Mnogi vernici su u nedoumici zbog različitih tumačenja o pripremi za Svetu tajnu pričešća. Osnivač Srpske pravoslavne crkve je u svom Nomokanonu ostavio precizne smernice koje i danas osvetljavaju put ka dostojnom pričešćivanju.
U nastojanju da se duša pripremi za susret sa Hristom u Svetoj tajni pričešća, mnogi vernici nailaze na raznolika tumačenja svetih otaca i otaca Crkve, koja, iako prožeta duhovnom brigom, često izazivaju nedoumicu i nemir. Umesto smirenja koje pričešće donosi, usled različitih pravila i pristupa pripremi, vernici se neretko pitaju da li su ispravno postupili, da li su dostojno pripremljeni, da li su ispunili sve što se od njih očekuje.
Jasno je da u pojedinim pomesnim pravoslavnim crkvama postoje izvesne razlike u vezi s pripremom, ali suština je uvek ista – pričešće je susret sa Živim Bogom, tajna ljubavi i sjedinjenja sa Hristom.
tolga ildun / Shutterstock.com
Sveta tajna pričešća
Srpska pravoslavna crkva temelji svoje učenje na svetootačkom predanju, a pravila koja je utemeljio njen duhovni rodonačelnik, Sveti Sava, jasno su zapisana u njegovom Nomokanonu, u kanonu broj 228. Njegove reči, sačuvane kroz vekove, pružaju jasne smernice o tome kako se vernici treba da pripremaju za ovaj sveti trenutak, uz smirenje, post, molitvu i dostojno bogosluženje.
“Svi su sveštanoslužitelji dužni sa čašću koja priliči hramu Gospodnjem, tvoriti službe svoje i starati se da se tajne češće primaju. Parohijski sveštanik parohijane svoje tome da poučava, da se i muško i žensko pomogućstvu na velike praznike, a ako ne, svakako da se makar u 4 godišnja posta za to spremaju”, navodi se u Nomokanonu Svetog Save, a o pripremama u nastavku se kaže:
“Oni su dužni da sa smirenjem i u telesnoj čistoti pristupaju ovim božanskim tajnama. Ko hoće da pristupi svetome pričešću van ova 4 posta, treba da predhodno posti 7 dana, prebivajući u crkvenoj i ličnoj domaćoj molitvi, ako nije neka nužda, ako jeste, onda 3 ili makar 1 dan da posti i da se priprema za podrobno ispovedanje grehova svojih. Koji su u braku, od bračnih odnosa obavezno da se u te dane uzdržavaju.
Printscreen
Ikona Svetog Save
Uoči 8. dana, pred sveštenikom da ispovede sve grehe svoje i ništa od večeri da ne okuse. Ko ne može, zbog mladalaćkog uzrasta ili zbog starosti, neka okusi uveče nešto malo. Od ponoći svako da se uzdržava, od bilo kakve hrane i pića, spremajući se po svojim silama, molitvom, metanijama i duhovnim razmišljanjem.
Ko ne ume da čita, i daleko je od hrama, neka usvoji pravilo kakvo mu njegov sveštenik odredi. Posle uobičajanih molitava, crkvene službe i jutrenja, svi koji hoće da se pričeste, a ne umeju da čitaju, da ostanu u hramu i slušaju kako sveštenik čita molitveno pravilo pred pričešće i časove. Ko ume da čita, može kod kuće pročitati.
Na početku svete liturgije, svi da se saberu u hram i svu svetu službu sa strahom i pobožnoću da prestoje, moleći se i slušajući. Za vreme pričešća, da prilaze pristoйno, u dubokom smirenju, u Hristu istini tome, koji u svetim tajnamo prebiva pod vidom hleba i vina. Do zemlje svako da se jednom pokloni, držeći ruke krstoliko, skupljene na grudima, i Hrista raspetoga ispovedajući, i ljubav prema Hristu imajući.
Wikipedia
Nomokanon Svetog Save, Ilovički prepis iz 1262.
Kad prime svetinju, valjano da je progutaju, i kad im sveštenik svojom rukom, pomoću pokrovca ustne obriše da celivaju rub svete čaše, kao samo rebro Hristovo, iz koga isteče krl i voda, i malo se udaljivši da se poklone, ali ne do zemlje, zbog primljenih svetih tajni, i da stoje na svom menestu, ne pričajući jedan s drugim, niti da plюju, dok ne uzmu naforu, i vino s mlakom vodom ukropom pomešanu. I do kraja svete liturgije da čekaju neizlazeći i da očitaju blagodarstvene molitve posle svetog prićeća”, zaključuje se u kanonu 228 Nomokanona Svetog Save je u ovo Zakonopravilo utkao svoj autorski pečat tako što je norme iz vizantijskog prava prilagodio društvenom kontekstu Srbije.
Shutterstock
Putir i prosfora
U duhovnom hodu ka Hristu, važno je imati na umu da se suština pripreme za Svetu tajnu pričešća ne ogleda u slepom pridržavanju pravila, već u smirenju srca, iskrenoj veri i živoj ljubavi prema Bogu. Sveti Sava nam u svojim kanonima ne daje samo spoljašnja uputstva, već nas upućuje na unutrašnju obnovu, na post kao sredstvo duhovnog uzrastanja, na molitvu kao most između čoveka i Boga, i na svetu liturgiju kao vrhunac zajedništva sa Hristom.
U jubilarnoj godini posvećenoj 850. godišnjici rođenja Svetog Save, patrijarhova božićna poslanica osvetljava put jedinstva, ljubavi i bratoljublja, uz apel za mir na Kosovu i Metohiji i podsećanje na značaj poštovanja mladosti i zajedništva.
Ekumenska molitva u Minhenu, na kojoj su učestvovali pravoslavni mitropolit, katolički kardinal i luteranski biskup, ponovo je otvorila pitanje granica dijaloga i kanonske opravdanosti zajedničkih bogosluženja sa nepravoslavnim denominacijama.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na liturgiji koju je služio mitropolit Atanasije sabralo se mnoštvo vernika, a najemotivniji trenutak nastao je kada su najmlađi prilazili da prime svetu tajnu. Vladika je u besedi naglasio da ne postoji važnija hrana od one nebeske – koja ispunjava i telo i srce.
Ikona Presvete Bogorodice, doneta iz manastira Svetog Save Osvećenog, postala je simbol majčinske ljubavi, snage i neizmjerne milosti koja nas vodi kroz istoriju i veru.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
