Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Letnji meseci u crnogorskom primorju donose veliki priliv turista, a među njima značajan broj vernika iz pravoslavnih zemalja koji žele da se pričeste u hramovima Srpske pravoslavne crkve. S obzirom na to da u Baru, posebno u Saborni hram Svetog Jovana Vladimira, dolaze hodočasnici i gosti iz svih krajeva sveta, postavlja se pitanje: ko zapravo može da pristupi Svetom Pričešću?
tolga ildun / Shutterstock.com
Sveta tajna pričešća
Pravila pričešća u Srpskoj pravoslavnoj crkvi
Otac Slobodan Zeković, arhijerejski namesnik barski i starešina Sabornog hrama, naglašava da su vrata crkve otvorena za sve ljude, ali da – sve Svete Tajne u pravoslavnoj crkvi, a na prvom mestu Sveto Pričešće, mogu da prime samo oni koji su kršteni u kanonskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Kako objašnjava, svake nedelje i velikim praznicima u hramu se okuplja po nekoliko stotina vernika, pa sveštenici ne mogu poznavati svakoga lično. Nedavno je, tokom Liturgije, došlo do situacije da je pričešće primila žena koja nije bila član pravoslavne crkve, već Jermenske apostolske crkve.
Otac Slobodan ističe da Srpska pravoslavna crkva gaji poštovanje prema jermenskom narodu, ali podseća da – Jermenska crkva ne pripada porodici pravoslavnih crkava – i da vernici monofizitskih zajednica nemaju liturgijsku zajednicu sa pravoslavnom crkvom, te ne mogu primati Svete Tajne.
Starešina barskog hrama posebno se osvrnuo na situaciju sa vernicima iz Ukrajine, kojih tokom leta u Baru ima mnogo. – Ukrajina već godinama strada u krvavom ratu i mi duboko saosećamo sa stradanjem ljudi – rekao je, ali i dodao da u toj zemlji postoji samo jedna kanonska pravoslavna crkva – Ukrajinska pravoslavna crkva na čelu sa mitropolitom Onufrijem.
Sve druge zajednice, uključujući i tzv. pravoslavnu crkvu Ukrajine Epifanija Dumenka, Srpska pravoslavna crkva smatra raskolničkim, pa njihovi članovi ne mogu učestvovati u Svetim Tajnama Srpske pravoslavne crkve.
Upozorenje vernicima
Otac Slobodan poručuje vernicima da se o ovome informišu na vreme i da pričešću pristupaju sa punom pažnjom i odgovornošću
– Ko bez blagoslova i valjane pripreme pristupa Svetinjama Tela i Krvi Gospodnje, biće kriv Strašnome sudu .– kazao je otac Slobodan.
– Bog vas blagoslovio i svako dobro darovao – zaključio je starešina Sabornog hrama.
Samozvani episkop Nikola Džufka, kog nijedna pravoslavna crkva ne priznaje, šokirao je vernike prisustvom na svečanosti u makedonskom selu Tateš, uz najviše verske i političke zvanice - dok ostaje nepoznato kako je uopšte ušao u Makedoniju u crkvenom odelu i sa lažnim dekretima.
Posle naloga vlasti za uklanjanje, meštani Zaostra preneli su spomenik u portu crkve Svete Petke, što je izazvalo incidente, dolazak policije i hitno saslušanje paroha, otvarajući pitanje odnosa države prema istorijskom pamćenju i ulozi Crkve u očuvanju identiteta.
U mirijevskom hramu izgrađenom uz blagoslov i kamen sa Hilandara, patrijarh srpski Porfirije poručuje da Crkva ne podleže vremenskim trendovima, već da preobražava duh epoha i poziva vernike na jedinstvo i molitvu za spasenje i mir u svetu.
Posle bogosluženja u jednom od najstarijih pravoslavnih hramova u Beogradu, patrijarh Porfirije podsetio da je misija Crkve da vodi ljude ka večnosti i preobražava svet blagodaću Hristovom, a ne da se svodi na trenutne društveno-političke ciljeve.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Sveti Jovan Kronštatski još pre više od jednog veka opisao je zamku koja danas određuje jutra miliona ljudi - od prvog pogleda u ekran do osećaja teskobe, umora i unutrašnje praznine koja nas prati tokom celog dana.
U besedi za petak 5. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički opisuje paradoks: ljudi odbacuju izvor života, a zatim ulažu napor da pronađu smisao u onome što ih dodatno iscrpljuje.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U Galeriji SANU otvorena je velika izložba povodom 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, a patrijarh Porfirije, Nikola Selaković, Lina Mendoni i Zoran Knežević govorili su o veri, identitetu, kulturi i očuvanju nacionalnog nasleđa.
U Verskom dobrotvornom starateljstvu odvija se velika akcija pakovanja darova koji će biti podeljeni posle litije, dok je dolazak srpskog patrijarha dodatno obeležio rad volontera i naglasio značaj zajedničkog služenja i sabornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
