Potresna priča sa duhovne tribine razotkriva zašto ogorčenost zatvara vrata Svetinje i kako bol može postati prepreka, a ne put.
Postoje rane koje ne krvare spolja, ali iznutra godinama razaraju čoveka. U njima se mešaju povređenost, izdaja, bes i osećaj da je pravda ostala nedorečena. Takva stanja danas nisu retkost – porodice se raspadaju, odnosi se pretvaraju u sudnice, a oproštaj se često doživljava kao slabost. Ipak, jedno svedočenje i jedna pouka, izrečeni mirno i bez ublažavanja, pokazuju da je problem dublji, ali i da postoji izlaz. Na njega ukazuje pouka mitropolit morfski Neofit.
Na jednoj duhovnoj tribini, mitropolit Neofit ispričao je sledeće:
- Jedan čovek je došao da se ispovedi i rekao mi je: ‘Moja žena je umrla, a ja sam posle saznao da je imala ljubavnika. Sada idem na njen grob i proklinjem je da ide u pakao zato što me je prevarila i zato što me nije volela.’ Na kraju ispovesti me je pitao kada može da se pričesti. Rekao sam mu – nikad! Sa čuđenjem i nevericom ponovio je, nikada? I ja sam mu ponovio, nikada - kazao je mitropolit Neofit, arhijerej Kiparske pravoslavne crkve, a zatim dodao:
- Ako ne oprostimo, ne možemo da se pričestimo, kao što kažemo u molitvi pre pričešća: ‘Budimo u miru sa onima koji su nas ožalostili.’ Suština učenja Pravoslavne crkve jeste praštanje. Praštanju vas niko drugi neće učiti ni psiholozi, ni psihijatri, ni gurui, ni mediji. A svet je pun razvoda zato što nismo naučili kako da oprostimo jedni drugima.
Pravoslavlje ne poriče bol, niti umanjuje nepravdu, ali postavlja merilo koje je teško i zahtevno – merilo srca oslobođenog mržnje. Pričešće nije nagrada za povređene, već svedočanstvo da je čovek izabrao mir umesto osvete.
Pouka mitropolita Neofita pogađa samu srž savremenih lomova: ljudi traže isceljenje, ali zadržavaju osudu; žele bliskost sa Bogom, ali ne i raskid sa gnevom. Pravoslavni odgovor je kratak i neumoljiv – praštanje nije opcija, već put. On ne briše prošlost, ali otvara mogućnost da se čovek iz tame unutrašnje borbe vrati svetlosti zajedništva. Bez toga, vrata Svetinje ostaju zatvorena, ne kao kazna, već kao opomena da se vera ne živi jezikom, nego promenjenim srcem.
Na praznik Svetog Kirila Aleksandrijskog, umirovljeni episkop Jovan, nekadašnji iguman manastira Ostrog, služio je Liturgiju i održao potresnu besedu o zavisti među Srbima, postu koji nije dijeta i svetosti kao jedinom putu spasenja.
Mnogi turisti iz pravoslavnih zemalja žele da prime Svete tajne u Sabornoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, ali pravila su jasna – a za neke i iznenađujuća.
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Upravnik Misionarskog odeljenja AEM objašnjava zašto Sveta tajna ispovesti nije formalnost pred pričešće, već lečenje duše - da da čovek preispita sebe i zašto je iskrena priprema ključna za istinsku promenu života
Mnogi vernici su u nedoumici zbog različitih tumačenja o pripremi za Svetu tajnu pričešća. Osnivač Srpske pravoslavne crkve je u svom Nomokanonu ostavio precizne smernice koje i danas osvetljavaju put ka dostojnom pričešćivanju.
Otac Oliver upozorava da površno priznanje grehova, ispovest „u prolazu“ tokom liturgije i pogrešno shvatanje razrešne molitve mogu čoveka ostaviti u zabludi da je očistio dušu.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
U besedi za subotu 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
Više od 60 hramova u Beogradu i desetine lokacija u drugim gradovima otvaraju vrata solidarnosti – sav prihod namenjen je podršci višedetnim porodicama na Kosovu i Metohiji.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj, razgovarao sa lekarima i zastajao kraj kreveta najmlađih pacijenata, pokazujući koliko pažnja, reč i prisustvo znače tamo gde se vode najteže borbe.
Dolazak moštiju Svetog Nektarija Eginskog u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje doneo je poseban mir i sabranost, gde su se medicina i vera susrele u potrazi za utehom, snagom i duhovnim isceljenjem.
