freepik,Wikipedia/Administracija Precednika Rusije
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
Jedno od pitanja koje se često postavlja među vernicima jeste: ko prvi ulazi u Carstvo nebesko? Da li su to oni koji su sigurni u svoje spasenje, ili možda oni koji uopšte ne pripadaju pravoslavnoj crkvi, a ipak u svom životu vrše dela ljubavi, milosrđa i pravde?
Na ovo pitanje osvrnuo se mitropolit Ruske pravoslavne crkve Ilarion Alfejev, podsećajući da Gospod Hristos nije gledao na poreklo, veru ili spoljašnji oblik, već na srce i dela čovekova.
— „Razmislimo: ko prvi ulazi u Carstvo Božije – ti koji su uvereni u svoje spasenje, i spremni su sve ostale osuditi na večne muke, ili oni koji ne pripadaju istinskoj veri a vrše delo Božije – delo za koje smo mi tako često nesposobni?“ – započinje mitropolit.
Hristos prevazilazi ljudske barijere
On naglašava da je Hristos tokom Svog zemaljskog života stalno razbijao ljudske barijere, pokazujući ljubav i prema onima koji nisu pripadali „izabranom narodu“. Samarićani, Hananejci i Rimljani, često pominjani u evanđeljima, istaknuti su kao primeri dobrote i vere u dela, dok su fariseji, uprkos svom poznavanju Zakona, bivali osuđivani zbog svog licemerja.
Wikipedia/Administracija Precednika Rusije
Mitropolit Ilarion Alfejev
Mitropolit Ilarion podseća da se i u današnje vreme sreću ljudi koji, iako ne znaju za Hrista, prirodno ispunjavaju Njegove zapovesti, dok pojedini pravoslavni hrišćani – ponosni na pripadnost Crkvi – na druge gledaju s prezirom.
— „Moguće je poznavati Zakon i ne ispunjavati ga, a moguće je i ne poznavati Zakon, ali ga ispuniti. Tako i u naše dane, moguće je biti pravoslavni hrišćanin, ali ne živeti po zapovestima Božijim, a moguće je pripadati nekoj drugoj veri, ili uopšte biti nevernik, ali ispunjavati zapovesti Hristove“ – ističe on.
Najopasnija zamka – samozadovoljstvo i formalizam
Najopasniji put, prema njegovim rečima, jeste samozadovoljno uverenje da se čovek spasava samom pripadnošću "izabranom stadu". To je bio i greh fariseja, koji su zapostavili „pravdu i milost i veru“ (Mt. 23:23), a zauzvrat se držali spoljašnjih pravila.
Zaključujući svoju besedu, mitropolit Ilarion naglašava da Bog ne gleda na narodnost, veroispovest ili spoljašnji oblik, već na ljubav, pravdu i milosrđe koja se pokazuju u svakodnevnim delima. Carstvo nebesko otvoreno je onima koji „na delu dokažu ljubav ka Bogu Istinitome“.
Sveti Jovan Lestvičnik je o požudi govorio kao o obmanjivačici čula, poroku koji ne priznaje granice, požaru koji se raspiruje dodirima, pogledima, mirisima i rečima.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Molitva upućena ovim ugodnicima Božjim nas poziva da im se obratimo otvorenog srca, sa poverenjem, za pomoć i zaštitu, tražeći Božju milost na putu ka zdravlju i spasenju duše.
U besedi za četvrtak 3. sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na Hristovu silu koja ne samo što pobedjuje smrt, nego otvara put svakome ko veruje.
Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički podsetio vernike da svako ima svoj stepen u duhovnom životu, a pobeda u Hristu pripada svima koji iskreno traže život večni.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
