi cilj – spasenje svoje duše i večno življenje u Carstvu Božjem.
Velika ruska svetiteljka ostavila je pouke o veri, molitvi i iskušenjima savremenog života, koje odjekuju kao molitva, upozorenje i uteha u vremenu u kojem mi živimo. U nastavku pročitajte Jevanđelje za 18. sredu po Duhovima, 8. oktobar.
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Uz idejnog tvorca vladiku Ilariona, vladiku Teodosija i akademika Matiju Bećkovića, prva projekcija filma bila je ispunjena molitvom, uzvišenom atmosferom i svedočanstvom o neumornoj ljubavi srpskog naroda prema Kosovu i Metohiji.
U besedi za 18. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na savršeno jedinstvo Svete Trojice i uči nas kako blagodat Duha Svetoga vodi vernike ka razumevanju Božje slave.
