Potresna priča sa duhovne tribine razotkriva zašto ogorčenost zatvara vrata Svetinje i kako bol može postati prepreka, a ne put.
Postoje rane koje ne krvare spolja, ali iznutra godinama razaraju čoveka. U njima se mešaju povređenost, izdaja, bes i osećaj da je pravda ostala nedorečena. Takva stanja danas nisu retkost – porodice se raspadaju, odnosi se pretvaraju u sudnice, a oproštaj se često doživljava kao slabost. Ipak, jedno svedočenje i jedna pouka, izrečeni mirno i bez ublažavanja, pokazuju da je problem dublji, ali i da postoji izlaz. Na njega ukazuje pouka mitropolit morfski Neofit.
Na jednoj duhovnoj tribini, mitropolit Neofit ispričao je sledeće:
- Jedan čovek je došao da se ispovedi i rekao mi je: ‘Moja žena je umrla, a ja sam posle saznao da je imala ljubavnika. Sada idem na njen grob i proklinjem je da ide u pakao zato što me je prevarila i zato što me nije volela.’ Na kraju ispovesti me je pitao kada može da se pričesti. Rekao sam mu – nikad! Sa čuđenjem i nevericom ponovio je, nikada? I ja sam mu ponovio, nikada - kazao je mitropolit Neofit, arhijerej Kiparske pravoslavne crkve, a zatim dodao:
- Ako ne oprostimo, ne možemo da se pričestimo, kao što kažemo u molitvi pre pričešća: ‘Budimo u miru sa onima koji su nas ožalostili.’ Suština učenja Pravoslavne crkve jeste praštanje. Praštanju vas niko drugi neće učiti ni psiholozi, ni psihijatri, ni gurui, ni mediji. A svet je pun razvoda zato što nismo naučili kako da oprostimo jedni drugima.
Pravoslavlje ne poriče bol, niti umanjuje nepravdu, ali postavlja merilo koje je teško i zahtevno – merilo srca oslobođenog mržnje. Pričešće nije nagrada za povređene, već svedočanstvo da je čovek izabrao mir umesto osvete.
Pouka mitropolita Neofita pogađa samu srž savremenih lomova: ljudi traže isceljenje, ali zadržavaju osudu; žele bliskost sa Bogom, ali ne i raskid sa gnevom. Pravoslavni odgovor je kratak i neumoljiv – praštanje nije opcija, već put. On ne briše prošlost, ali otvara mogućnost da se čovek iz tame unutrašnje borbe vrati svetlosti zajedništva. Bez toga, vrata Svetinje ostaju zatvorena, ne kao kazna, već kao opomena da se vera ne živi jezikom, nego promenjenim srcem.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Jedan od najpoštovanijih duhovnika Ruske pravoslavne crkve u 20. veku upozorava na duhovnu slepoću i podseća zašto ni uspeh, ni glasnost, ni osuda ne mogu zameniti izgubljeni smisao.
Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mnogi vernici su u nedoumici zbog različitih tumačenja o pripremi za Svetu tajnu pričešća. Osnivač Srpske pravoslavne crkve je u svom Nomokanonu ostavio precizne smernice koje i danas osvetljavaju put ka dostojnom pričešćivanju.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Jedan od najpoštovanijih duhovnika Ruske pravoslavne crkve u 20. veku upozorava na duhovnu slepoću i podseća zašto ni uspeh, ni glasnost, ni osuda ne mogu zameniti izgubljeni smisao.
Na predavanju u Kosovskom Pomoravlju episkop novobrdski naglasio dvostruko značenje ispovesti – pokajanje i slavljenje Boga i objasnio kako ona čisti savest i jača veze unutar crkvene zajednice.
Iza slavnih imena krije se zajednički predak iz Like čija loza otkriva fascinantnu povezanost naučnika koji je oblikovao svet i žene koja je stajala pored Josipa Broza Tita.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
U Jevanđelju po Mateju opisano je kako će Sin čovečiji razdvojiti ljude "kao pastir što razdvaja ovce od jaradi", te će jednima reći: "Hodite, blagosloveni Oca mojega", a drugima: "Idite od mene".
Zapis iz starog "Srbskog kuvara" donosi slatkiš od svega nekoliko osnovnih sastojaka, bez aditiva i trikova, ali sa ukusom koji pamte i deca i odrasli.
Pozdravljajući sabrane, patrijarh srpski Porfirije podsetio je da ova institucija od osnivanja 1826. godine traje zahvaljujući spoju ljubavi, odgovornosti i služenja zajedničkom dobru, ostajući oslonac duhovnog i kulturnog pamćenja srpskog naroda.
